0
U novembru nema kulturnih i sportskih manifestacija uživo, sa publikom. Ali, uprkos pandemiji koronavirusa, ubuduće bi mogle da se održavaju – ako se bude poštovalo nekoliko naučno proverenih pravila, piše DW.
Tajming je stvarno bio loš. Baš kada je najavljeno ponovno delimično zatvaranje Nemačke i mnogih drugih zemalja, koje ima za cilj da spreči velike gužve, lekari sa Univerziteta u Haleu predstavili su rezultate studije i objasnili uslove pod kojima se – uprkos pandemiji korone – u zatvorenom prostoru mogu održavati velike manifestacije, piše DW.
PROČITAJTE JOŠ
Rezime studije, odnosno predloženih pravila za bezbedno održavanje manifestacija i koncerata u zatvorenom prostoru izgleda ovako:
– obavezno nošenje maski sve vreme.
– prostorije ne smeju da budu u potpunosti popunjene.
– publika mora da sedi a svako druge sedište u sali mora da je slobodno.
– mora biti higijenskih stjuarda koji kontrolišu poštovanje pravila
– više mogućnosti za ulaz i izlaz jer se tu stvori najveća gužva.
– i najvažnije – ventilacija, ako se ne postavi kako treba, može da uništi sve druge mere predostrožnosti.
Jedinstveni eksperiment
U lajpciškoj Areni 22. avgusta 2020. izvršen je jedinstven eksperiment na svetu. Koncert na kojem je nastupao Tim Bendcko održan je tri puta, pod različitom uslovima. Simulacija koncerta bila je jedisntven primer kako bi sektori kulture i sporta mogli da vide šta je za vreme pandemije moguće, a šta ne.
Vođa studije Štefan Moric kaže: „Da, i tokom pandemije moguće je održavanje velikih manifestacija“.
Ali, neophodno je da prostorije u kojima se manifestacije održavaju imaju odgovarajući sistem ventilacije, kazao je šef Kliničke infektologije u Univerzitetskoj klinici u Haleu.
„To je osnova. Bez toga ne treba dalje razgovarati“. Moritc je saveznoj vladi i vladama pokrajina predložio investicioni program kako bi se ventilacioni sistemi što brže ažurirali.
„Preporučujemo da se obezbedi više mesta za ulazak. Isto važi i za prostor za pauzu“, kaže dr Moric.
Jer, tu se ostvaruje mnogo kontakata, zbog čega naučnici savetuju da ukoliko neko želi nešto da pojede ili popije to učini na mestu na kojem sedi.
Sledeća stvar je zaštitna maska.
„Maska bi trebalo da se nosi sve vreme, takođe i dok se sedi. Tako se smanjuje rizik“.
Pritom je sasvim dovoljno da to bude obična maska.
Organizatori takođe treba da planiraju angažovanje „higijenskih stjuarda“ kako bi osiguralio poštovanje pravila. Direktor studije Moric istakao je da se manifestacije u areni po tome razlikuju od velikih privatnih slavlja, poput venčanja.
Epidemiološki model
Naučnici su na kraju od odbijenih podataka napravili i epidemiološki model i izračunali kakvo dejstvo ima veća manifestacija na jedan region – u ovom slučaju na Lajpcig, sa više od 600.000 stanovnika.
Pod pretpostavkom različitih incidenci došlo se do sledeće slike: ako su incdience niske – na primer 10 na sto hiljada stanovnika onda velika manifestacija nema skoro nikakav uticaj na tok pandemije. Nasuprot tome kod veće incidence preko 100 na 100.000 stanovnika, to je već „priličan broj slučajeva“.
„Dakle, u određenim uslovima veliki događaji mogu da izazovu do 20 odsto infekcija“.
Potrebno je doneti hrabre odluke
„Rezultati studije su celoj branši dali kako kratkoročnu perspektivu – da je tokom pandemije moguće da se manifestacije održavaju sa 25 odsto kapaciteta tek da se ekonomski preživi, tako i dugoročnu da se sa 50 odsto iskorišćenih kapaciteta može u ekonomskom smislu solidno raditi i tako održati važne strukture i milioni radnih mesta“, zaključak je direktora Visoke škole za fizičku kulturu (DhfK) Karstena Gintera na osnovu istraživanja.
Ginter se nada da će politički donosioci odluka iskoristiti ovo naučno saznanje, „za donošenje hrabrih odluka baziranih na ovim dokazanim saznanjima, kako bi što pre moguće započeli dijalog sa organizatorima sportskh i drugih velikih manifestacija te razvili novi koncept organizacije događaja“.
Ne sme se improvizovati
Mihael Gekle, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Haleu preporučuje da se na osnovu ovih novih podataka adekvatno prilazi složenoj trenutnoj situaciji – a ne da se improvizuje.
On pretpostavlja da će pandemija potrajati. Na kraju krajeva, Institut Robert Koh upravo je saopštio da se vakcina za celokupno stanovništvo ne može očekivati pre 2022. godine.
I zato bi moralo da bude jasno, kaže Gekle: „Živeti bez kulture, nije rešenje“.
Prema Gekleu, rezultati istraživanja već privlače međunarodnu pažnju, u Velikoj Britaniji, Južnoj Koreji, SAD.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
