Preminula čuvena mis Jugoslavije: Lepotom je očarala svet, a o teškoj borbi sa opakom bolešću je otvoreno govorila

Ona je preminula nakon duge i teške bolesti, potvrdili su njeni prijatelji za "Kurir".

Rođena u Pirotu, Lidija je 1975. godine, Lidija Manić je ispisala istoriju kada je na Izboru za mis univerzuma u Japanu osvojila prvo mesto, predstavljajući Jugoslaviju. Time je postala prva predstavnica Jugoslavije, ali i prva devojka iz istočnoevropskih zemalja koja je stigla do ove prestižne titule. U vremenu kada se u socijalističkom društvu na izbore lepote nije gledalo sa naročitim odobravanjem, njen uspeh bio je još značajniji.

Kasnije je više puta govorila o iskustvima koja su obeležila njene početke na međunarodnoj sceni. Jedan od događaja kojih se posebno seća vezan je za takmičenje Mis univerzuma u Salvadoru, odakle se vratila sa titulom mis fotogeničnosti.

"Bila sam na dva svetska izbora lepote. Prvi je bio Izbor za mis univerzuma u San Salvadoru. Istog trenutka kad smo stigli u zemlju, vojska nam je oduzela pasoše i dok nismo krenule nazad, nismo ih dobile. Tamo sam prvi put shvatila da postoji zid između bogatih i sirotinje. Mi smo bili u divnom hotelu, ali nisam mogla da vidim kako živi običan svet. Otišli smo odmah na bal i kod kralja. Ta kraljeva garda, to se nije znalo ko je lepši. To su razne rase bile, muškarci sa zelenim očima, iste visine. Svaku od nas je sačekao po jedan kavaljer, koji nam je pravio društvo, s kojim se i plesao valcer. Kada sam izlazila iz autobusa, meni se samo odvalila štikla. Rekla sam to organizatoru i on je odneo moju obuću. Ja sam išla na vrhovima prstiju do dvora. Svaka zemlja se predstavljala kralju. Kada sam se pozdravljala, počela sam da se ljuljam, pa sam kralju pokazala da sam bosa. To je izašlo u novinama kao 'Bosonoga kontesa na prijemu kod kralja'. Kraljevskog obućara su zato odmah probudili, popravili mi štiklu i ja sam dobila svoju cipelu nazad do kraja večeri", iaspričala je ona svojevremeno.

Na tom takmičenju, osvojila je i posebna priznanja, a upravo tada otvorio joj se put ka Japanu, gde će ubrzo postići najveći uspeh svoje karijere.

"Osvojila sam tamo titulu Mis fotogeničnosti, a posebno mi je draga nagrada Little miss universe (Mala mis sveta) od devojaka. One su između sebe glasale koja je najlepša. Dobila sam na poklon i mali broš. Drugu nagradu su mi dali fotografi, ali mnogi misle da je Jugoslavija tada oštećena, što sam saznala kad je stigao poziv da učestvujem na Izboru za mis sveta u Japanu. Kold Ber je vodio sva tri takmičenja - za mis sveta, mis univerzuma i mis internešenel, i po našim pravilima ja ne bih mogla da učestvujem na drugom izboru. Međutim, on je tražio da ponovo pošalju mene u Japan, a ne moju prvu pratilju. Znali su da sam bila oštećena", istakla je Manićeva.

Pobeda u Japanu donela joj je međunarodnu prepoznatljivost, a boravak u toj zemlji ostao joj je u posebnom sećanju:

"Japan je veoma specifična zemlja. Volela bih da nju posetim i treći put. Bila sam tamo i nakon izbora da mojoj naslednici iz Francuske predam krunu. Japan ima poseban odnos prema ljudima i lepoti. Bila sam obavezna da nakon pobede provedem mesec dana kod njih. Spavala sam u hotelu prekoputa carske rezidencije u Tokiju. Posle izbora je i naša ambasada bila obavezna da napravi prijem. Miro Krajačić i njegova supruga Vanda su to organizovali i bili su jako ponosni što je Jugoslavija pobedila. U Japan je tada stigla i naša delegacija sa Stanetom Dolancom na čelu, a prethodno je bila u Mongoliji. On mi je ispričao da su mu, pre nego što su započeli sa zvaničnom sednicom i sastankom, čestitali što je Jugoslavija pobedila na izboru za najlepšu devojku sveta. On je tada poželeo i da me upozna."

Kako je ispričala, upravo tokom tog susreta dogodila se zanimljiva anegdota koju nikada nije zaboravila:

"Tim povodom, organizovali su večeru na koju sam došla sa lentom i krunom i prvo što me je pitao Stane Dolanc bilo je da li sam članica Saveza komunista. Obećala sam mu da ću se učlaniti čim se vratim kući. Oduševio se kad je čuo da sam unuka narodnog heroja. Pitao me je kada se vraćam u Beograd i da li može nešto da ponese mojima. Po njemu sam poslala sve fotografije i poruku mami, kao preko kurira. Nisam ni znala ko je on. Znala sam samo za Tita. Moja mama mi je kasnije pričala da je mislila da se neko šali s njom kada je dobila poziv iz njegovog kabineta."

"Na zvaničnoj večeri u Japanu nije se završilo naše druženje. Od njega sam prvi put u životu dobila nepristojnu ponudu. Pozvao me je na ručak i predložio da idemo u lov u Karađorđevo, gde će biti i drug Tito. Rekla sam mu da ne volim lov i da me to uopšte ne zanima. Moj prijatelj Vanja Bulić me je upitao: 'Šta misliš, koga bi tamo lovili?' Naravno da bi mene vijali po tim šumama. Za vreme ručka mi je izgovorio i čuvenu rečenicu: 'Nudim ti vilu na Dedinju, zlato starih Inka, krzno samurovine iz Rusije, samo da budeš moja.' Imala sam samo 18 godina. Bila sam isuviše mlada da tako nešto prihvatim. Nisam bila tako vaspitana. I mene je to jednostavno na neki način i rastužilo i povredilo. Povredilo me je kao jedno žensko biće, bezazleno biće. Ostala sam zgranuta. Nisam mogla da verujem da mi se tako nešto događa. Posebno da neko može u tim godinama da izgovori takve gadosti jednom detetu. Onda sam shvatila u stvari da svet, takav svet od koga sam ja bila zaštićena i te kako postoji. Znate, vi ste ušuškani i zaštićeni od takvog sveta i družite se s ljudima koji pripadaju vama u tim godinama. Srećna sam i čista jer nikada posao nisam dobila jer sam legla s nekim u krevet", nastavila je ona priču.

Nakon perioda provedenog u svetu mode, odlučila je da se okrene medijima. Prve profesionalne korake napravila je na Studiju B, a kasnije je radila i na drugim televizijama gde je vodila autorske projekte.

Privatni život nije joj uvek donosio mir. Iako je iza sebe imala nekoliko velikih ljubavi, brak nikada nije bio deo njenog životnog puta.

"Prvog dečka sam imala u 21. godini. Nisam se nikad udavala. Imala sam četiri velike ljubavi. Nisam imala tu sreću da imam decu. Provela sam devet godina u vanbračnoj zajednici. On je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Bili smo pre toga raskinuli. Najveća ljubav mi se dogodila pre sedam godina. On je veoma poznati muzičar. Ostali smo dobri prijatelji jer naša ljubav nije mogla da se ostvari. Dovoljno je da čovek i jednom voli, a ja sam imala njih četvoricu - običnog čoveka, sportistu, lekara i muzičara", ispričala je svojevremeno Lidija.

Poslednjih godina suočila se sa mnogo ozbiljnijim izazovima od onih koje je imala tokom karijere. Zdravstveni problemi potpuno su promenili njenu svakodnevicu.

"Početkom korone saznala sam da bolujem od raka. Moja majka je ceo život provela u zdravstvu i išla sam redovno na preglede. Osetila sam samo jak bol u stomaku. Sišla sam do privatne ordinacije u mojoj zgradi i doktorka mi je rekla: 'Idite odmah do Višegradske.' Bio je maj 2020. godine. Posle sedam dana sam operisana. Utvrđeno je posle na histopatološkom nalazu da je karcinom u pitanju i onda sam, naravno, imala terapiju od 25 zračenja na onkologiji... Posle terapija se to nekako smirilo. Međutim, 2023. bolest se vratila. Moja mama je tada već blago ulazila u demenciju, tako da nisam mogla da imam komunikaciju na pravi način i da joj objasnim kroz šta prolazim. Ona se samo plašila da je ne ostavim i da ne ostane sama. Dok sam ja bila u bolnici, tih deset dana je bila kod brata u Obrenovcu i svaki dan me zvala telefonom i plakala da dođem kući. Nikako nije mogla da shvati šta se... Ja plačem sa one strane, ona plače. Meni je više u stvari bio šok 2023. godine kada sam uradila CT i kad sam saznala da se bolest vratila. Bio je 28. novembra 2023. godine. Saopštili su mi da ponovo moram na hemioterapiju, a mama je tog dana preminula. Čudno sam se osećala i rekla sam: 'Bože, dobro je što moja mama to neće doživeti, da vidi kroz šta prolazim.' Teški su ti lomovi i terapije. Opada vam kosa. Sama sam zato sebi obrijala glavu", zaključila je ona jednom prilikom.