"Dva puta sam bila klinički mrtva, imali su 15 minuta da me spasu": Lea Kiš je tokom bombardovanja izgubila bebu, a onda se suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemima

Lea Kiš je trebalo da se porodi drugi put tokom bombardovanja Beograda, a tada je umesto najradosnijeg dana doživela veliki gubitak i tešku borbu."Izgubila sam bebu i posle toga nisam ponovo mogla da dobijem dete. Na svu sreću, pre toga sam rodila živu i zdravu Saru Miu, koja sada ima dvadeset sedam godina, preponosna sam na nju. Prebrodite vi to, ali posle toga dolaze i depresije i suočavanja sa drugim stvarima, i previše se usmerite na to jedno dete i postanete i posesivan roditelj", započela je Lea, koja se prisetila tih dana:"To je bio početak trudnoće, dva puta sam bila klinički mrtva i posle toga sam imala mnoštvo operacija. Sećam se da sam osetila jak bol na pijaci, Saru sam držala za jednu ruku, tu mi je bio auto i shvatila sam da se nešto dešava. Uspela sam da se dovezem do bolnice i posle toga se ničega ne sećam. Dete sam predala medicinskoj sestri i tada nastaje mrak. Sledeća scena koje se sećam jeste buđenje, Sara je bila tu, suprug takođe. Teška operacija, znala sam da od bebe nema ništa. Trudnoća mi je oštetila aortu u stomaku, imali su petnaest minuta da me spasu."

"Sirene, traume, strah da li će klinika biti bombardovana, mogućnost da li ću moći da prenoćim, jer u državnu kliniku ne mogu da me prebace. Ako si majka, moraš da preživiš, ne možeš da potoneš jer imaš dete koje ima tri godine i neće moći da se izvuče bez tebe. To je bila zvezda vodilja u tako teškoj situaciji koju sam imala i čak posle prvog dana, posle teške operacije. Otišla sam na kućnu negu i sve sam izgurala. Podigla sam se posle tri meseca na noge", rekla je Lea, piše "Blic" i dodala:"Na mene je uticao i tragičan događaj o kojem nisam mogla u tom trenutku da razmišljam, a to je gubitak mojih šesnaest kolega na RTS-u. Ceo taj radni period ostavio je tako loše i teško sećanje za mene. Kada merite kroz šta su prošle njihove porodice, gubitak nerođenog deteta je manji."

Nakon ovog gubitka, voditeljku je tek čekao težak period suočavanja, ali i novih zdravstvenih problema."Dve ili tri godine nakon gubitka bebe, desile su se razne hormonske promene, te je taj tumor na dojci bio sasvim normalan sled okolnosti, koji sam hvala Bogu na vreme rešila. Nije bio dobroćudan, moralo je odmah da se reaguje. Uložila sam napor da ne opteretim okolinu. Moja okolina nije mogla da dobije nijedan signal da sam uplašena. Prebrodila sam to bez problema i sedam dana nakon operacije sam bila na poslu", rekla je Lea, koja se hrabro borila sa svim teškoćama:"Imala sam zaista sjajnu prijateljicu koja je psihoterapeut, tada smo dosta vremena posvetile mom stanju. Krenula sam da se suočavam sa svim čega se bojim i krenula sam da treniram. Disciplina, trening i suočavanje su jedini načini da izađete iz tog lavirinta."

"Sve padove sam ispratila kratko, jer volja i energija da se podignete kod mene uvek preovladava i drži me u životu. Istrajna sam, bez obzira na to koliko izgledam nežno, neko bi rekao da nemam snagu, imam snagu i izdržljiva sam na duže staze, ali da su se dešavali i lepi i tužni trenuci jesu. Mnogi loši trenuci su obeležili moj privatni i poslovni život, tako da nemam problem sa tim da se vratim na te stvari i ponovo se suočim sa njima", uspričala je Lea i dodala:"Lako sam se suočila sa tim, ali potisnula sam taj osećaj, do te mere da moje okruženje i moja Sara koja je imala tri godine, vidi moju bol i uznemirenost. Kasnije su se neke stvari zdravstveno kod mene iskomplikovale i imala sam još nekoliko operacija posle toga, ali uradila sam za sebe najlošiju stvar, pobegla sam od stvarnosti. Potisnula sam sve, a nakon toga upala u anksioznost koji je sada sastavni deo života."

Voditeljka je iskreno govorila o posledicama tragičnih događaja na njeno psihičko stanje."Javili su se strahovi, fobije, psihološki problemi koji su mnogo teži nego sama bol koju nosite. Tog trenutka kada sam shvatila da me boli, da moram da otpatim, da se isplačem i da moram da kažem da, Bog je tako hteo, dao mi je u životu divnog muža, ćerku, u tom trenutku zdrave roditelje, mladost i mogućnost da krenem dalje, tada je počela da pada anksioznost", objasnila je Kiš i dodala da je na kraju shvatila da mora sebi da prizna da joj je loše:"Radila sam sama na sebi godinu i po dana, i taj put nije bio nimalo lak. U tim godinama pomislite da fizički niste zdravi, pomislite da nemate razloga da vam lupa srce, a ništa se ne dešava, da nemate razloga da vam je loše, ako je zdravo. Kao što ne možete da podnesete gubitak, ne možete da podnesete ni saznanja da ste zdravi, jer vi ste zdravi, samo vam je duša bolesna. Tog trenutka kada shvatite da vam je samo duša bolesna, tog trenutka počinje ozdravljenje."

"Promenila sam neke stvari kod sebe, u smislu ishrane i navika, ali do kraja nisam želela da promenim svoj način života. Dvadeset četiri godine nisam pušila, a sada pušim, legnem i u četiri ujutru, sada radim sve kontra onome što bi trebalo, i dobro se osećam u tome."BONUS VIDEO: Snaga uma - gošća Maja Nikolić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumamajanikolicam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2901190"]