"Nemci su hteli da nas uzmu iz majčinog zagrljaja, a onda...": Kako je čuveni Ljuba Tadić izbegao streljanje u Kragujevcu?

U srcu Šumadije su dočekali i Drugi svetski rat, a bili su i svedoci velikog zločina koji su Nemci počinili nad 3000 ljudi, među kojima su većinski bili đaci i njihovi profesori. Iako je imao svega dvanaest godina, glumac je dobro zapamtio ove tragične scene scene u Šumaricama, koje je kasnije prepričavao svojim kolegama.

"Ljuba Tadić je bio u Kragujevcu kada je bilo streljanje đaka. Ostao je živ. Nisu ga streljali, ni njega ni njegovog brata Rastka. Ljuba priča meni, kod majke su se šćućurili. 'Ona stoji u dvorištu i drži nas zagrljene. Otvaraju se vrata. Ulaze Nemci unutra i prilaze dvojica da nas isčupaju od nje i dolazi jedan u perfektno sređenoj uniformi i prilazi njoj'", ispričao je svojevremeno glumac Svetozar Cvetković i nastavio:

"'Gleda je. Stavlja ruku u unutrašnji džep, iz unutrašnjeg džepa vadi jednu fotografiju i pokazuje je mojoj majci. A na fotografiji su njegova žena i dva sina, koja su u istoj poziciji kao što mi stojimo uz našu majku. Oči mu zasuze, okrene se i kaže ovima da nas puste'".

Ovaj zločin se dogodio 1941. godine, ali nije jedini koje je Ljuba zapamtio, iako je bio dečak.

„U životu sam video zlo", pričao je u jednom intervjuu 2004. Ljuba Tadić. „Imao sam dvanaest godina u Kragujevcu kada su streljali onaj narod i one đake, slušao sam te mitraljeze, ne samo ja nego i svi oko mene. Nikad više mrtvačkih sanduka nisam video nego opet u Kragujevcu četrdeset četvrte kada je bio Sremski front, pa onda je došlo i ovo najnovije zlo. Bilo je strašno i meni se učinilo da mi se u svesti, od onda u Kragujevcu do ovih devedesetih godina, zatvorio jedan krug. Razumem šta je Balkan, ali pitam se dokle će to tako..."