"Ne znam da li moji politički stavovi utiču na moj rad, to bi trebalo pitati članove komisija koji nas odbijaju na konkursima FCS, urednike televizija za koje ne postojimo, producente serija koji ne sarađuju sa nama - da li su moji politički stavovi problem, ili baš stvarno slučajno svaki put propuste da prepoznaju vrednost filmova koji, kad izađu u bioskope, postanu hitovi i pokupe gomilu nagrada na festivalima, dođu do Oksforda i Kembridža? Pitajte ih, usput - gde su i koji su njihovi politički stavovi (Voždovčanin u meni bi izabrao drugu reč), i privatno, i u njihovim filmovima? Zašto ne smeju da izgovore ime "Vučić" javno, kao da je u pitanju Voldemor iz Harija Potera", rekao je reditelj Stevan Filipović u intervjuu za Nova.rs.
Kako je u aprilu prošle godine ekskluzivno otkrio za portal Nova.rs, popularni film „Pored mene“ dobija svoj među nastavak, karantinski triler po imenu „Pored tebe“. Kako je Filipović tada rekao za naš portal, radnja filma dešava se pet godina nakon hit filma „Pored mene“, a biće smeštena u sred vanrednog stanja i pandemije koronavirusa u Srbiji. Filipović sada govori da se radnja filma suštinski nije promenila, ali da je scenario doživeo pojedine promene, te da sam film još uvek nije gotov.
PROČITAJTE JOŠ
U velikom intervjuu za Nova.rs pričao je još i o radu sa legendarnom britanskom glumicom Mirjam Margolis, inače dobitnicom prestižne nagrade BAFTA, koja će se takođe pojaviti u filmu. Spomenuo je i pokojnog glumca Vlastu Velisavljevića koji je svoju poslednju ulogu igrao u Stevanovom novom ostvarenju, a dotakao se i aktuelnih društveno – političkih pitanja, te izneo svoj stav o zakonu o istopolnim partnerstvima, ali i o sve učestalijim ispovestima žena koje tvrde da su proživele seksualno zlostavljanje.
Polako se finalizuje film Pored Tebe. Kada ga domaća publika može očekivati?
„Film još nije završen. Naravno, tu je i situacija sa epidemijom i bioskopima koji rade sa smanjenim kapacitetom i skraćenim radnim vremenom, pa bih voleo da se to normalizuje pre nego što, u dogovoru sa distributerima i prikazivačima, odredimo datum premijere. Ja sam izuzetno zadovoljan onim što smo napravili i voleo bih da što veći broj ljudi doživi ovaj film u idealnim uslovima – dakle, u bioskopskim salama, a ne na malim ekranima.“
Da li se priča filma promenila u odnosu na naš poslednji razgovor, kada ste rekli da je radnja smeštena u doba pandemije koronavirusa?
„Naravno, u procesu rada se scenario uvek menja i evoluira, čak i u fazi montaže, ali, suštinska priča je ista – nastavak filma Pored mene, ovaj put iz ugla novinarke Ksenije (Mina Nikolić), koja istražuje nestanak druga iz razreda, dok oko nje počinje da bukti pandemija. Ono što mi je bilo bitno je da pandemiju i ceo taj haos koji smo preživeli postavim samo kao okvir, ne kao temu filma. S druge strane, ekstremno uzbudljivo mi je bilo i da, po prvi put u životu, pišem scenario o nekoj situaciji u „realnom vremenu“, počeo sam u aprilu 2020, dakle, dok se prava drama oko nas odvijala i niko na svetu nije imao ideju kakav će biti epilog.“
Vlasta Velisavljević je imao svoju poslednju ulogu u filmu, a nažalost, nije više sa nama i nikada neće videti finalni proizvod. Šta ćete najviše pamtiti kada je reč o radu sa Vlastom?
„Vlastu ću pamtiti najviše po njegovom optimizmu, ljubavi prema poslu i njegovim pričama. U Vlasti je bio ceo jedan vek, ne samo naše profesije, već i našeg društva, svih država u kojima smo živeli. To je nešto neprocenjivo. Najozbiljnija saradnja sa njim mi je bila prva, na seriji Urgentni centar, gde je imao nekoliko scena sa Brankom Veselinović. Igrali su bračni par, dosta teške i emotivne scene, u koje su oboje uneli dušu, baš je bilo svega, što kažu – od pevanja do plakanja.
Vlastina smrt je bila veliki udarac za celu ekipu, još uvek mi nije lako da pričam o tome, u tom smislu, voleo bih da sačekate film, i sami doživite to što smo napravili. Sticaj okolnosti je bio takav da Vlasta deli tu poslednju scenu sa legendarnom Mirijam Margolis.“
U filmu se pojavljuje i Mirjam Margolis. Na koji način ste stupili u kontakt sa njom i kakvo je bilo iskustvo u radu sa jednom takvom zvezdom?
„Miriam je genije. Velika je čast bila raditi sa njom. Kontakt sam uspostavio u Londonu, kad je Pored mene bio prikazivan u Parlamentu Velike Britanije i na univerzitetu u Kembridžu. Preko mog agenta u UK, Markusa Ejgara, tražio sam da upoznam Mirijam, koja je pogledala Šišanje i Pored mene i pristala na sastanak. Ono što me je posebno oduševilo je to koliko je ova dobitnica BAFTA nagrade (za Skorcezeovo Doba nevinosti) znala o istoriji Jugoslavije. To me je inspirisalo da ulogu Vere, bake glavne junakinje Ksenije, napišem baš za Mirijam. Dalje su se kockice same složile – uloga joj se svidela i pristala je da igra u filmu, što je posebno zanimljivo, s obzirom na njene godine, i činjenicu da je reč o skoro eksperimentalnom „malom“ filmu iz Srbije.“
Svaki Vaš film izazove veliku pažnju javnosti. Ništa manje ne očekujemo ni od filma Pored Tebe. Šta Vi očekujete i postoji li neki poseban “začin” kojim ćete iznenaditi javnost?
„Moj lični utisak je da je ovo nešto najzrelije i najbolje što sam do sad uradio. Videćemo kako će reagovati publika. Taj specijalni „začin“ koji pominjete bi mogao da bude u tome što je Pored tebe istovremeno nastavak i filma Pored mene, drugi deo planirane trilogije, ali – i nastavak filma Šišanje. Novim filmom spajamo ta dva „sveta“, nešto nalik načinu na koji su filmovi iz Marvel „univerzuma“ narativno povezani. Sve više od ovoga bi otkrilo neka od najvećih iznenađenja koja spremamo, pa ću se sad zaustaviti.“
Često iznosite svoje političke stavove na društvenim mrežama. Koliko to utiče na Vaš posao?
„To sa političkim stavovima je smešan paradoks. Toliko malo kolega ima hrabrosti da javno priča o politici, da na kraju jedna nominalno normalna i obična stvar, kao što je to moje učestvovanje u političkom i društvenom životu, postane nekakav tabu. To je dobar pokazatelj do koje mere smo se survali u autokratiju, više nemamo ideju o pravilima igre u civilizovanom društvu u kom postoji konstruktivni javni diskurs, debata.
A to da li utiče na posao – ne znam, to bi trebalo pitati članove komisija koji nas odbijaju na konkursima FCS, urednike televizija za koje ne postojimo, producente serija koji ne sarađuju sa nama – da li su moji politički stavovi problem, ili baš stvarno slučajno svaki put propuste da prepoznaju vrednost filmova koji, kad izađu u bioskope, postanu hitovi i pokupe gomilu nagrada na festivalima, dođu do Oksforda i Kembridža? Pitajte ih, usput – gde su i koji su njihovi politički stavovi (Voždovčanin u meni bi izabrao drugu reč), i privatno, i u njihovim filmovima? Zašto ne smeju da izgovore ime „Vučić“ javno, kao da je u pitanju Voldemor iz Harija Potera?
Ovo su samo neki od razloga zašto sebe ne doživljavam delom te kreativno mrtve mafijaško-burazerske hobotnice koju ovde zovu „srpska kinematografija“. Vrlo je očigledno da su ta osećanja uzajamna, sa razlikom u tome što ja nemam problem da ih iskažem javno.“
Postoji li neki društveno politički dogadjaj koji Vas je u poslednje vreme naročito potresao?
„Mislim da smo izborom bivših Radikala na najviše pozicije vlasti sebi oduzeli pravo da nas bilo šta iznenadi, od njih je bilo logično očekivati najstrašnije i najnezamislivije stvari. Međutim, to je lako reći, ali mi nismo Vulkanci iz Zvezdanih staza. Malo je teže ostati pribran i lišen emocija, dok gledaš kako se društvo u kom si rođen dezintegriše u pulpu pred tvojim očima, kako ga hijene kidaju i rasparčavaju.
A neke vesti i situacije vas baš prodrmaju do temelja. U mom slučaju – organizovano zlostavljanje žena, otvorena fašizacija društva, povampireni klero-nacionalizam. Ovo su crvene linije, trenuci kad svi moramo da se saberemo, aktiviramo i učinimo nešto konkretno, ili nas neće biti. Makar nas kojima ove pojave smetaju.“
Pričalo se o donošenju zakona o istopolnim partnerstvima, a on je u medjuvremenu negde zapeo. Kako Vi gledate na to?
„Moj stav po tom pitanju je vrlo jednostavan. Mislim da bi svi građani trebalo da imaju ista prava. Dakle, ne nekakva „istopolna partnerstva“, nego promena Ustava, brak za sve, usvajanje dece za sve, bilo da su strejt ili LGBT+. S druge strane, razumem da su nekad „prelazna rešenja“ neophodna. U tom smislu, javno sam podržao taj zakon. Čini mi se da je dosta jasno zašto nije usvojen – ne živimo u demokratskoj državi (cinik bi pitao da li je ovo uopšte više država ili privatna firma?). Jedan čovek donosi sve odluke, a Vučiću će uvek biti bitnije podilaženje sopstvenoj bazi konzervativnih glasača, tako da je svaka njegova priča o ljudskim pravima, poput pomenutog zakona – isključivo jeftin PR za spoljno-političku upotrebu.“
Srbiju su tokom poslednjih par meseci uzdrmale i ispovesti glumica koje su otkrile da su bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Mnogi pripadnici filmskog sveta nakon toga su izjavljivali da se za te priče oduvek znalo. Da li ste Vi ikada čuli nešto o seksualnom zlostavljaju glumica u Srbiji?
„Da sam čuo, prijavio bih policiji, to je zločin, a zločin ne sme da se tretira kao trač. Mislim da tu ne sme da bude previše razmišljanja, ili postajete saučesnik. Nažalost, ispostavilo se da je jedna od mojih dugogodišnjih prijateljica, koja nije iz sveta glume, bila žrtva zlostavljanja u školi tog Aleksića. Uz njenu saglasnost, napisao sam tekst na Peščaniku o tome kako je nepotistička sprega između zlostavljača i njegove supruge, profesorke na FDU, mogla da bude integralni deo mehanizma zlostavljanja, i kako je nepotizam stvar koju, čak bez obizra na ovaj zločin, treba saseći u korenu. Iako sam tek od nedavno zaposlen na FDU, to je ipak fakultet na kom sam diplomirao, koji osećam kao svoj, i na kom su zaposleni mnogi divni ljudi. Upravo zbog toga, imao sam razgovor sa dekanom o tekstu koji sam napisao, i stekao sam utisak da postoji dobra volja da se stvari pokrenu u nekom pozitivnom pravcu. Čini mi se da je FDU, od tad, do danas, dosta transparentno i javno pokazao tu rešenost da se, uprkos ograničenim pravnim mogućnostima, stvari isteraju na čistac. Videćemo kako će to dalje ići.“
Koliko je uopšte važno da kao pojedinci podržimo žene žrtve nasilja i da konstantno podižemo svest o tome da se nasilje dešava svuda oko nas?
„Izuzetno važno. Bilo da fašistička banda koja se krije pod maskom udruženja za zaštitu životinja maltretira Rome i organizuje online kampanje zastrašivanja ljudi i preti nasiljem, ili da je reč o zlostavljanju žena, važno je ono što sam već rekao, da ne budemo pasivni posmatrači, inače postajemo saučesnici. Naravno, ne moramo i ne možemo svi da imamo isti glas, da podršku pružamo na isti način, i da svi bijemo bitke u javnoj sferi.
Nekoj od žrtava u našoj okolini je, za početak, možda bitno samo da se obrazujemo, da ne postavljamo glupa pitanja, da se osposobimo da na vreme možemo da čujemo šta bliska osoba pokušava da nam kaže, i da, na kraju, pružimo zagrljaj i empatiju.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
