"Upisao sam glumu 1994. godine, a u tim istim patikama sam i diplomirao": Naš popularni glumac imao je trnovit put

Uskoro ćemo ga gledati u trećoj sezoni serije „Senke nad Balkanom“ u produkciji „Kobra“ i „Junajted medija“, a ovo će biti ujedno i poslednja sezona kultne serije koja nas ovog puta vodi u 1938. godinu – vreme političkih previranja, mračnih tajni i predstojećeg rata.

Pred kamerama portala Nova.rs Andrija se nedavno osvrnuo na novu ulogu i još jednom pružio podršku studentima:

„Mi snimamo period iz 1938. godine, i evo, i danas je ista situacija. Znate i sami naše stavove, mi smo apsolutno podržali studente i smatramo da omladina treba da kaže u kakvoj bi zemlji htela i volela da živi, a sa druge strane smatram da ako uporedite šta vam se nudi – logično je da ćete izabrati ovu lepšu i bolju stranu, pre nego stranu koja je teška, opora, uvredljiva, agresivna i tako dalje. Ne mogu kao zdravorazumski čovek ga podržim da neko gazi kolima nekoga... Bez obzira na to kakva je borba u pitanju.“

Kada je reč o podršci studentima u blokadi, glumac i njegova supruga Aleksandra Tomić bili su vrlo aktivni poslednjih meseci, pojavljujući se na većini skupova. Andrija Milošević je i umetnički direktor Udruženja filmskih glumaca Srbije, te je jedan od onih koji su doneli odluku da se ove godine ne održe tradicionalni Filmski susreti u Nišu, zbog trenutne političke i društvene situacije u zemlji.

„Smatram da mi kao narod sazrevamo, a sazrevanje je uvek bolno. Suštinski bunt te omladine, koja želi da živi u pravednom društvu, jeste jedna logična situacija u sazrevanju celog jednog naroda. I ona jeste bolna, ali smatram i da je dobra stvar da su na svetlo dana izašle sve naše podele. Doći će trenutak kada ćemo razumeti jedni druge i pokušati da se pomirimo međusobno, a zatim i sa svim našim komšijama. Verujem da je to jedina budućnost našeg društva i za šta bi trebalo da se borimo“, kazao je Milošević za N1.

Pomenuto pozorište Andrija je 2018. godine osnovao sa kolegom Viktorom Savićem, a nalazi se u prostorijama KC Čukarica. Iako vlada veliko interesovanje za njihove predstave, koje su rasprodate mesecima unapred, krajem 2022. godine planirano je njegovo gašenje. Andrija je tada saopštio da će najmlađe pozorište morati da napusti prostorije Kulturnog centra Čukarica. U obrazloženju gašenja Teatra na Brdu, bar na toj lokaciji, iz KC Čukarica podsetili su da je 2018. godine zaključen ugovor o organizovanju scenskog stvaralaštva i interpretacije s produkcijskom kućom „Klan production“, koju predstavlja Andrija Milošević, s rokom važenja do decembra 2022.

Ipak, kroz nekoliko meseci skandal je izbegnut, a predsednik Opštine Čukarica Srđan Kolarić tada se lično zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću, navodeći da je njegovom zaslugom pozorište nastavilo da radi na pomenutoj lokaciji. Međutim, krajem prošle godine ponovio se skandal koji je Viktor Savić opisao kao "pokušaj reketiranja", a potom se oglasio i Andrija koji tvrdi da su prevareni i da im je u ugovor podmetnut član zbog kog su na sudu.

„Sporno u ponašanju Teatra na Brdu nije ništa. Sporno je što je to uspešno pozorište. Protiv njega ima samo jedan čovek nešto. Niko drugi nema ništa protiv toga, sem on. Mi nismo imali na šta da se oslonimo kad smo pravili te ugovore zajedno sa Opštinom. I okupila se jedna ekipa, mi smo tu napravili ugovor za koji smo mislili da je optimalan i na koji način bi to sve moglo da unkcioniše, i taj ugovor je funkcionisao. Mi smo tri puta taj ugovor menjali, imali neke anekse, zato što smo ga poboljšavali, i tako dalje. I naravno da smo mi pročitali ugovor, i naravno da smo se sa svima složili oko svih stavki ugovora. Dakle, produžavali smo ugovor koji već postoji. Na pet godina još. I posle toga, kada smo se svi složili, više nismo čitali ugovor. Ali normalno je da smo ga pročitali. Upravo neko je podmetnuo jedan član koji nije bio tako saglašen, i mi smo sada na sudu. I taj sporni član je to da plaćamo i probe. Zamislite kako bih ja ludak bio da potpišem da mi proba košta više nego što mi košta produkcija i predstava. Da mi dođe faktura za probe od 20 i nešto hiljada evra, a predstava mi košta 20.000 evra“, tvrdi glumac.

Rođen je u Podgorici 6. avgusta 1978. godine, a glumu je upisao i diplomirao na Cetinju. Na drugoj godini studija imao je priliku da sarađuje sa Milanom Karadžićem, a već 2000. na poziv Svetozara Cvetkovića dolazi u Beograd, gde počinje da igra u Ateljeu 212. Ulogu koja mu je donela popularnost ostvario je u seriji "M(j)ešoviti brak", gde je tumačio Crnogorca Banja, partnera Slobode Mićalović.

Usledile su uspešne uloge u filmovima "Promeni me", "Konji vrani", "Pogled sa Ajfelovog tornja", kao i u serijama "Naša mala klinika", "Nepobedivo srce", "Pare ili život", "Mamini sinovi", "Slatke muke", "Ubice mog oca", "Lako je Raletu", a ponajviše u "Budvi na pjenu od mora" i "Andriji i Anđelki", gde je, uz koleginicu Anđelku Prpić, postao omiljeni par domaćeg glumišta. U ovim ostvarenjima Andrijin komičarski dar došao je do izražaja i osvojio publiku.

„Nikada ne bih postao glumac da nije bilo Cetinja, ono me je najviše očeličilo u tim neverovatnim vremenima. Upisao sam Akademiju 1994. godine, a u tim istim patikama sam i diplomirao. Ovo ne pričam da se žalim, jer sam tada bio mnogo srećan. Majka je radila da skupi 35 maraka da mi kupi duks, tako je tada bilo“, prisetio se svojevremeno Andrija Milošević i dodao da su tada bila lepša vremena nego danas.

Glumac se prisetio i najtežeg perioda života i sa knedlom u grlu pričao o tom periodu. Naime, on je mlad ostao bez roditelja.

„Umrli su mi i otac i majka i to sam jako teško podneo, jer mnoge stvari sa njima nisam uradio. Verovao sam u jednu stvar, kada je moj otac Peko umro, posle nekog vremena mi se javio u snu i onda pet ili šest godina ni traga ni glasa od njega. Kada je bila sahrana Miše Janketića, prišao mi je čovek i kaže mi: ‘Je l’ si ti sin Peke Miloševića iz Nikšića?’, kada sam rekao jesam, on mi je rekao: ‘Ja sam njegov najbolji drug iz studentskog doma, sada živim u Americi, vazda je lepši od tebe bio’. Čovek otišao i tada sam bio presrećan, jer je takav bio moj otac i tako mi se javio. Ta veza je nešto što čoveku zatreba. Imao sam tridesetak godina kada je on preminuo, ali prva impresija je bila - ne upoznah ga dovoljno. Biografija svakog čoveka je malo remek-delo, pričaj sa rođacima sa kojima je odrastao kakav je bio u mladosti, a to nisam pitao. Posle mi je bilo žao“, rekao je Andrija za medije.

U pravom trenutku otpočeo je vezu sa koleginicom Aleksandrom Tomić Đedom, a kruna njihove ljubavi je sin Relja, koji je rođen 25. februara 2022. godine. Ime Relja je dao Andrijin dugogodišnji prijatelj. Prema rečima mame Aleksandre, to ime ima snažno značenje - "onaj koji je vredan kao zlato", "sjajan" i "onaj koji je pun energije".

„Naišao je jedan period kada dođeš kući i bude prazno i Sandra i ja smo u istom momentu to osetili. Rano sam se osamostalio i vrlo rano sam prošao razne stvari, znam da opeglam, skuvam i sve sam to radio. Potrebna mi je ljubav, a ne nešto drugo. U jednom momentu smo shvatili da treba, nikada pre toga nismo, a deset godina smo bili u vezi, da otvorimo pozorište i da ostavimo nešto Beogradu. Kad se sve sublimiralo, opet mi je nešto nedostajalo i onda je Relja iz kosmosa poslao poruku: ‘Ajte, bre, dogovorite se, vas sam odabrao’. Onda je on došao i preuzeo sve naše odgovornosti. Imao sam četrdeset i tri godine i nije neko doba za decu, ali bilo me je baš briga i nisam imao granice“, rekao je Andrija, koji je veoma srećan kao otac.

„Ja sam tata i Relja je meni nešto neobjašnjivo. Srećan sam što mi je Bog dao priliku da osetim takvu ljubav. Sada mi nije žao da umrem nakon toga. Mislim da je ranije teže bilo biti roditelj, ima teških momenata i sada naravno, ali život je borba. Danas je nepravedno žaliti se, samo devedesetih godina je bilo teže, kada su bila mnogo teža vremena", rekao je svojevremeno za „Blic“.