ISPOVEST "Da mi se Bog pred očima ukaže i kaže da se ispovedim – smatrala bih da je pretenciozan": Srna Lango o glumi, pozorištu i situaciji u društvu

Takođe je istakla koliko je bitno biti svestan "cene" života van institucija s obzirom da ona godinama unazad ima status slobodnog dramskog umetnika, pričala je o odrastanju uz medije jer je od 11. godine bila zaposlena na jednoj televiziji, ali i o tome kako su je legendarni roditelji Dunja i Milan Lango odgajali.

Sa glumcima su emisije najzabavnije. Ja pitam jedno, oni odgovaraju drugo... Ja sam svesno pozvao vas...

"Kao najkomplikovaniju iz sorte."

Jako mi je drago što ste preko puta mene i što ćemo večeras pričati o vašim delima koje ste napravili do sada, mladi ste počeli da se bavite glumom...

"Počela sam rano na televiziji da radim - sa 11 godina, postepeno: od najave programa, kako se tada zvalo... pre četiri veka je to bilo, pa moram da približim. I onda su došli programi koji su bili uspešni – najmanje verovatno zbog mene, a više zbog ozbiljnih reditelja, filmskih i televizijskih, koji su to radili. Da, hvala na najavi – šta god da se rekne – ali ja neću ovakvu najavu. (smeh) Znate zašto sam ovde? Zato što osećam odgovornost, postoje dva razloga koja su potpuno neprihvatljiva bilo kome osim meni. Prvo: vi ste vrlo drag čovek i već dugo govorimo o gostovanju, pa sam osećala neku obavezu. Drugo: draga su mi lična autorstva – znam koliko napora treba da se nešto rodi za scenu. Van toga, iskreno, ja vam nikad ne bih došla u emisiju koja se zove 'Ispovest'. Mislim da mi se Bog pred očima ukaže i kaže da se ispovedim – smatrala bih da je pretenciozan s takvom rečju. Nemam želju da se ispovedam. Ne ispovedam se tako ni sa najbližima, a kamoli pred kamerama. Nisam poludela, ni u ovim godinama ni ranije, da svoju intimu delim sa bilo kim. Previše dobro znam šta su televizija i mediji da bih sebi dozvolila da vam dam šansu da uđete u deo mene koji ne želim da dotaknete. Ali kad odem pred kamere, ne lažem. Mogu da ne izgovorim – ali neću lagati."

Emisija jeste takvog tipa – priča se o životu, o društvenim temama, pa čak i društveno-političkim. Reč „ispovest” možda jeste previše duboka i intimna, ali gledaoci neka sami prosude.

"Jasno. Vi ste gledani i sasvim je pravo svakog drugog gosta da jedva dočeka da se 'ispoveda'." Što je u redu. Ljudi žive druge živote. Samo sam morala sebi da objasnim – jer sam u jednom trenutku pomislila: 'Bože dragi, da li je realno da u ovim godinama sebi dozvolim da idem u emisiju koja se zove ‘Ispovest’?' Toliko toga uspešno izbegavam, a da se ljudi na mene ne ljute što im ne odlazim. Zabavilo me da vam to kažem – ne iz ružnih pobuda, nego da znate da nekom i nije do toga, čak i kad je ovde."

Vi ste mi to rekli i kad sam vas prvi put pozvao – „u emisiju ‘Ispovest’ nema šanse da dođem”. Mnogi su mi to rekli, ali evo – tu smo. Hajde da krenemo od najnovije stvari. „Yu turneja” – nova predstava, duodrama sa vašim kolegom Stefanom. Kako je došlo do toga?

"Ne, ne pada mi napamet. Ja bih morala da požurim (smeh). Šalim se... Dakle, došlo je do teksta tako što moja sestra po izboru i saradnica na sto i jednu temu – obožavana osoba Katarina Simović – između ostalog, to je napisala. Sedeli smo i 'dumale' – hteli smo nepretencioznu predstavu koja dozvoljava i da se peva i da se svašta kaže. Smeštena je u 'Yu' vreme, između ostalog zato što se pevaju numere koje su nam bile slatke i potrebne za tekst – iz tog vremena, domaće naravno. Reč je o voditeljskom paru festivala koji ide po „staroj Jugi”, a čiji se brak raspada. On je očajan jer je u toj situaciji – glumac koji neprekidno igra ulogu voditelja, jer manje uloga dobija nego voditeljskih. Ona jeste voditeljka, ali i svašta drugo. I igrom slučaja su muž i žena. I igrom slučaja on voli viski između najava više nego sve što se od njega očekuje, kao što su čitanje scenarija i priprema za scenu. Likovi Vera i Janko, između ostalog, sukobljavaju se i oko toga da li se kaže 'poštovani gledaoci' ili 'dragi gledaoci'. Na početku i na kraju dana – publika zajedno s nama peva. Dešava se da ljudi odlaze sa predstave sa nekim slatkim suzama u očima, jer ih povuče romantika koju su zaboravili. A klinci, kojih imamo prilično, vrište od smeha – kažu da je duhovita. Radonjić je božanstven glumac i partner – retko raskošan talenat. Peva, duhovit je i ima kapacitete – za muziku, 'od Silvane do Nirvane', a glumački – isto tako. Katarinin izbor je bio odličan."

Vi ste sa Katarinom Simović pripremali tekst ili je to ona sama radila?

"Učestvujem u svemu, naravno, ali Katarina je pre svega – i na kraju svega – pisala taj tekst. Nas dve smo zajedno napisale i jedan sitkom – dve sezone – za televiziju. I jednu dokumentarno-igranu seriju o našoj kraljevskoj porodici, o jednom članu kog posebno volimo Irfan Mensur, Katarina i ja. Puno radim."

Koliko je važno da se energetski razumete sa partnerom na sceni? Svašta može da vas poremeti – gužva, kašnjenje, vremenski uslovi.

"Čovek bi bio lud da ga ne poremeti sve. Ali na kraju dana – bitno mi je oduvek bilo da imam luksuz izbora. I kao vrlo mlada dozvoljavala sam sebi taj luksuz, čak i kad sam odustala od institucionalnog pozorišta i plate – što je lepo i važno kad se desi mladom glumcu – ali sam shvatila da nisam 'ta', nego da ću radije, sa svim posledicama i cenom, biti sam svoj gazda."

Slobodni umetnik?

"Preslobodni umetnik, da – i ne govorim o novcu. Isplati se živeti na svoj način. To jeste luksuz. Ja često ostavljam bakšiš životu, ali kažu da mi dobro stoji, pa nije loše. Ne znam zašto drugačije živeti. Slušam priče: 'Hteo sam da upišem akademiju, ali je tata rekao ekonomiju.' Uzgred, tata je možda bio u pravu, to nije sporno – nego: ako si baš toliko hteo, kako završiš na ekonomiji? Sve u životu je lični izbor. Ja sam odgojena, hvala roditeljima koji su bili sumanutih poverenja u život i u sebe same, tako da naša bude poslednja u biranju naših života. Podržavali su nas, širili nam krila, smejali se kad padnemo – ali nisu grdili, nego pitali: 'Je l’ ti treba piće da dođeš sebi?'. Ovo je preslobodna umetnica, kad kažem preslobodna šalim se, na nivou stilske figure, valjda ne treba i to da objašnjavam u vreme interneta."

Ne morate objašnjavati, takvi ne gledaju ovu emisiju.

"Divno, neću je ni ja gledati, samo će mi drugarica preneti neki komentar sa Instagrama koji me takođe neće interesovati, a koji će biti zato što sam pomerila usnu levu ili desno jer sam asimetrična. Dakle, divno je biti slobodni dramski umetnik, to je zvanični status, volim više pozorišne 'polete” nego realne. Verujem u krep-papir na sceni više nego u mnoge stvarne činove. Verujem u lične izbore, u istrajavanje u nečemu što ne mora niko da razume. Da li se isplati? Isplati se, jer ja – ovakva nakrivo, asimetrična fizički, a tek iznutra – sa svim ožiljcima i kopčama koje uspevam i onima koje ne uspevam da izlečim. Sama sa sobom se tačno osećam, ne osećam se veličanstveno kao moderni posetioci malih ekrana koji su sebi genijalni i prelepi. Ja, nažalost, nemam dovoljno pameti da do toga stignem."

Mislite na ružne komentare na društvenim mrežama?

"Mislim i na idiote koji se pojavljuju na televizijama i misle da su autori. Mislim na razne idiote koji su sobom ničim izazvani zadovoljni. Ali slatki su mi što postoje."

Neko ih je tu postavio.

"Neko ih i gleda."

Pitao bih vas o detinjstvu. Jako ste mladi ušli u svet medija...

"Kad smo kod toga da ne želite da se ispovedate – pitao biste vas o detinjstvu? Ajde."

Šta vas je oblikovalo? Roditelji su vam bili poznati, a da li su imali utica i govorila vas da se ne bavite glumom, televizijom?

"Moji roditelji su bili ležerniji, nonšalantniji i pametniji od mene. Kao majka sam bila preuplašena i zabrinuta, trudeći se da se to ne vidi, ali se videlo jer su mi deca tih godišta. Kad sam bila baš mala – tri, četiri, pet godina – tatina društva su govorila: 'Ti ćeš, mala, biti glumica.' Mene je to strašno brinulo. Ako se već zna sa mojih pet kako će izgledati ostatak mog života – onda je besmisleno da živim. Tako sam tada mislila. I dugo sam davala sve od sebe da glumica ne budem."

Šta ste radili da ne budete glumica?

"Svašta. Učila sam tri jezika, pohađala baletsku školu, takmičila se iz francuskog i engleskog, italijanski učila neformalno – deo porodice je odande. Mama i baka su pričale na italijanskom kad ne treba da se razume. nije bilo Google prevodioca, pa sam zapisivala, pa kod kuće u rečnicima obrađivala jer su me zanimale te ženske priče. Tako sam došla do italijanskog. Borbeno je to bilo. Roditelji su dozvoljavali da budeš spretan i nespretan sa svojim životom, ja mislim da ova vremena, iako mislim da su sva vremena ista od kad je sveta i veza. Jedino što bih se usudila da kažem jeste da je danas mnogo teško biti mlad. Ražalostim se kad pomislim koliko se očekuje da sve znaš, koliko je neko spreman da te slika i napravi tvoj medijski dosije pre nego znaš ko si. Ne daj Bože da su kamere i Jutjub postojale kad smo išli u školu, koliko smo brljali, verovatno bismo svi završili za početak u MUP dosijeima."

Mislite da nije dobro što današnje generacije odrastaju sa 10.000 informacija dnevno?

"Nije problem informacija – ja volim što i do mene stižu informacije. Problem je što oni postaju informacija. Žao mi je ljudi koji bi trebalo da imaju pravo na privatnost, a više je nemaju. Mnogo ljudi nije izabralo da bude javni toalet – a to je, u neku ruku, ekvivalent osobi koja se bavi javnim poslom. U Srbiji nikada nisi imao vajdu od toga što si javna ličnosti. To samo misle ljudi kojima je to nedostupno ili možda umeju to da koriste na drugi način. Do Akademije kad sam stigla nisam studirala popularnost. Niti me zanima, niti mi treba. Šta će vam u Srbiji popularnost? Da budete prva meta svake teme kad treba naslov dok se dešava nešto drugo? Ja od popularnosti ništa nemam, a ni drugi. Opasno je biti popularan, a ne daje ništa zauzvrat."