Deset godina bez Vlade Divljana: Zdenko Kolar za Nova.rs o prijateljstvu, koncertima u njegovu čast i sećanjima koja ne blede

U razgovoru za Nova.rs, Zdenko Kolar se priseća poslednjih razgovora sa Vladom, otkriva kako su izgledali koncerti posvećeni njemu, zašto mu Savski most znači više od betonske konstrukcije, kao i kako gleda na današnju političku i društvenu atmosferu.

Takođe, Zdenko je u intervjuu za naš portal najavio i koncert u MTS dvorani koji će održati 10. i 11. maja i to sa posebnim povodom. Naime, koncert će biti održan na datum rođenja pokojnog Vlade.

Da li se spremate za koncert?

"Toliko smo imali nastupa, da sve pesme držimo u glavama. U Beču ove godine, 7. marta smo imali jedan koncert kojim smo obeležili 10 godine od smrti Vlade Divljana, on je inače i umro u u tom gradu. Srpski centar je organizovao taj koncert, to je par mladih ljudi koji su divni, organizovali su nam koncert i bilo je prelepo."

Taj koncert u Beču ste posvetili Vladi Divljanu, kako je izgledao? Da li ste imali neku tehničku podršku?

"Sve vreme koncerta su na video bimu koji je bio iza nas na bini, išle slike Vlade, porodične, sa nastupa i tako dalje. Nešto slično će biti i 10. maja u MTS dvorana, na taj datum je Vlado i rođen. Mi smo u međuvremenu otvorili i drugi koncert zbog velike potražnje, pa ćemo u istom prostoru nastupati i 11. maja."

Da li ste na početku karijere svirali u MTS dvorani?

"Svirao sam u MTS dvorani još kao pionir. Taj prostor se nekada zvao Dom sindikata. Vlado i ja smo svirali jednog 8. mart 2006. godine. Eto, Vlada nas je napustio pre 10 godina, a mi smo ostali i sve smo stariji i matoriji. Pretvaramo se u dekice, pa to ne ide sa rokenrolom, ali sa druge to i ima smisla jer smo naučili nešto u životu, pa tu energiju umemo da usmerimo u pravom smeru."

Da li se sećate poslednjeg razgovora sa Vladom?

"Vlada je non stop nešto radio, mozak mu je radio 200 na sat, stalno je nešto prčkao, pravio kombinacije i pesme. Nije se samo bavio rokenrolom, nego je pisao i narodne pesme, napravio je "Ja je zovem meni da se vrati" - to je fenomenalna pesma, drugačije od svega što su narodnjaci radili. Svirali smo i elektroniku, bend je uvek bio isto, samo smo menjali imena - malo smo šarali. Na svakom koncertu smo svirali pesme sa naših ranih radova, "Idola", uvek je bilo prostora da se odsvira neka pesma od Nevernih beba i tako, publika je to od njega očekivala."

Da li ste ga sanjali možda nekada?

"Jedno vreme jesam, u početku mi je non stop sedeo na ramenu, imao sam utisak da mi sugeriše šta treba da radim. Bili smo mnogo vezani, družili smo se 50 godina. Bili smo drugari i prijatelji. Da nije otišao u Beč, verovatno bi totalno drugačije sve izgledalo pred kraj njegovog života. U tom periodu kada je otišao u Beč, svaki čas sam očekivao da nazove i kaže 'komšo, stavi kafu, eto mene' - u tom fazonu smo nas dvojica bili."

Zbog čega je otišao u Beč?

"Dobio je decu, oženio se, situacija u zemlji je bila takva kakva je bila, nije on bežao od toga, ali je želeo da napravi neku sigurnost, da se približi nekom zapadnom tržištu. Radio je tamo za neka pozorišta i filmsku industriju, dosta stvari je radio."

Jeste li imali vi priliku da se preselite u neku zemlju tokom života?

"Nisam razmišljao na taj način. Ne da ne bih otišao, ali nisam razmišljao jer mi je porodica bila ovde, a Vlado je bio sam. Roditelji su mu otišli od kuće, Australija je učinila svoje, tada se on okuražio da živi u dalekom svetu."

Vas petorica ste osnovali grupu "Idoli", jedno Vlado Divljan nije među nama. Da li ste u kontaktu sa ostalim članovima nekadašnje grupe?

"I da i ne, kako s kim. Sa Nebojšom Kristićem i sa Srđanom Šaperom se ne viđam uopšte ili se jako retko viđamo kada naletimo jedni na druge, a Boža Jovanović je bio bubnjar i on je totalno izašao iz šoubiznisa, totalno se povukao, penzioner je."

Pratim vaš rad godinama unazad, i primetio sam da vi i Nebojša Krstić imate različito mišljenje kada je trenutna društveno-politička situacija u pitanju. On je postao glasnogovornik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"To ne treba pominjati. Normalno je da svako ima svoje viđenje stvari i motive zašto nešto radi. Nema potrebe da se o tome priča, ne znam šta je u njegovoj glavi, znam šta je u mojoj."

Šta je u vašoj glavi kada je ova situacija u pitanju? Video sam da ste bili na nekim protestima.

"Jesam naravno, pa koga ću podržati nego mladost? Na mladima svet ostaje, nema tu filozofije. Imam ja iskustvo i neku pamet, a da li je to na mestu, to je druga stvar. Mladi će gurnuti ruku u neku vatru, pa će se možda oprljiti, a možda i neće, možda ugase tu vatru."

Vi ste punih devet godina vozili tramvaj preko Savskog mosta koji je treba da bude srušen. Odlazili ste tamo na proteste kada se narod okupljao, šta kaže o toj situaciji.

"Srce mi boli za tim mostom. Nije još srušen, ali izgleda da mu je sudbina zapečaćenja. Ne razumem tu vrstu mržnje protiv prošlosti. Bolje da ne pričamo o političkim temama. Što se tiče vožnje tramvaja, to je bilo posle raspada grupe "Idoli". Svirao sam sa raznim bendovima, velikim bendovima, ali u svakom slučaju, bio sam malo zasićen muzike, a inače nisam tip koji sedi kući, pa samo tako fasciniran šinama otišao na konkurs za vožnju tramvaja. Morao sam da vidim kako to funkcioniše. Neki su me prepoznavali, ali to je život, normalna stvar. Uglavnom sam imao u jednom uvetu slušalicu, sa leve strane sam imao kasetofon, vozio i posle završene smene ideš kući i to je to. To je običan posao, samo ti treba malo više koncentracije, greške su neminovne, pa se dešava sve i svašta, bilo je i smrtih ishoda."

Iako ste radili više poslova u životu, narod vas najviše zna po muzici.

"Tako je, mislim da se nisam obrukao. Nikada sebe nisam smatrao za nekoga specijalnog svirača, pevača, međutim, sve se to može postići i eto to je i poruka za mlade - kako znaš za nećeš? Probaj, ako ne uspeš iz prvog puta, onda ćeš uspeti iz drugog. Ako baš nemaš talenta, onda odustani, ali svako od nas je rođen za nešto, ne moraš baš da budeš gitarista, bubnjar, možeš da budeš harmonikaš i tako dalje.

Snimili ste solo album, da li pevate te pesme tokom koncerta?

"Ne pevam. Taj album je spontano izašao tokom korone. Damjan Dašić i Mirko Ćajić su mi pomogli, za vreme korone nismo imali šta da radimo, pa smo prčkali po nekim temama i tako je nastao album, ali pošto je to malo pesama za koncertno pojavljivanje, čekao sam da izdam drugi album. Međutim, sada nisam raspoložen, fokusiran sam na neke druge stvari, ima pesama, samo treba da se posvetim tome.

https://www.youtube.com/watch?v=ZvYI-gRMhj8&list=RDEMHo_Y3zQnsvFwngi1EpAQJA&start_radio=1

Podsetimo, Vlada Divljan je bio jedan od najvoljenijih i najuticajnijih muzičara sa prostora bivše Jugoslavije. Rođen 10. maja 1958. godine u Beogradu, Divljan je ostavio neizbrisiv trag kao kompozitor, pevač i lider legendarne grupe "Idoli", ali i kao solo umetnik čiji su radovi i danas prepoznatljivi po iskrenosti, šarmu i nepretencioznoj sofisticiranosti.

Još kao tinejdžer, Divljan je pokazivao interesovanje za muziku, osnivajući bendove kao što su Faraoni i Merlin. Prava prekretnica dogodila se početkom 1980-ih kada je sa prijateljima osnovao Idole – bend koji je postao simbol novog talasa i urbano-inteligentne rock scene. Pesme poput "Retko te viđam sa devojkama", "Maljčiki", "Čokolada" i "Ona to zna" nisu bile samo hitovi – one su bile generacijski manifesti, spoj ironije, poezije i savremenog zvuka.

Nakon raspada "Idola", Divljan je započeo solo karijeru, istražujući različite muzičke pravce – od popa i rocka, preko filmske muzike, do eksperimentalnih žanrova. Njegov solo rad, naročito albumi Tajni život A. P. Šandorova i Sve laži sveta, pokazali su njegovu širinu kao umetnika. Sarađivao je sa brojnim muzičarima i umetnicima, uključujući i internacionalne projekte, posebno tokom boravka u Beču i kasnije u Australiji.

Osim što je bio izuzetan muzičar, Vlada Divljan ostao je upamćen i kao čovek blagih manira, suptilnog humora i beskrajne ljubavi prema umetnosti. Njegove kompozicije za filmove i serije dodatno su obogatile domaću kulturnu scenu, a njegove pesme i danas žive među publikom svih generacija.

Preminuo je 4. marta 2015. godine u Beču, ostavivši za sobom bogato umetničko nasleđe koje i dalje inspiriše. Vlada Divljan nije bio samo muzičar – bio je simbol jedne epohe, iskrenog izraza i večite mladosti duha.

https://www.youtube.com/watch?v=ooAQDj4fJvw