Foto: Printscreen / Twitter

Željko Mitrović je objavio novi snimak tvrdeći da priča sa robotom voditeljem koji koristi veštačku inteligenciju kako bi mu odgovarao na pitanja. Ovaj bizaran snimak se proširio društvenim mrežama, a prvo je emitovan na Pinku, televiziji koja koristi nacionalnu frekvenciju. Dok jedni veruju da je ovo istina, drugi su šokirani ovim prvima - koji veruju da je ovo istina.

Ono što je evidentno na snimku, na grafici, jer se Željku Mitroviću pomalo i gubi kosica na grinskrinu – odnosno, razrađuje se u pikselima – što svedoči tome da se, za početak, ne nalaze u pravom studiju, već koriste CGI.

Hajmo da krenemo od toga, šta je CGI?

CGI (engl. computer-generated imagery, u prevodu računarski generisane slike) je primena računarske grafike za stvaranje ili doprinos slikama u umetnosti, štampanim medijima, video-igrama, filmovima, televizijskom programu, kratkim filmovima, reklamama, video-zapisima i simulatorima.

PROČITAJTE JOŠ

Vizuelne scene mogu biti dinamične ili statičke i mogu biti dvodimenzionalne (2D), mada se termin CGI najčešće koristi za 3D računarsku grafiku, koja se koristi za kreiranje scena ili specijalnih efekata u filmovima i na televiziji.

Termin „CGI animacija” odnosi se na dinamički CGI prikaz u formi filma. Termin virtuelni svet se odnosi na interaktivna okruženja zasnovana na agentima. Softver za kompjutersku grafiku koristi se za pravljenje kompjuterski generisanih slika za filmove, itd. Dostupnost CGI softvera i povećane brzine računara omogućeni su pojedinim umetnicima i malim kompanijama za proizvodnju profesionalne filmova, igra i digitalne umetnosti, sa svojih kućnih računara. To je dovelo do internet potkulture sa sopstvenim setom globalno poznatih ličnosti, snimaka i tehničkog rečnika. Evolucija CGI-a dovela je do pojave virtuelne kinematografije devedesetih godina prošlog veka, kada pokretanje simulacijske kamere nije bilo ograničeno zakonima fizike.

E sada dolazimo do robota voditelja i veštačke inteligencije.

Ovo smo već imali prilike da vidimo u rijalitiju „Zadruga“ čiji je idejni tvorac upravo Željko Mitrović. Robot se zvao Leposava i postao je poznat zbog svojih razgovora sa Miljanom Kulić, jednom od učesnica ovog rijalitija. Robot se pomerao, kretao i pričao. Sve je bilo predstavljeno kao da je u pitanju veštačka inteligencija, a zapravo se radimo o robotu koji ima mikrofon i pravom čoveku – negde iza zida, u nekom studiju, koji odgovara kao Leposava.

„Nakon velikog uspeha PRDCija, Zeljko Mitrovic idejni tvorac i tim lider jos dva nova, već najavljena projekta i to DVVCija i Instituta za genetski inženjering i mikromolekularnu biologiju, počeo je probe, sa već formiranim timom DVVCija, (centra za razvoj digitalnih virtuelnih video tehnologija) , prvi u nizu projekata DVVCija će biti projekat “digitalnog virtuelnog voditelja koji je povezan sa veštačkom inteligencijom i pretenduje da postane brźi i spretniji, čak i od pravih živih voditelja“, napisao je Mitrović na Tviteru.

Veštačka inteligencija je veoma skupa, nedostupna i još uvek se razvija. Postoji robot Sofija, svetska zvezda, koja može da priča na sličan način na koji je Željko Mitrović predstavio svog robota u videu, ali je Sofija jedini robot takve vrste i još uvek se razvija.

Pitanje je i da li se na snimku neko zaista nalazi ispred Mitrovića.

Postoji takozvani ChatGPT koji kuckanjem funkcioniše kao veštačka inteligencija. Ali, ipak, malo je verovatno, gotovo nemoguće, da je robot kojeg prikazuje Mitrović zaista veštačka inteligencija.

Uspon veštačke inteligencije

Istraživanje veštačke inteligencije počelo je pedesetih godina prošlog veka, ali su tek početkom prošle decenije inženjeri počeli da ugrađuju veštačku inteligenciju u svakodnevne aplikacije. Tokom poslednjih nekoliko godina, sistemi su bivali sve bolji u kreiranju potpuno novih sadržaja.

Ti proboji su, međutim, u velikoj meri ostali neprimećeni u javnosti, sve dok krajem novembra 2022. OpenAI nije predstavio prototip ChatGPT. Jednostavan je za korišćenje, sve što treba da uradite jeste da unesete zahtev. Zatražite, na primer, rezime „Fausta“ Johana Volfganga Getea u stilu četrnaestogodišnjaka i četbot će da ispljune tekst koji glasi kao da ga je napisao tinejdžer. Zamolite sistem da napiše isti tekst u stilu Oldosa Hakslija i dobićete ga u stilu proze 20. veka.

BONUS VIDEO: Željko Mitrović odbija da govori za N1

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare