0
Osim po vrhunskom talentu, svi ga pamte i po tome što je bio dobar čovek.
Dragomir Bojanić Gidra mnogima je bio jedan od omiljenih glumaca, a oni koji su ga poznavali ističu to da je bio veoma dobar čovek, te da je uvek bio tu da sasluša druge, da nasmeje i da se našali.
PROČITAJTE JOŠ:
Preminuo je 11. novembra 1993. godine kada je imao 60 godina, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Iako je mnoge zasmejavao, kako svojim ulogama, tako i tokom susreta, u svom životu imao je dosta tuge.
Gidrino detinjstvo bilo je veoma teško, s obzirom na to da je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče. Majka Novka mu je preminula od tuberkuloze još kad je Dragomir bio veoma mali, a nešto pre njegovog 10. rođendana preminuo mu je i otac Jovan. On je bio oficir srpske vojske i streljali su ga 1943. godine.
„Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je tada ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi“, rekla je jednom prilikom za „Nedeljnik“ glumčeva ćerka Jelena Bojanić.
U rodnom Kragujevcu završio je srednju školu za preradu mesa, voća i povrća, a ovu školu je u šali nazivao „konzervatorijum“.
Tu je krenuo u dramsku sekciju, zatim je ušao u amatersko pozorište, a onda i u Kragujevačko pozorište. Nakon što je tu proveo tri godine, glumci Kragujevačkog pozorišta skupili su pare i kupili mu odelo i kartu za Beograd, kako bi otišao da polaže prijemni na Akademiji.
Kako je sam glumac jednom prilikom ispričao, nakon završetka prijemnog Raša Plaović ga je pitao: „Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?“. Rekao je da ima, iako to nije bilo tačno i planirao je da prespava na železničkoj stanici.
Plaović je saznao za to i rekao čistačici na Akademiji da mu raspremi jednu sobu s kantama i metlama da tu prenoći.
Upravo u klasi Raše Plaovića je i završio Akademiju, a prvu filmsku ulogu odigrao je u filmu „Ešalon doktora M“ iz 1955. godine.
Gidra je karijeru gradio i u inostranstvu, te je jedno vreme glumio u Italiji pod pseudonimom Entoni Gidra. Tako se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u Kaltabijanovom filmu „Balada o revolverašu“ dobio je i nagradu.
Svakako najveću popularnost dostigao je ulogom Žike Pavlovića u serijalu „Žikina dinastija“.
„Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni“, izjavio je Zoran Čalić, autor Žikine dinastije“ nedavno.
Tokom studija je na svojoj klasi upoznao i dve godine stariju koleginicu Ljiljanu Kontić kojom se i oženio 1996. godine. Četiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu.
Zajedno su proveli 30 godina, a dva puta su se razvodili i tri puta venčavali.
„Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladić, nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana biti toliko vezan za porodicu“, pričao je glumac svojevremeno.
Ljiljanu domaća publika najbolje pamti po ulozi u seriji „Đekna još nije umrla, a kad će ne zna se“, a glumila je i sa suprugom u ostvarenju „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“.
„Na Akademiji sam bila vrlo ambiciozna, ali onog trenutka kad sam se udala za Gidru, bila sam svesna da će u interesu porodice gluma morati da trpi. Valjda je to nama ženama u krvi. Gidrin humor je vedar, životan, ali on ima i dramskih uloga u kući. To je čovek koji može mnogo toga da istrpi, ali onog časa kada prsne, može svašta da se desi. Međutim, za naš brak najvažnije je da jedno u drugom poštujemo ličnost i njenu nezavisnost. Nema ništa samo za njega ili samo za mene“, ispričala je Ljiljana jednom prilikom o braku sa Gidrom.
BONUS VIDEO: TOP 5 domaćih glumaca koji su uspeli u inostranstvu
