Podeli
Foto: Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

Može li film da utiče na ishod predsedničkih izbora? Davne 2004. Majkl Mur bio je uveren da može, pa je učinio sve što je u njegovoj moći da mu dokumentarac "Fahrenheit 9/11" dopre do što šireg kruga publike (čak je osigurao i što lakše skidanje filma s interneta) i spreči Džordža V. Buša da izbori drugi predsednički mandat.

PROČITAJTE JOŠ

Štošta je u “Fahrenheitu” bilo neprijatno po Buša – od tvrdnje kako je američka vlada bila povezana s porodicom svog ultraneprijatelja Osame bin Ladena do snimka u kome predsednik uopšte ne reaguje na vest o rušenju njujorških Dvojnih tornjeva, piše Jutarnji.hr.

Film je imao ogromnu gledanost, postao je finansijski najkomercijalniji dokumentarac u istoriji kinematografije (barem kad je američko tržište u pitanju), ali nije postigao svoj politički cilj, Buš je dobio drugi mandat, pa čak i s manje kontroverzi nego prvom prigodom.

Nešto slično sada pokušava i Saša Baron Koen, koji je 2006. postigao impresivan uspeh sa svojim filmom “Borat”. Očekivalo se da će nastavak o blentavom kazahstanskom novinaru Boratu Sagdiyevu mnogo ranije u bioskope, ali biće da je Baron Koen čekao pravu priliku, a to su – za njega – ovogodišnji predsednički izbori. Imao je u filmu dva velika aduta. Prvi je dokumentarni snimak u kome američki potpredsednik Majk Spens minorizuje razmahivanje koronavirusa, a drugi potajno snimljena scena s Rudijem Đulijanijem, generalnim advokatom predsednika Donalda Trampa, koga znamo još iz osamdesetih, kad je sudelovao u slamanju njujorške mafije i za to nagrađen pozicijom gradonačelnika.

Upad u Belu kuću

Koen ga je uhvatio in flagranti, podmetnuo mu je svoju glavnu glumicu, Bugarku Mariju Bakalovu. Ona je izigravala desničarsku novinarku, namamila ga je u svoj hotel, pipala po kolenima i predložila da se presele u susednu sobu.

Đulijani je pre toga popravljao raspuštene pantalone i u jednom trenutku posegnuo rukom prema svojim intimnim organima. Čak bi i naivac pretpostavio da je to priprema za neobuzdani seks, ali Đulijani se branio da su mu upravo skinuli mikrofon pričvršćen uz njegov pojas i da je “popravljao pantalone”. Scena je izazvala urnebesan odjek u medijima. Malo ko je propustio da se ne podsmehne Trampovom glavnom advokatu, pa je na kraju morao da reaguje i sam predsednik: rekao je da je Baron Koen gmizavac, nimalo smešan, da ga je već jednom saletao za intervju (bilo je to 2003, kad se komičar predstavljao kao BBC-jev novinar Ali G, u to doba vrlo popularan lik), ali ovaj nije dopustio da od njega napravi budalu (što baš nije tačno).

Foto: printscreen [email protected]_T_Truth

Na tvrdnje da je sve to s Đulijanijem inscenirano, Baron Koen je uzvratio da slika govori sama za sebe, usledila je vrlo odmerena razmena uvreda s predsednikom, ali ispalo je da je ekipa “Borata 2” imala još puno kompromitirajućih snimaka koje nije uvrstila u film. Na primer, Mariju Bakalovu je kroz Belu kuću sproveo niko drugi nego Donald Trsmp mlađi. Činjenicu da su odmah poverovali kako je ona novinarka njima vrlo sličnih konzervativnih stavova ne treba komentarisati, ali neverovatno je da je uopšte ušla unutra i da niko nije proveravao je li zaražena koronavirusom. Budući da se mediji već od petka naslađuju pikanterijama vezanim uz novi film Barona Koena, pitanje je može li to da ugrozi Trampove izborne šanse.

View this post on Instagram

but omit to include my length which is 19.3 centimeter

A post shared by Borat (@boratsagdiyev) on

Online distribucija

One ionako nisu posebne. Međutim, američki izborni sistem prilično je složen, konzervativci ionako smatraju da novinama i televizijom drmaju liberalne demokrate koje jedva čekaju da ocrne republikance, pa se i ne obaziru na njih, ali ovaj put je – pogotovo nakon predsedničkog sučeljavanja – situacija nešto složenija, Trsmp bi lako mogao da izgubi izbore, ali nemojte previše da se začudite ni ako ih dobije. Hoće li Baron Koen u slučaju Trampovog poraza imati bar mali deo zasluga? Možda, ali biće da su presudnije neke druge okolnosti, poput predsednikovog držanja tokom pandemije i njegovih bezbroj spoljnopolitičkih i gospodarskih gafova.

Donalt Tramp Foto:REUTERS/Tom Brenner

“Borat 2” može se pogledati na striming-platformi Amazon Prime, na kojoj je čak upozorenje (inače vrlo retko) da je namenjen starijima od 18 godina. Orijentacija na online distribuciju prilično je mudra. Time su smanjeni marketinški troškovi, nešto malo uloženo je u ogromnu Boratovu lutku koja je plutala na barkama kako u Torontu tako i pred Vestminsterskom palatom. Ako ste bili strastan poklonik prvog filma, ovaj drugi će vas povremeno nasmejati, ali nema ni približno sličnu energiju. Kao prvo, glavni štos je potrošen. Borat je svojevremeno uletao u društvene i kulturne institucije koje su ga uzimale krajnje ozbiljno, zbog toga je i satira bila jetka, ali sada je neprestano morao da se prerušava (čak je pokušao da uđe na politički skup Majka Pensa odeven u odoru kjukluksklanovaca) i najzahvalnije “žrtve” našao je među anonimnim mrziteljima jevreja i demokrata koji su ga prihvatili kao svog.

PROČITAJTE JOŠ

Pojavio se i na nekim većim desničarskim susretima, priznaje da je nosio zaštitni prsluk protiv metaka za slučaj da ga “provale”, ali ništa od toga ne može da se uporedi s masovnim scenama iz prvog “Borata”. Drugo, potonji je držala neverovatna opsednutost naslovnog protagoniste Pamelom Anderson. On ju je hteo za nevestu i bio je duboko razočaran kad su mu pokazali njen pornić s bivšim mužem Tomijem Lijem. U “Boratu 2” glavni ženski lik je njegova maloletna ćerka Tutar (Bakalova inače ima 24 godine), primereno kazahstanskim običajima nju kao i sve žene drže u kavezu, te odvikavaju od masturbacije strahom od zubate vagine. Tutar se prošvercuje u Ameriku s Boratom i tamo doznaje – na očev užas – šta je ženska ravnopravnost. Sve je to, dakako, krajnja parodija, što može neko vreme da vas zabavi, ali do scene s Đulijanijem povremeno vam se čini da je ona besmislen lik. Završnica je, naprotiv, prilično zabavna, pogotovo kad otkrijete ko je po svetu raširio koronavirus, ali to ćete morati da proverite sami kad pogledate film.

Bregovićeve pesme

Kao i nakon “Borata”, i ovde je najavljeno barem desetak sudskih procesa, ali Baron Koen je u tom pogledu prilično oprezan jer sa saradnicima uvek potpisuje ugovor pre nego što ih snimi. Nezgodna je situacija s američkom jevrejkom Džudit Din Evans, koja je umrla pre nego što je film premijerno prikazan, pa njeni naslednici tvrde da se ona nikad ne bi htela da se pojavi u nečemu takvom. Ipak, na odjavnoj špici dobila je vrlo lepo posmrtno slovo. U Kazahstanu će se i dalje skandalizovati, ali će mišljenja biti podeljena, budući da im je turizam procvetao nakon uspeha prvog filma.

Scene iz te zemlje ionako su snimljene u Rumuniji, ali u selu koje je “glumilo” Kazahstan nisu bili oduševljeni, pa su morali da potraže novu lokaciju. Naslovna numera je krcata romskim melosom, na njemu su čak dve pesme Gorana Bregovića (“Ederlezi” i “Kalašnjikov”), no znajući tog muzičara međunarodne reputacije, valjda su s njim regulisali autorska prava da im se ne bi ponovila situacija kao s Esmom Redžepovom, koja ih je tužila za 800 hiljada evra zbog neovlašćenog korišćenja njenog evergrina “Čaje šukarije”: kad se ispostavilo da je njena producentska kuća ipak potpisala nekakav ugovor, dobila je samo 26 hiljada evra odštete.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar