0
Evropska radiodifuzna unija u saradnji sa holandskim javnim servisom omogućila je da se "Pesma Evrovizije" ipak održi u subotu 16. maja, ali da nema takmičarski karakter. Pobednik se, dakle, neće birati, ali će se svi izvođači predstaviti iz studija u svojoj zemlji, uključujući i srpske predstavnice "Hurricane".
U susret ovogodišenjem predstavljanju pesama iz ukupno 41 zemlje, prisetimo se svih učesnika „Evrosonga“ sa naših prostora od 1961. godine, kada tadašnja Jugoslavija beleži svoje prvo učešće na ovom takmičenju. U posleratnoj Evropi, SFRJ je prva i jedina socijalistička zemlja koja je bila deo Evropske radiodifuzije unije, ali se zbog niza loših plasmana 1977. godine povlači, da bi se 1981. ponovo vratila u igru.
Prva predstavnica nekadašnje Jugoslavije bila je Ljiljana Petrović, inače, do tada nepoznata pevačica iz Novog Sada. Ona se u vreme održavanja nacionalnog izbora za „Pesmu Evrovizije“ nalazila u Ljubljani, gde je snimala svoj debi album. Navodno, kada je slovenački kompozitor Jože Privšek čuo mladu pevačicu, ponudio joj je svoju pesmu „Neke davne zvezde“, rađenu po tekstu čuvenog pesnika Miroslava Mike Antića. Ljiljana je prihvatila ponudu i pobedila na nacionalnom takmičenju, dok je na „Evroviziji“ te 1961. godine u Kanu osvojila 8. mesto.
Sledeće, 1962. godine Jugoslaviju je predstavljala Lola Novaković sa pesmom „Ne pali svetla u sumrak“ i završila na visokom 4. mestu u Evropi.
Lola je takođe izabrana u TV centru Ljubljana, odakle su predstavnici birani šest puta. Najviše uspeha imali su izvođači koji su predstavljali TV Zagreb. Birani su deset puta za predstavnika Jugoslavije na „Evrosongu“, a takođe su i ostvarivali najbolje rezultate, uključujući i pobedu grupe „Riva“1989. godine u Lozani. To je ujedno bila i jedina pobeda Jugoslavije na „Pesmi Evrovizije“. Predstavnici iz centra TV Sarajevo birani su pet puta, TV Beograd tri puta, a TV Titograd dva puta. Najzapaženiji rezultat kao predstavnik TV Titograda ostrvaio je hrvatski pevač Danijel, koji je 1983. godine u Minhenu s pesmom Džuli dosegao 4. mesto. Jedino Makedonija nikad nije imala svog predstavnika u Evropi.
Predstavnik zagrebačke televizije Vice Vukov s pesmom „Brodovi“ završio je na 11. mestu na „Evroviziji 1963. godine. Zatim je, 1964. Sabahudin Kurt sa kompozicijom „Život je sklopio krug“ kao predstavnik centra TV Sarajevo predstavljao Jugoslaviju i zauzeo 13. poziciju na „Evrosongu“. Vice Vukov izabran je za predstavnika i 1965. iz centra TV Sarajevo i sa pesmom „Čežnja“ ostao na 12. mestu. Breta Ambrož i kompozicija „Brez besed“ plasirali su se na 7. mesto 1966. godine, a Lado Leskovar sa pesmom „Vse rože sveta“ na 8. mestu 1967, oboje birani iz centra TV Ljubljana.
PROČITAJTE JOŠ
Zagrebački predstavnici Dubrovački trubaduri 1968. godine izvode pesmu „Jedan dan“ i beleže 7. mesto na „Evroviziji“. Takođe iz TV Zagreba potiče i Ivan & 3M koji 1969. godine sa pesmom „Pozdrav svijetu“ zauzima 13. mesto na evropskom izboru. U Ljubljani biva izabrana Eva Sršen
„Pridi, dala ti bom cvet“ koja 1970. godine predstavlja SFRJ i osvaja 11. mesto. Kao zagrebački izbor nastupa Krunoslav Slabinac i peva „Tvoj diječak je tužan“ 1971. godine kada Jugoslavija ostaje na 14. mestu u Evropi. Već 1972. godine Tereza Kesovija takođe izabrana iz centra TV Zagreb sa pesmom „Muzika i ti“ penje se na „Evrosongu“ na 9. mesto. Čuveni hit „Gori vatra“ izvodi Zdravko Čolić 1973. i kao izbor centra TV Sarajevo na „Evroviziji“ ostaje na 15. mestu. Korni grupa 1974. i pesma „Moja generacija“ iz centra TV Beograd plasira se na 12. mesto u Evropi.
Sledeće, 1975. godine Pepel in kri kao predstavnik iz Ljubljane izvodi „Dan ljubezni“ i zauzima 13. poziciju na evropskom takmičenju. Iz Sarajeva stižu Ambasadori koji 1976. godine pevaju „Ne mogu skriti svoju bol“ i ostaju na 17. mestu. Nakon četiri godine pauze „Sead Memić-Vajta“ biva izabran za predstavnika Jugoslavije 1981. i sa pesmom „Lejla“ dolazi na 15. mesto u finalu „Evrosonga“.
Ovim načinom izbora svog predstavnika na festivalu „Jugovizija“ SFRJ se takmiči i tokom 80-ih godina sve do raspada države 1992. godine, kada beleži svoje poslednje učešće u okrnjenom sastavu (bez hrvatske i slovenačke televizije). Izuzetak je samo 1985. godine, kada se povukla zbog datuma održavanja Evrovizije, koji se poklopio sa datumom Titove smrti – 4. majem.
PROČITAJTE JOŠ
Iz centra TV Beograd 1982. izabrana je grupa Aska koja sa „Halo, halo“ na Evroviziji postiže 14. mesto. Visoko četvrto mesto 1983. osvaja hrvatski pevač izabran iz centra TV Titograd Danijel Popović sa i dan danas poznatim hitom „Džuli“. Dogodine, 1984. iz istog centra izabrani predstavnici, Izolda i Vlado pevaju „Ćao Amore“ i ostaju na 18. mestu. Zagrebačka predstavnica Doris Dragović sa pesmom „Željo moja“ penje se na 11. mesto, dok se iz istog centra izabrani Novi fosili i njihov zarazni hit „Ja sam za ples“ 1987. vraćaju u top pet evropskih hitova te godine sa osvojenim četrvtim mestom na „Evroviziji“. Dobar niz nastavljaju i Srebrna krila izabrana u centru TV Zagreb i sa pesmom „Mangup“ na Evrosongu zauzimaju 6. poziciju 1988. godine, da bi 1989. pala prva i jedina pobeda Jugoslavije na „Pesmi Evrovizije“ za koju se izborila grupa Riva sa kompozicijom „Rock me“, takođe izabrana u zagrebačkom centru. Odatle potiče i Tajči koja na Evrosongu održanom u Zagrebu ostaje na solidnom 7. mestu. TV Beograd 1991. bira Bebi Dol za predstavnicu na „Evrosongu“, koja se sa pesmom „Brazil“ u Evropi baš i nije proslavila, s obzirom na to da je završila na 21. mestu, dok je poslednja jugoslovenska predstavnica Ekstra Nena, birana takođe iz centra iz Beograda, sa kompozicijom „Ljubim te pesmama“ 1992. godine zauzela 13. mesto.
Nakon raspada Jugoslavije, svaka od otcepljenih republika, odnosno novih država, nastavljaju samostalno takmičenje na „Evrosongu“. Hrvatska, Slovenija, kao i Bosna i Hercegovina, nastupaju već sledeće, 1993. godine, u Milstritu, u Irskoj. Makedonija je prvi put 1996. pokušava da se probije na evropsku muzičku scenu, ali svoj debi čeka do 1998. godine, kada je napokon uspela da se pojavi na „Pesmi Evrovizije“.
Savezna Republika Jugoslavija (kasnije državna zajednica Srbija i Crna Gora) do 2004. godine nije učestvovala na „Evroviziji“ zbog političke situacije. Sankcije, te izbacivanje iz Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, uzrokovalo je da ne može da aplicira ni u Evropskoj radiodifuznoj uniji. Tek nakon pada režima Slobodana Miloševića i dolaska proevropskih snaga na vlast, pokrenut je proces ponovnog pridruživanja Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope, što je bio preduslov i za članstvo u Evropskoj radiodifuznoj uniji.
Dakle, od 2002. godine SR Jugoslavija aktivno je počela da se vraća u proces učešća na „Evrosongu“ da bi, konačno, pod drugim imenom i u potpuno drugačijem formatu takmičenja, nastupila na evrovizijskoj sceni u Istanbulu. Predstavnik je bio Željko Joksimović, koji je probijajući se kroz polufinale sa pesmom „Lane moje“ u velikom finalu „Evrosonga“ uspeo da zauzme drugo mesto. Mnogi su ga smatrali moralnim pobednikom.
Predstavnici Srbije i Crne Gore 2005. godine bila je podgorička grupa „No Name“ koja je s pesmom „Zauvijek moja“ u Kijevu osvijla 7. mesto.
Nakon toga, već sledeće godina na domaćem izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore 2006. izbija skandal, koji su izazvale uzavrele emocije oko predstojećeg referenduma o nezaviznosti Crne Gore. Pristrasno glasanje crnogorskih članova žirija, zviždanje i demonstrativno napuštanje publike u dvorani Sava centra na nacionalnom finalu, žirija iz Srbije, rezultirali su time da se Srbija i Crna Gora ne takmiče te godine u Atini.
Nakon raspada i te zajednice, Srbija i Crna Gora se već naredne, 2007. godine, pojavljuju na takmičenju u Helsinkiju kao dve nezavisne države.
Pevačica Marija Šerifović tog 12. maja upisuje sebe i Srbiju u istoriju, a taj momenat kada Marijina „Molitva“ osvaja Evropu ostao je građanima urezan u sećanju.
Srbiju su nakon Marije na „Evroviziji“ predstavljali Jelena Tomašević 2008. godine koja se predstavila kompozicijom „Oro“, kada smo bili domaćini ovoj prestižnoj evropskoj manifestaciji i organizovali je u Beogradu. Osvojila je šesto mesto. Dogodine 2009. Marko Kon nas predstavlja u Evropi sa pesmom „Cipele“ i ostaje na 10. mestu. Milan Stanković 2010. peva „Ovo je Balkan“, Nina Radojičić 2011. sa pesmom „Čaroban, Željko Joksimović 2012. sa kompozicijom „Nije ljubav stvar“, zatim Moje 3 i pesma „Ljubav je svuda“ 2013, Bojana Stamenov, 2015. godine sa pesmom „Beauty never lies“, Sanja Vučić ZAA i pesma „Goodbye (Shelter)“ 2016. godine, Tijana Bogićević sa kompozicijom „In too deep“ 2017. godine, Sanja Ilić & Balkanika i „Nova deca“ 2018. i Nevena Božović 2019. godine sa pesmom „Kruna“. Niko od njih nije ponovio Marijin uspeh.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
