1
"Ja uvek verujem da će u Srbiji biti bolje, inače ne bih ostala ovde. Ali, prvo će mi se moja mama smejati kada bude ovo čula. Godinama mi govori da odem odavde, ali ja to ne mogu. Ne mogu da odem od svoje porodice, prijatelja i jezika koji govorim. Ne mogu da odem od posla koji volim. Debelo sam se školovala za ovo, izgubila sam najbolje dane u osnovnoj školi dok su se drugi igrali guleći notnu svesku. Ne mogu da odem odavde. Verujem da će biti bolje, ali, ako me pitate kao mladu mamu, malo se plašim...", ovako za Nova.rs govori Bojana Vunturišević, popularna autorka hitova "Promašaj", "Money", "Mala plava", "Mili, mili" i "Replay", odgovarajući na pitanje da li suštinski veruje u "bolje sutra u Srbiji".
Posle turbulentne dve godine u kojoj je prošla kroz niz karijernih nepogodnosti, publika ne može da dočeka da čuje novo izdanje domaće kantanturoke Bojane Vunturišević, koja se isprva proslavila kao glavni vokal grupe „Svi na pod“, a potom i debi solo albumom „Daljine“ koji je proglašavan najboljim domaćim pop izdanjem od strane brojnih radio stanica i muzičkih magazina na Balkanu.
PROČITAJTE JOŠ
Nakon uspešnog i isprva cenzurisanog singla „Promašaj“, a potom i klupskog bangera „Money“ koji se ovih dana vrti na radio stanicama i plejlistama Bojanine publike, pop kantautorka kaže da je njen drugi solo studijski album „Madrina“ skoro gotov. U intervjuu za Nova.rs govori o svom stvaralaštvu, borbenosti koju je prenela na muziku, načinu na koji je pandemija koronavirusa uticala na nju, ali govori i o Srbiji danas, te objašnjava da je u njenoj porodici tradicija boriti se za pravdu i jednaka prava svih građana.
Razgovor smo započeli novim singlom.
O čemu uopšte govori Money?
„Kako za koga – to je za mene ljubavna priča. Nastavljam sagu o prozorima koje sam kupila jer ih stvarno nisam imala, a danas su mi prozori hladni, jer mi stvarno treba money money, da bih prosto sredila svoj život i da mi ne bi samo telo bilo toplo s onim kojim živim, već da bi sve oko nas bilo toplo. U poslednje vreme su mi novinari i Žikica Simić zbog pesme ‘Kese etikete’ odredili žanr kao kapitalistički bluz. Money je malo tužna, malo srećna, zavisi u kakvom ste raspoloženju.“
Je li postojala bojaznost da će publika možda pesmu shvatiti kao površnu?
„Nisam se bojala toga, nije mi ni palo na pamet, nisam je ni doživljavala kao površnu. Meni je Money opasna pesma. Kada se zamisliš i vidiš i osećaš veliku oštricu. Mislim da će ostaviti veliki trag i da postavlja nove standarde u svakom segmentu. Na prvu loptu možda deluje površno, ali nije, ima mnogo nivoa – ima i etno elemenata. Imali smo još jednu strofu, ali smo je izbacili…“
Zbog čega?
„Reksona i Cobi. Tog osmog marta 2020. godine nisam uspela da se izborim da u pesmi postoji još jedna strofa. Ali, meni ni ne treba. U epohi smo gde sve pesme imaju gomilu strofa. Money je kratka i ubitačna pesma i lepi se za mozak. Kada je čujete, ona vas vuče. Plus, nije stereotipna pesma o novcu. Nije klasičan fleks kao što danas svi fleksuju dok pevaju o novcu. Money je potpuno drugačija, pisala sam je sa Milanom Radulovićem Laćom.“
Pažnju je privukao i spot, o čemu on govori?
„Ideja za spot je bila da bude u pokretu. Želeli smo ciljano da izazovemo kod gledala želju da se i oni kreću. Spot ima tri monjuentalne slike – zlatna slika, zlato predstavlja izobilje i bogastvo i tu vidite mene sa nekim utvarama koje me sve vreme prate. Prva slika je slika iz toaleta gde je velika žurka, ona se odnosi na žanr pesme. Treća slika se odnosi na tekst, na taj etno segment pesme – Meni trebaju da me kupuju, da me udaju – to je neka svemirska svadba, lice mi je pokriveno, možda sam došla do velikog novca i postala bezlična. Izgubila sam svoje obrise, lice, osobine … to je bilo neko naše viđenje svega toga.“
Plašiš li se da bi nekada mogla da izgubiš sebe u novcu i slavi?
„Plašim se da neću moći da napišem neku novu pesmu. Uvek kada završim pesmu upadnem u paranoju, hoću li moći ponovo. Da li smo mi stvarno talentovani ili smo imali sreće? Ne znam hoću li ikada zaraditi pare u Srbiji, ovde, ako se baviš poštenim radom, mislim da teško možeš doći do nekog veliog novca. A misim i da ja suštinski mrzim novac, čim mi dođe, gledam da što pre ode od mene, nije to pametno, ali je najiskreniji odgovor.“
Radni naziv tvog albuma je Madrina?
„Hajmo, Pero, da se dogovorimo da taj naziv ostane. Jako mi se dopada.“
I meni. Šta nam taj naziv govori o albumu?
„Početkom prošle godine, 2020. godine, ja sam bila u borbi za svoja autorska prava, pokušavala sam i sudskim putem da povratim sve svoje pesme koje sam eto, poklonila…“
Jesi uspela u tome?
„Da. Sve smo sredili, potpisali sporazumni raskid ugovora, razišli se u cveću sreće i veselju, ali, prosto, takva sam osoba, možda i mazohista, iz mene haos izvlači najlepše pesme. U tom periodu su nastale tri pesme, prva je bila Madrina, druga Money, treća Elena. Madrina je lik koji se bori za sebe, ona je kuma svih nas, šefica, borkinja za soptvena prava, ali i za tuđa. Jer, kada se boriš za sopstvena prava, boriš se za prava svih nas. Od Elene sam se malo udaljila, ali ne znači da joj se neću vratiti. Album je borben, iskreno govori o tome kako sam se ja osećala kada sam bila pravno zaključana. Kao i tokom zaključavanja usred korone, ja sam bila zaključana da radim sa drugim ljudima.
Kada sam rešila taj problem, krenulo je vandreno stanje i korona je harala planetom. Dve godine sam imala da razmišljam o smislu života.“
Koliko si pesama napisala u periodu korone?
„Nastalo je mnogo pesama za album tokom korone, ali su nastale i pesme koje čuvam za neke druge ljude, ili za neki svoj sedmi album. Ko zna šta će s njima biti. Period korone smo iskoristili za finiširanje svih ideja, pa smo ušli u studio, radili smo noću dok su svi zaključani. Tada je započeo proces snimanja albuma. Ja prvo u dečijem programu, kod kuće, na ipadu snimam i postavljam pesme, pa onda to tek ide u studijski kompjuter i tek tada počinje veliki posao. Kasnije sam birala pesme sa Cobijem i Luksonijem, pa smo išli u izradu aranžmana.“
Spomenula si da je album borben i da se Madrina bori za svoja i tuđa prava, a ti to takođe radiš. Nastupala si na Prajdu pre dve godine, a potom si bila deo julskih protesta ispred Skupštine Beograda prošle godine. Zbog čega si za razliku od većine svojih kolega sa estrade odlučila da budeš društveno angažovana?
„Ja se samo borim za lep i normalan život. Život bez ikakvih stega i zabrana, bez ikakve patnje. Potičem iz takve porodice. Moja tetka je od devetog marta 1991. godine bila na svakom protestu u Beogradu, a mi nismo živeli u Beogradu, nego je ona putovala iz Požarevca u Beograd. Moja mama je iz Kostolca dolazila petog oktobra u Beograd. Moja porodica je bila prva na ulici posle izbora 24. septembra 2000. godine. Ja prosto ne mogu drugačije. Ispod krušaka nema jabuka. Kada vidim gomilu mladih ljudi, ne mogu da se ne priključim.
Ne mogu da se ne priključim grupi ljudi koja želi da živi normalno sa svojim partnerima, da reguliše pravne stvari, ako ne daj Bože dođe do smrti, odlaska u bolnicu… zašto bi mi to smetalo? Kako me to ugrožava? Nikako. Ja sam uvek uz ljude kojima je pomoć potrebna.
Kada sam ja bila u beznađu i kada mi je pomoć bila potrebna, kada nisam znala gde se nalazim, prvo su LGBT osobe stale uz mene. Znate onaj intervju kada je Severina pitala taksistu da li je bio da podrži LGBT osobe na paradi ponosa, a on je rekao ne, a onda je ona uzvratila – kako onda očekujete da vas podrže kada je vama pomoć potrebna?
I nije ovo momenat – očekujem da mi neko vrati podršku, ne. Kod mene takav osećaj dolazi iz dubine mog stomaka. Ne mogu da ćutim. Želim da nam svima bude bolje. Imamo jedan život koji prođe za pet minuta, zašto da ga ne živimo pristojno?“
Misliš li da ćemo jednom svi mi živeti pristojno u Srbiji?
„Ja uvek verujem, inače ne bih ostala ovde. Ali, prvo će mi se moja mama smejati kada bude ovo čula. Godinama mi govori da odem odavde, ali ja to ne mogu. Ne mogu da odem od svoje porodice, prijatelja i jezika koji govorim. Ne mogu da odem od posla koji volim. Debelo sam se školovala za ovo, izgubila sam najbolje dane u osnovnoj školi dok su se drugi igrali guleći notnu svesku. Ne mogu da odem odavde. Verujem da će biti bolje, ali, ako me pitate kao mladu mamu, malo se plašim.“
Hvala ti što nisi otišla…
„Pa mora nam biti bolje! Hajmo već jednom da dotaknemo dno dna, pa da krenemo da isplivavamo iz tog mulja u koji smo upali jako, jako davno.“
Koliko je teško snimiti jedan spot i pesmu kao što je Money?
„Meni nije teško jer je to moja ljubav. Ne gledam samo biznis stranu, možda bih onda gajila krompir, jer to donosi više novca. Ja samo želim da što više stvaram i da što više ostavljam iza sebe, a da to bude dobro. Ali, teško je snimiti spot, ništa ne ide glatko, ako ide glatko, zapitajte se – možda nešto loše čeka iza ćoška. Međutim, to su slatke muke, samo neka dolaze teške stvari.“
A koliko ti je inspirativno da pišeš pesme za druge ljude? Pisala si za Natašu Bekvalac, Senidah, Saru Jo…
„Na mene to utiče super. Ja sam ranije radila pesme za predstave i za filmove, ali nikada to nisam radila izolovano kod kuće. Uvek je bila neka interakcija. Mnogo je dobar osećaj kada se ubaciš u lik druge osobe. Nataša me je inspirisala na keca, nalazila se tada u jednoj ne tako dobroj situaciji koja je iznedrila „Malu Plavu“ i postala jedan od najvećih hitova u njenoj karijeri. Potom je nastala pesma „Mili mili“ za Saru Jo. Senidah mi je isto bila jako inspirativna.
Sve tri su bile jako inspirativne. Baš sam želela da im celu sebe dam. Možda sam u tim pesmama više dala sebe, nego u pesmama koje ja izvodim. Htela sam da od prve do poslednje note i slova bude savršeno. Pogotovo kod Senide, jer joj jako dobro stoji svaka reč koju sam joj namenila. Prijao mi je taj rad za druge…“
Daješ mnogo podrške svojim koleginicama. Pre dve godine si snimila pesmu sa Anđelom Orelj i tada si joj, kao mladom izvođaču koji će se možda tek upustiti u muzičke vode, pružila neverovatno mnogo podrške…
„To što smo mi radili je bila jako lepa stvar. Talent šou koji je pokrenula Koka Kola. Radila sam pored Anđele sa još dve devojke. Jako mi je žao što su mnogo više tada fotkali nas, nego kandidate. Najveći uspeh svega toga je što je Anđela nakon toga snimila dve autorske pesme, sama se iscimala, našla je producente i ekipu koja će joj raditi spot … za mene je ona pobednica tog talent šoua. Ne znam da li je neko više uradio od nje. I dan danas se nas dve čujemo i kuckamo. Nadam se da je čeka mnogo lepih stvari u karijeri.“
Bojana, pitanje za kraj, kada izlazi album?
„Nikad.“
Nemoj se tako šaliti molim te…
„Album će izaći u drugoj polovini godine. To može da bude i avgust i septembar i novembar, ali i 31. decembar. Ali, desiće se. Trideset posto nas deli od završetka albuma.“
Nadamo se onda avgustu!
„Prestanite da me zovete vi novinari, pa ću ići u studio. Jako smo blizu da napravimo antologijski pop album i jedva čekam da on izađe.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
