Bojana Šarac je u jednom intervjuu govorila o poteškoćama sa kojima se susretala, ali i o svom karakteru.
PROČITAJTE VIŠE:
Bojana Šarac gostovala je u podkastu „Bliblioteka likova“ u januaru 2020. godine i tom prilikom došla sa psom Gavrilom.
Mankeneka je pohađala Karlovačku gimnaziju, a nakon srednje škole planirala je da upiše Fakultet dramskih umetnosti, ali se ipak odličila za Pravni fakultet. Tamo nije imala neko najbolje iskustvo sa profesorima i odlučila je posle šest meseci da odustane od prava.
„Gluma mi je bila želja, ali mi je bilo zabranjeno jer mi je jedan član moje porodice rekao šta ‘hoćeš da te gledam kako se skidaš gola?’ Tokom studija shvatila sam da niko neće voditi računa o meni kao što ja vodim računa o sebi, a tu spada i novac“.
Odlučila je da se oproba u modelingu, a posebno joj je pomogla njena upornost.
„Srpske agencije su mi govorile da sam preniska i da neću proći u modelingu, a meni kad neko kaže neće proći – to mora da prođe. Jedina agencija koja me je uzela poslala me je u Kinu, ali tamo je agencija bila neuhodana. Ono što je meni bilo fascinantno jeste koliko para u Kini možeš da zaradiš van te agencije. To mi je bila najbolja odluka da budem svoj agent i živela sam ko car.“
Oduvek ju je zanimao posao stiliste, ali prvo je morala da zaradi dovoljno novca da bi mogla da se bavi onime što je volela.
„Shvatila sam da je apsurdno da se ceo život bavim modelingom i budem lepa ispred kamera, uvek me je zanimao stajling. Međutim, danas je bitno koliko imaš pratilaca i ko su ti mama i tata . Onda sam rekla ‘hajde da uzmemo najviše moguće novca u ovom trenutku’ i dobila sam ponudu iz Istanbula. Tu sam izdržala godinu dana.“
Sledeća stanica je bila London, ipak počeci tamo su bili vrlo teški.
„Modeling je prvenstveno industrija i prvo zadovoljstvo se javi kada zaradiš prve pare. Kada mi je bilo dosta Instanbula kupila sam kartu u jednom pravcu i otišla u London, ali 25 agencija nije htelo da me primi. Ja kad zagrizem za nešto ne znam da pustim i rešila sam da to što me ni jedna agencija neće ne znači da ću ići kući jer me tamo svi znaju. Ušla sam na grupe na Fejsbuku i postala agent za sebe. Sve pare koje dobijem idu meni i to mi je odgovaralo“
Preko Fejsbuk grupa pronašla je posao agenta stiliste.
„Uvek mi je bio cilj da budem stilista, ali sam morala da krenem od nečeg. Počela sam kao asistent stiliste, koji zapravo najviše radi jer stilista samo donese ideju, a na tebi je sve. U tom smislu se isplati jer stvaraš svoje kontakte. Smatram da se stil kao stil ne uči, pa te ni škole neće ništa naučiti o tome – idi i radi. Kroz praksu učiš biznis deo stajlinga. Dve godine sam tu radila i naučila sam sve što mi je bilo potrebno. “
Ovaj posao je podrazumevao mnogo odricanja i truda, ali je uspela da prevaziđe te poteškoće jer je znala koliko vredi.
„Kad god ti je teško to znači da napreduješ. Kad osetiš da ti je baš teško treba da skupiš hrabrost i pređeš preko tog bola. Mnogo toga si stvorio da bi to radio to bacio. Dešavalo mi se da moram da odem sa jednog na drugi kraj Londona i da pokupim deset stvari i trčim. Na najvećoj ulici u Londonu sam se držala za zid sa deset kesa u rukama i povraćala i digla se sa istim kesama i trčala u „Zaru“ da mi se ne zatvori. Sve je stvar tvoje lićnosti. Kad znaš koliko vrediš ne postoji osoba koja će ti reći ti ne valjaš“
Ona se osvnula tokom razgovora i na česte probleme prekomerne mršavosti kod modela koji dovode i do anoreksije i drugih poremećaja ishrane.
„Kreće od toga da si ti kao model si automatski potrošna roba i imaš rok trajanja. Priča o anoreksiji se provlači kroz modeling dosta dugo jer postoji dosta agenata koji ti konstantno govore da si debela i da moraš da smršaš pogotovo za pistu. Država koja najviše podržava anoreksiju je Francuska, ali sam za nju uvek bila preniska.“
Imala je čudan način da prevaziđe problem visine.
„Kad god je trebalo da idem u agenciju na merenje ja se istegnem 2,3 cm ali na kratak period. Par sati pred kasting visiš na šipki ko idiot, ali mere budu super“
Daleko od rodne Srbije priznala je da joj nije bilo lako, ali da je morala da nauči da se nosi sa tim.
„Znam da svi imamo probleme, ali nauči da ih regulišeš u sebi. Nema smisla da se iskaljuješ na drugima zbog svojih problema, to Srbi stalno rade, kao ako je meni loše mora svima da bude loše.“
Više puta je naglasila da joj smeta taj površen pogled na trendove i modu.
„Da ne postoji iskompleksiranih ljudi ne bi postojala moda, nebitno da li je London ili Novi Sad uvek je u pitanju ista sa masa sa skupljim ili jeftinijim krpicama. Ako se bavimo modom to radimo jer volimo, a ne jer smo nadobudni.“
U Srbiji je poznata po spotovima, a posebno po spotu Relje Popovića za pesmu „Maria“.
„Spotovi mi više odgovaraju jer mogu da se izrazim, nisam ograničena na jedan kadar. U mojim spotovima ima golotinje, ali u vidu kulta.“
Podsetimo, mediji su pred dva dana objavili da je Bojana Šarac izgubila život, a to je na društvenim mrežama potvrdio i njen otac.
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar