Glumica Branka Katić i istaknuta zastupnica UNHCR-a za prava izbeglica, zajedno sa kolegama nedavno je snimila kratki film sa svedočenjima izbeglica pod nazivom, a kako je otkrila u jednom intervju svojevremeno je i sama bila izbeglica.
Pročitajte još:
Kada je glumica Branka Katić 1999. otišla iz Srbije, iza sebe je već imala brojne popularne serije i filmove, a životne i istorijske okolnosti naterale su je na tu važnu odluku. Dvadeset dve godine kasnije, kako kaže, saznala je i shvatila da je tada bila izbeglica, poput onih sa Bliskog istoka na čije probleme i poteškoće danas sreće pažnju.
„Moj odlazak iz Srbije je bio na sedam dana u jedno češko selo gde sam za BBC snimala dramu „Ratnici“ reditelja Pitera Kozminskog“, kaže glumica, i dodaje:
„Odatle sam mogla da vidim avione koji će bombardovati Srbiju“.
Kako je krenulo bombardovanje tadašnje Jugoslavije i nije mogla da se vrati u zemlju, otišla je u London.
„Tek sam od advokata Nikole Kovačevića, koji radi sa izbeglicama, ove godine saznala da sam ja tada zapravo bila izbeglica u Londonu“, kaže ona.
Najvrednije što je ponela sa sobom bile su fotografije iz detinjstva koje je dala produkciji filma.
„Plašila sam se da je to jedino što će mi ostati“, kaže glumica za BBC News na srpskom.
Predmeti današnjih izbeglica tema su i kratkog filma Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu izbeglica (UNHCR) u kojem Branka Katić učestvuje. Film nosi naziv „Šta su poneli sa sobom“, a inspirisan je upravo pričama i svedočenjima izbeglica koje su bile prisiljene da napuste domove usled sukoba i progona.
Danas, čak 25 godina pošto je snimila kultni film „Ubistvo s predumišljajem“, ljubavnu priču devojke iz Beograda i mladića, izbeglice iz Hrvatske, Branka Katić kaže da „ne želi da pridikuje“ ljudima kako da se ponašaju prema izbeglicama.
„Pozivam ih samo da osveste nešto što je ljudsko i prepoznaju duševnu patnju“, kaže ona.
Pročitajte još:
Samo jedan kofer za sedam dana imala je Branka Katić kada je izbegla iz Srbije, a da nije ni znala da će biti primorana na to. U Češkoj je snimala film o britanskim vojnicima u ratu u Bosni, kada je počelo bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.
„Zvala sam panično porodicu i prijatelje kada sam videla avione. Prijatelji su već znali zbog interneta da će biti bombardovanja, ali je moj otac do kraja govorio da je to nemoguće da se dogodi na pragu 21. veka“, seća se ona.
Kako u Beograd nije mogla da se vrati, produkcija ju je odvela u London. Prvi utisak odatle bio je besparica, jer nije mogla da otvori račun u banci da bi dobila honorar.
„Nisam imala potvrdu iz banke u Srbiji da sam dobar štediša, jer su sve banke u Beogradu bile zatvorene zbog bombardovanja. Sećam se da sam zvala mamu sa govornice i mnogo sitnine sam potrošila tih dana“, priča Branka.
Uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost koje je čula u pozadini, glumica kaže da i danas pamti da je mama u tom trenutku pita – „jedeš li voće?“
„Bilo mi je teško, ali sigurno ne teško kao ljudima koji su preživeli bombardovanje“, kaže Branka.
Kako je noću plakala, a danju snimala sa poznatim rediteljem Piterom Kozminskim, on joj je u jednom trenutku rekao da bi mogli, za neku tužnu scenu, da koriste njeno raspoloženje.
„Rekla sam mu: „Ja bih radije da budem loša u vašem filmu, nego da osećam ovo što osećam sada““, dodaje.
BONUS VIDEO: Branka Katić za Nova.rs na premijeri filma „Nije loše biti čovek“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar