"U Srbiji ima prodanih duša, ali i normalnih ljudi": Veliki intervju Ammara Mešića nakon napada tabloida

Ammar Mešić pre nekoliko dana bio je još jedna u nizu žrtvi napada na kulturne radnike u Srbiji.U tabloidnom tekstu glasi – da su glumci dobili po 20.000 evra za svoje angažmane, odnosno kritiku vlasti i učešće u protestima „Srbija protiv nasilja“.Iz tog razloga Mešić je na svojim društvenim mrežama objavio da će tužiti tabloide i pozvao ljude da izađu na izbore, navodi "Danas".Kao istinski razlog kritičkog stava Ammar za Danas navodi urušeno poverenje u institucije, u narod, društveni boljitak, širenje neistina, ali i pre svega tragediju koja se dogodila u OŠ Vladislav Ribnikar.– Želim da pozovem ljude da izađu na glasanje, da vratimo veru u život, u narod i vratimo onu energiju koju smo imali kada je 100.000 ljudi izašlo na protest. Da tu gromoglasnu tišinu koja je parala ulicama Beograda, 17. decembra pretvorimo u gromoglasni aplauz pobede, u nadi da ćemo konačno početi da sazrevamo kao društvo – kaže Mešić u intervjuu.Sa glumcem smo razgovarali o „lovu“ na umetnike i kulturne radnike, društvu u kakvo smo se pretvorili i nadi koja i dalje postoji u to da možemo da budemo bolji.Koje su vaše ljudske pobude da javno iznosite stav i kakvo je to društvo u kome umetnik ne sme da progovori?– Od toga kakvo je društvo u kome živimo, mislim da je bolje pitanje kakvo smo društvo postali. A postali smo društvo koje u sebi nosi mnoge strahove, pre svega egzistencijalni strah za svoje porodice i bližnje. Počeli smo da živimo, i učimo se da živimo (u uverenju) da nam je prividno dobro. Žao mi je ljudi, jer su ljudi postali jako tužni, koliko god ne želeli da priznaju. Kada bismo malo uključili mozak i počeli da se bavimo našim stanjem u društvu – ko i kakvi smo postali, i čime se zadovoljavamo, naišli bismo na jednu paletu problema iz koje teško da bismo mogli da nađemo izlaz. Ono što u meni budi sve ovo što govorim jeste i onaj srpski inat. Postoji tog inata kod mene, ali pre svega ima ispravnosti, kućnog vaspitanja i odgoja. Zato ne mogu da žmurim.Deluje kao da tu ima i pravdoljublja?– Naravno, suština svog mog reagovanja je pravda. Želim da živim u društvu koje je pravično. A smatram da radim ispravno, jer kod mene ne postoji ni jedan uticaj sa strane. Jedini uticaj vrše moja duša i moj mozak, koji mi naglašavaju da moram jasno i glasno da ukažem na stvari koje mi se ne sviđaju, isto kao i na stvari koje mi se sviđaju.Da li se preispitujete kada progovorite, i kako znate da radite ispravnu stvar?– Razmišljao sam o tome – šta ako Vučić, odnosno Srpska napredna stranka radi nešto zaista dobro, šta ako sam ja zaglibio i šta ako je moj način mišljenja nerealan; Šta ako su oni ti koji su realni? Međutim, upravo mi je tekst koji je izašao (u tabloidima) dao pečat da to što radim jeste ispravno i da je moje mišljenje o njima ispravno. Ono što uvek naglasim jeste da me istinski ne zanima, i da ne treba da se bavimo time, ko je na vlasti, nego time – kakva je vlast. Ne zanima me da li je Vučić, Đislas, Tadić… na vlasti. Ja kao građanin ove zemlje želim da dišem čist vazduh, da živim normalno i jasno i glasno iskažem svoje stavove. Da kažem šta mi se dopada šta ne, a da zbog toga ne dobijam upravo ovo. Želim da živim u svetu u kome mogu da kažem šta osećam, a da ne trpim poslovne, a samim tim ni finansijske sankcije.Ceo intervju pročitajte na sajtu "Danasa".BONUS VIDEO: PopTok sa Ammarom Mešićem