Čovek koji je ujedinio muziku, glumu, režiju i scenario, Nikola Pejaković Kolja, prošao je golgotu u životu.
Život ga od rođenja nije mazio jer je rođen sa hendikepom, ali njegova hrabrost i pozitivnost nadjačale su svaku muku.
„Ja sam se rodio sa četiri prsta i imao sam na desnoj ruci specijalan tretman. Jedinac sam, tako da sam prilično razmažen. To vam je primer da ja to nisam prihvatio loše i nije mi smetalo. To je verovatno zasluga mojih roditelja. Ja sam to osećao kao neku vrstu prednosti, odnosno bio sam različit od drugih, pa sam na taj način davao malo više značaja sebi. Nisam osećao problem. Jedino, recimo, kada se potučem, pa krene neko da mi daje baš velike batine, pa kad vidi da imam četiri prsta onda ih smanji (smeh). To je jedna prednost. Doživljavao sam to zaista kao neku vrstu moje male tajne i specijalne snage. Mojim roditeljima nije bilo lako da to prihvate kad sam se rodio jer nije samo da je nedostajao prst nego i manja i kraća ruka, defektna… Oni su uradili sve da ja prođem kroz to kao kroz puter“, otkrio je glumac u emisiji „Una, Due, Tre“.
PROČITAJTE JOŠ:
U jednon periodu života, Pejaković je mnogo pio.
„Nisam to tako shvatao (smeh). Kod nas, ali i ovde, puno se pije alkohol i tretira se kao ‘nije to ništa’. Svi piju i svi pijemo, ja sam samo prestao. Inače, da još pijem, verovatno ne bismo pričali o ovome“, istakao je Nikola, koji je pod dejstvom alkohola bio akter brojnih tuča. Međutim, tvrdi da se pokajao.
„Ja se kajem zbog svega što sam uradio loše i to je normalno da se čovek pokaje, ispovedi i fino pričesti“, kazao je glumac.
Priznaje da je dve decenije bio težak zavisnik od heroina, pa je otkrio razloge zbog kojih je posegao za tim porokom.
„Legao mi je kao budali šamar. Ne znam, jednostavno čovek ima neke svoje crne rupe koje zatrpava raznim stvarima dok ne nađe odgovore na to. Ja te odgovore nisam baš nalazio dok se nisam vratio pravoslavlju. Tek kad sam se vratio i pogledao život kroz te naočare, video sam da nemam baš prava da se ubijam na taj način, takođe nemam prava da zagorčavam život drugima. Heroin sam koristio 20 godina, a ne izgleda tako?“, otkriva Kolja i dodaje da je često bio u prilikama da nije imao novca za heroin, a osećao je krize.
„Uglavnom sam bio u toj situaciji. Čovek kad se nađe u tim situacijama, nađe neki način da savlada taj problem. Nekad ga ne savlada. Nekad ostane k’o riba na suvom“, tvrdi on.
Zbog njegovog talenta, kolege su ga obožavale i nisu ga odbacivale.
„Nisu i mislim da je to jedan razlog koji je zaslužan. Ja sam o tome otvoreno govorio i ljudi su to znali, nisam krio. Čak ima ljudi iz mog posla koji su pomagali da se lečim u par navrata. Važno je da čovek bude otvoren prema tom problemu i da ga ne skriva. U tom trenutku ne može čovek sam to da reši“, istakao je glumac.
Pejaković otkriva da su ga Drgan Bjelogrlić i Nikola Kojo posle jednog snimajućeg dana filma „Lepa sela lepo gore“ odveli u bolnicu na lečenje.
„Ne znam da li je bio Manda u toj grupi, ali bili su Bjela i Kojo. Bilo je još par ljudi. Bilo je svima jasno da moram da odem. Nije bilo nikakve specijalne prisile. Njima je bilo jasno da je meni neophodna pomoć. Zanimljivo je što to nisu uradili samo jednom nego više puta“, rekao je glumac u emisiji.
Svoju decu savetuje samo da veruju u Boga, a na pitanje kako svoju decu savetuje da ne prave greške kao on, nije imao odgovor.
„Mogu nešto da nabacim, ali nisam ja dovoljno pametan da mog sina i ćerku posavetujem. Za sada mi ne zameraju“, rekao je i priznao da se plaši da njegove greške iz prošlosti ne naude njegovoj deci.
„Da. Ne znam u kom smislu mogu da naude, ali plašim se. Da znam kako to da sprečim, ja bih sprečio, ali ne znam. Bojim se. Jedino što me teši je da smo u Božijim rukama i da moja molitva Bogu može to da zaustavi. I ovaj intervju može da im naškodi“, zaključio je Pejaković.
BONUS VIDEO: ISPOVEST – Boban Rajović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare