Kome u Hrvatskoj smeta Momčilo?

Grad Solin i Javna ustanova u kulturi "Zvonimir" oglasili su se saopštenjem u kojem navode da je koncert, koji je bio najavljen za 22. august u okviru Kawa Festa, otkazan zbog “sigurnosno-tehničkih razloga”. Kako se navodi, nakon objave nastupa usledilo je negodovanje dela javnosti, prvenstveno braniteljskih udruga koje su tvrdile da je Bajaga tokom rata nastupio u okupiranom Kninu radi “dizanja morala srpskim vojnicima, odnosno četnicima”.

Organizatori su istakli da ne smatraju da su ti stavovi zasnovani na relevantnim činjenicama, ali su odlučili da otkažu koncert kako bi se "izbegle podele" i "očuvala sigurnost izvođača i publike".

Menadžer benda Dragoslav Gane Pecikoza poručuje da se ne planiraju odreći publike u Hrvatskoj, uprkos pritiscima.

“Bajaga je vrhunski čovek i muzičar. Nama je stvarno žao i nećemo se tako lako odreći hrvatske publike.”

Ove reči Pecikoze o Bajaginom imidžu u široj javnosti retko ko bi mogao da porekne. Otkad je stupio na scenu davne 1974. godine Bajaga nije imao skandale, nije bio deo estradnih priča, ali se u poslednjih dvadesetak godina retko kada (i gotovo nevoljno) oglašavao o društveno-političkim pitanjima. Izuzetak je napravio početkom ove godine kada je javno podržao studente u blokadi.

Ipak, hrvatski desničarski mediji već godinama tvrde da je 1993. u Kninu, za "četnike", pevao stihove: „Kreće armija, najjača na svetu, kreće armija u osvetu i jednom zauvek armija srpska, i jednom zauvek sve će da vas smrska“?!

Napadaju ga i zbog toga što je jedno vreme (osamdesetih, pre raspada Jugoslavije i rata u Hrvatskoj) bio član "Riblje čorbe", odnosno sarađivao sa Borom Čorbom, a neki idu toliko daleko da pišu da je bio „aktivno angažovan u projektu nasilnog stvaranja velike Srbije“?!

Za razliku od Marka Perkovića Tompsona, koji je pre par nedelja okupio pola miliona ljudi na svom koncertu u Zagrebu, i sa njima uglas vikao ustaške pozdrave, ne postoji nijedan dokaz na internetu da je Bajaga ikada pevao četničke pesme – ni snimak, ni fotografija, ni izjava bilo koga ko je tome zaista i svedočio. Ne postoji nijedan dokaz da je Bajaga ikada rekao bilo šta protiv Hrvatske ili Hrvata, pisao je još 2018. godine Index.hr.

Pesmu "Armija srpska" izvodi bend "Minđušari", inače štićenici Bore Čorbe. Spot za pesmu oni jesu snimili na kninskoj tvrđavi, ali Bajaga sa njima, niti sa tim spotom ili pesmom, nije imao nikakve veze. Autor te pesme je Srđan Čoko iz Knina. Da Bajaga sa njima nema nikakve veze, za Znet je potvrdio i predsednik zadarskog ogranka udruženja Zavjet, Boris Mužanović, kada je nastao haos povodom Bajaginog koncerta u Zadru 2011. godine.

„To nije on, reč je o nekoj grupi Minđušari iz tog vremena iz Knina koji su pevali te pesme, a ne Bajaga“, rekao je tada Mužanović i naglasio: „Ja sam i dalje protiv tog koncerta, ali svakako želim da naglasim kako u spornom spotu nije Bajaga. Moja oštrija reakcija bila je izazvana tim spotom, kojeg sam uzeo zdravo za gotovo, ali sam kasnije proverio i video o čemu je reč. Upravo se zbog toga i javljam da bih ispravio grešku, pre nego što se situacija dalje razvije u negativnom pravcu.“

Bajagi su zamerili čak i to što je 1994. godine pevao u Banjaluci za decu poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske.

„Zamislite, da li ima razloga što sam u Banjaluci ili Kninu pevao za decu? Šta bi onda bio pandan tome – da se ljutim ako neki hrvatski bend svira za decu u Zrenjaninu, Subotici ili Nišu? Ne razumem. Za vreme rata su svirali i hrvatski muzičari. A da li sam ja svirao neke nacionalističke pesme? Da li sam se zapalio za nekog? Nisam! Ja sviram, i šta da radim, to je moj posao. A to je bila humanitarna organizacija za decu bez roditelja. Pa čija su deca bez roditelja, o čemu pričamo? Kad se takve stvari dogode, ljudi su povređeni i mogu da misle ko zna šta, ali ja nikad nisam radio ništa sporno“, rekao je on za Nacional o tome.

„A nije me to sve povuklo zato što mislim... ja sam pozitivan lik, ne mogu da budem zapaljen na neke stvari koje su negativne. Nisam politički opredeljen, ali kad bi me pitali gde je to neko opredeljenje, rekao bih nešto kao centar i malo levo. Ali ne levo u smislu šta je ovde bilo, to nije levo, nego kao kapitalizam sa ipak blagom socijalnom pravdom“, objasnio je tada.

Bajaga je često isticao da nikada nije podržavao politiku Slobodana Miloševića, a nastupao je i na antimiloševićevskim kampanjama i mitinzima. Pre nekoliko godina izjavio je i da je bio protivnik svih ratova na prostoru bivše Jugoslavije, te ih čak nazvao najglupljim ratovima koji su mogli da se dogode.

„Borba protiv Miloševića bila je istorijska misija“, rekao je jednom prilikom za Nedeljnik ovaj muzičar rođen u Bjelovaru.

Otprilike u isto vreme kada se spremala zabrana Bajage, Hrvatska se polako pripremala za pola miliona ljudi koji će na zagrebačkom Hipodromu uzvikivati "Za dom spremni". Dugo najavljivani koncert Marka Perkovića Tompsona okupio je u julu 500.000 onih koji u istorijskom revizionizmu i veličanju ustaštva nisu videli ništa sporno. Njegov koncert oborio je svetski rekord u brzini prodaje karata, prestigavši uspeh Pola Makartnija, Madone, Tine Tarner, Majkla Džeksona, Bijelog Dugmeta… Osim toga, bio je to najposećeniji koncert u istoriji Hrvatske, a verovatno i Balkana.

„Neka nosi ova pobjeda sva imena naših djedova, iste snove mi smo sanjali, iste zore mi smo budili…“, pevao je Tompson o akciji "Oluja" koju je hrvatska vojska izvela od 4. do 7. avgusta 1995. godine, a u kojoj je ubijeno oko 2.000 Srba, a više od 220.000 proterano.

Još jedna od pesama kojim je Tompson počastio svoju publiku zove se „Slike Blajburga“. U ovom pokušaju revizije istorije Tompson je Blajburg predstavio kao mesto gde su Hrvati „branili čast i dostojanstvo“. Kontekst slučaja Blajburg nije uzet u obzir, te se u tekstu pesme nigde ne pominje da je u pitanju mesto gde su poraženi pripadnici ustaških jedinica i domobrana, odnosno hiljade vojnika i civila povezanih sa snagama Osovine – koje su ubijale Srbe, Jevreje i Rome. Među onima koji su pobegli u Blajburg bili su i bivši čuvari iz Jasenovca, kao i drugi ustaški zločinci koji su činili zverstva nad Srbima, Jevrejima i Romima.

„U ime čijih to zastava bješe krvava predstava, izručen je narod krvniku u ruke, svijetu pred očima“, peva između ostalog Tompson, stavljajući ustaše koji su počinili stravične zločine u kontekst „naroda“, praveći tako od dželata žrtve.

Ništa od ovoga hrvatskim vlastima nije bilo problematično, pa nije bilo ni naznaka da bi ovaj koncert mogao da se otkaže. Ne samo to, nego je koncertu prisustvovao i premijer Hrvatske Andrej Plenković, sa decom, kao i veliki broj funkcionera iz državnog vrha.

Nakon koncerta američka agencija AP izvestila je da su "ogromno popularni desničarski hrvatski pevač Marko Perković - Tompson i stotine hiljada njegovih obožavalaca izveli pronacistički pozdrav iz Drugog svetskog rata".

Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević izjavio je nakon koncerta da dok god je on na toj funkciji ovakvih skupova više neće biti.

„Na koncertu je, na moju veliku žalost, korišćen ustaški pozdrav. Verujem da su građani došli zbog domoljublja i muzike, a ne zbog podrške ustaškom režimu. Međutim, u centru Zagreba su se pevale ustaške pesme, a policija nije reagovala – niti je prekinula takvo ponašanje, niti je legitimisala počinioce“, rekao je gradonačelnik.

Šta ga je sprečilo da deluje u tom smeru pre održavanja Tompsonovog koncerta - nije poznato, ali sveopšta euforija koja je vladala danima pre koncerta, kao i prenošenje (uživo) svih detalja sa nastupa na gotovo svim hrvatskim portalima, jeste pokazatelj da je nešto trulo u državi Danskoj.

A, to pokazuje i bizarna netrpeljivost pojedinih instanci u Hrvatskoj prema Bajagi, uprkos tome što ga veliki broj Hrvata ceni i voli njegovu muziku, o čemu svedoči posećenost na njegovim ranijim koncertima.

Godine prolaze nervoznim korakom, godine prolaze - mi stojimo...