Od tragične smrti supruge do borbe sa zavisnošću: Goran Bare je imao težak život pun iskušenja

Večernji list prvi je objavio vest da je muzičar, roker i umetnik Goran Bare preminuo danas, 9. oktobra, u 62. godini. Jedan od poslednjih intervjuu je dao za pomenuti list, u septembru 2022. godine, kada je otvoreno govorio o najtežim trenucima u svom životu.

Na pitanje da li je u ženama koje su prošle kroz njegov život pronašao ljubav koju nije imao u detinjstvu, odgovorio je:

„Jesam, posebno sa prvom ženom, Mirjanom, ali i sa nekim drugima koje neću imenovati. Strašno sam emotivan i lako se zaljubljujem. Mnogo se zaljubim, patim, to je opasno. Eto, ovaj intervju me je sada podstakao da napišem novu pesmu“, ispričao je, a potom se prisetio kako je započeo muzičku karijeru.

„Prvo sam u bendu Duo debili u Vinkovcima sa gitaristom Marinom Pokrovcem (kasnije gitaristom prve postave Majki, prim. aut.) udarao po kutiji sirćeta Kisko, a onda sam imao i neke mađarske bubnjeve. Kada je bend Majke počinjao sa radom, nisam znao da pišem pesme, pa sam ih pitao da li ćemo biti Pink Floyd ili vokalno-instrumentalni sastav. Prihvatio sam se tog posla, ali na tom prvom, nultom albumu, kao i na prvom albumu „Razum i bezumlje“, to još nije bilo ništa posebno. Tekstovi su imali po četiri stiha, to su bili moji počeci u pisanju pesama. Ali na albumu „Razdor“ već sam počeo da rasturam. O albumu „Vreme je da se krene“ ne treba mnogo govoriti, bilo je to nešto poput niza hitova. Neverovatno je da smo ušli u studio sa samo četiri pesme, a ja sam za nekoliko dana napisao još šest. Ni danas mi nije jasno kako sam to uspeo“, ispričao je.

Otkrio je i zašto je ranije govorio o pokojnoj supruzi Mirjani.

„Ne znam zašto sam pričao o njoj, možda sam negde bio pijan ili nešto slično. Kada sam je jednog jutra pronašao mrtvu pored sebe, doživeo sam nervni slom. Počeo sam da uništavam sebe u pokušaju da umrem i odem za njom. Želeo sam da umrem, ali sam shvatio da me je ostavila sa detetom od godinu dana i da ne mogu da ga napustim. On danas ima 28 godina“, rekao je.

Odgovorio je i na pitanje da li je u kontaktu sa sinom.

„Ne. To je veoma komplikovano. Ostavio sam ga kada je imao pet godina i on me se zapravo ne seća. Živeo je sa bakom i dekom, a u početku sam dolazio da ga vidim. Oduzeli su mi vozačku dozvolu još 1997. godine, pa sam morao da idem vozom, a svi bi me grlili i dozivali čim bi me videli. To mi se više nije radilo. On je upisao fakultet u Zadru, pa smo se tamo viđali kada bih imao koncert. Ali opet sam zabrljao, znaš. Sve me to sve više muči kako starim. Sviraš, pa zaboraviš, ne stigneš mu na rođendan, zaboraviš da mu čestitaš... Zabrljao sam, šta da ti kažem. Miran Bare živi u Zadru, završio je dva fakulteta, francuski i engleski jezik i filozofiju“, ispričao je Goran Bare u poslednjem intervjuu za Večernji list.

Prisetiо se i tragedije iz ranog perioda benda, kada su u saobraćajnoj nesreći poginula dva mladića, članovi grupe Majke.

„Sleteli su automobilom u Bosut i utopili se. Vraćali smo se sa probe makadamskim putem prema Vinkovcima i u jednom trenutku automobil sa njih trojicom projurio je pored nas. Vozili su strašno brzo. Stigli smo u Vinkovce, njih nije bilo, a onda mi je neko rekao da su sleteli u Bosut. To znači da smo automobilom prošli pored mesta na kojem su se prevrnuli na krov i potonuli! Vratili smo se tamo i videli gužvu i sve ostalo. Dobar deo ljudi, posebno roditelji poginulih, krivio je mene, tvrdeći da sam ih drogirao pre vožnje, što nema nikakve veze sa istinom“, rekao je.

Govorio je i o svom životu pre nego što je muzička karijera počela da mu donosi uspeh.

„Od marta do jula 1989. godine radio sam kao vozač, razvozio sam testeninu po Zagrebu dostavnim vozilom. Šef bi mi rekao da odvezem robu u Zeku na Jordanovcu. A ja ne znam ni gde je Jordanovac ni šta je Zeko. Nisam se vraćao u firmu pet sati, ali nisu hteli da mi daju otkaz. Kada sam ipak odlučio da odem, pitali su me zašto odlazim i čime su me povredili. Vratio sam se u Vinkovce i zaposlio na benzinskoj pumpi. Smene su trajale po 12 sati, ali je moglo veoma dobro da se zaradi, da sada ne objašnjavam kako“, ispričao je.

Govorio je i o zavisnosti od droge, otkrivši kako je počeo da uzima heroin.

„Bio sam veliki protivnik zavisnosti jer mi je išlo na živce kako se narkomani ponašaju, stalno se češu i tumaraju unaokolo. Ne znam šta mi je bilo, odlučio sam da vidim kako je kada uzmeš heroin. Sedeo sam u nekoj piceriji, diler mi je to pripremio i ne mogu da vam opišem kako sam se osećao. Znam da je padao lagani sneg. Izašao sam napolje i osećao toplinu i sigurnost. Kao povratak u matericu, osećaj potpune sigurnosti. Milina. Ali samo neko vreme, a onda je počeo pakao. Molim današnje klince da to ne probaju jer je to pakao. Posebno kada te apstinencijalna kriza natera da počiniš krivično delo – tada si gotov“, zaključio je Goran Bare.