Saša Matić otkrio zašto ne mora da peva na nastupima

Koliko su ti nedostajali koncerti s obzirom na to da prvi put u karijeri nisi radio puna tri meseca zbog koronavirusa?- Svaka noć je posebna na svoj način. Znaš šta, ja sam i tad uvek nešto radio. Malo sam se bavio komponovanjem, malo nekim lepim pesmama i kreativnim radom. Najviše ste mi nedostajali vi, odnosno moja publika. Obožavam da pevam i sviram. To je najlepši deo ovog mog posla.Kolege često dolaze na tvoje nastupe, što je retkost da jedni druge podržavaju bez sujete i ljubomore. Sinoć su se na tvojoj svirci na jednom splavu provodile Ana Kokić i Katarina Grujić.- Vidite kako su oni fer igrači. Poslednjih par godina vrlo retko izlazim i dolazim na nečije nastupe. Svaki put kad negde gostujem oni svi su tu, a to znači da su pravi ljudi.Zbog čega izbegavaš da pevaš u Beogradu?- Volim da se beogradska publika zaželi mene i dobre svirke. Nekako mislim da sve što je preterano nije dobro, tako da se uvek trudim da bude dozirano, a kad bude onda da bude za pamćenje.S obzirom na to da mnogo radiš i putuješ, kako su tvoja supruga i deca reagovala na tvoju konstantnu prisutnost kod kuće tokom vanrednog stanja?- Šta da ti kažem, posvetio sam se koliko sam mogao. U ovom periodu smo uvek bili nekako raštrkani. Oni su čas u Beogradu, čas van Beograda, čas smo zajedno, čas nismo. Bila je neka opuštena atmosfera, nisam dao da se svemu ovome (oko koronavirusa) pridaje značaja bar u kući. Osećao sam se dobro i odmorio sam se. Palio sam i gasio telefon kad sam hteo. Trenirao sam kad sam hteo. Spavao sam dokle sam hteo. Javljao se kome sam hteo. Baš sam uživao.

Da li su se sada deca navikla na tebe?Sve se nekako brzo desilo. Možda je na početku bilo malo privikavanja jednih na druge, posle smo se super slagali (smeh).Budući da je tvoja branša bila u ozbiljnom problemu jer je bila bez posla, da li ti je neko od kolega zatražio finansijku pomoć? Poznat si po tome da si veliki humanitarac i da pomažeš ljudima u nevolji.- Nisam imao nekih poziva. Ma, nisam uopšte imao poziva.Među prvima si napravio koncert za komšije na Kalemegdanu tokom policijskog časa. - To je bilo na Uskrs. Bio sam strašno nervozan jer je bilo polemike oko toga hoće li ili neće biti kiše, pa da li smo ovde ili onde... Baš sam izašao napet na binu, a na sve to jako je teško pevati bez publike. Ljudi, nemate pojma koliko je to teško.Zbog čega je teško? Je l' zbog toga što nemaš taj "feedback"?- Nemaš "feedback" i nemaš tu atmosferu. Znaš kako to ide na mojim nastupima? Ne kažem da se švercujem, ali ja ne moram ni da pevam. Ja krenem da pevam refren, pa publika nastavi. Međutim, za taj koncert za komšije je bio drugačiji. Prvo, snima televizija. Drugo, pesmu moraš da otpevaš od početka do kraja kao da si u studiju. Nije to meni problem, ali nema te energije da si ti na bini, svoj na svome.Pored svojih pesama voliš da zapevaš i neke od tvojih kolega. Tonči Huljić je nedavno izjavio da pesmu koju je radio za pokojnog Olivera Dragojevića možete izneti samo ti, Oliver i Petar Grašo.- Tonči i ja smo stari drugari. Malo je on pristrasan. I ja sam tako čuo da je rekao.Kakav je noćni provod sa Petrom Grašom s obzirom na to da ste često provodili sate u restoranima?- Probao je par puta da eskivira odlazak u restoran kad dođe u Beograd zbog obaveza. Ja onda saznam da je tu, pa na kraju mu dođe gore nego da mi se javio. On je sjajan momak i moj drug. Ja sam 2001. godine počeo javno da se bavim ovim poslom, a njega sam upoznao dve godine kasnije.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.