Lepa glumica volela je samo slavne kolege, a u 50. je doživela avanturu sa duplo mlađim muškarcem: "Pomislila sam - ovo je sjajno"

Ta reakcija nije bila nova za glumicu. Dugo već traje javna debata o tome koliko je njen izgled „prirodan“, uprkos tome što ona već godinama insistira da stari — i želi da stari — spontano. Njena izjava za magazin Allure od pre dve godine odzvanja i danas:

„Moje lice se menja i volim što se menja i stari.“

Bez etiketa

Pa ipak, rasprave ne prestaju. Kada su se pojavile nove fotografije na kojima nema ni nagoveštaja otečenosti, često povezane sa filerima, mnogi su se zapitali kako uspeva da održi tako zategnut i mladolik izgled. DailyMail je potražio stručno mišljenje plastičnog hirurga s Beverli Hilsa, Kana, koji je otvoreno rekao:

„Ona nema bore, što je neuobičajeno za ženu u pedesetima. U tim godinama većina ljudi ima bar fine linije oko očiju i usana, pa i poneku staračku pegu, no kod nje toga nema.”

Pretpostavio je da Šarliz možda koristi najnovije laserske tretmane, poput HALO hibridnog frakcijskog lasera, koji obnavlja površinski sloj kože i stimuliše stvaranje kolagena.

Ipak, Šarliz ostaje dosledna: nikakve operacije nije radila, niti se zbog njih pravda. Svoj stav ponavljala je više puta — žene moraju imati slobodu da stare onako kako žele, bez poređenja sa muškarcima, bez pritiska javnosti, bez etiketa. Njen ton, oštar i duhovit, ostaje upečatljiv:

„Ljudi misle da sam imala lifting. Pitaju: ‘Šta je napravila sa svojim licem?’ A ja kažem: ‘Ja samo starim!’ To ne znači da sam imala lošu operaciju. To je jednostavno tok života.”

Iako danas izgleda gotovo nestvarno, Šarliz Teron nije imala lak put do samopouzdanja, niti do mesta među najpopularnijim ženama Holivuda. Njen život oblikovan je traumom, borbom, izdržljivošću — ali i nepresušnom hrabrošću da bude iskrena u svetu koji to retko nagrađuje.

Detinjstvo obeleženo traumom

Rođena je i odrasla na farmi u blizini Johanesburga u Južnoj Africi, sa majkom Gerdom i ocem Čarlsom. Već sa 15 godina, njen život je zauvek promenjen događajem o kojem danas priča otvoreno, ali sa bolom koji nikada nije nestao.

Njen otac bio je alkoholičar. Te 1991. godine, u alkoholisanom stanju, došao je kući i uzeo pištolj. Pucao je u pravcu svoje supruge i ćerke. Šarliz je kasnije ispričala za Nacionalni javni radio:

„Nijedan metak nas nije pogodio, što je bilo pravo čudo. Ali u samoodbrani, ona je okončala agoniju.“

Situacija koju opisuje zvuči kao scena iz najnapetijeg filma — samo što je bila stvarna, i to u domu deteta koje je tek zakoračilo u adolescenciju.

„Majka i ja smo bile u spavaćoj sobi naslonjene na vrata, pošto ih je on gurao. Obe smo se naslonile kako on ne bi ušao. Vratio se korak unazad i pucao u vrata tri puta. Pravo je čudo da nas nijedan metak nije pogodio. U samoodbrani ona je pucala u njega", govorila je glumica detaljno.

Mnogo godina kasnije priznala je da ju je bilo sramota da govori o tome. Umela je da ljudima kaže da joj je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći, jer jednostavno nije znala kako okolina može da obradi ovakvu priču.

„Niko ne zna kako da reaguje kada im kažete da ti je otac alkoholičar koga ti je ubila majka. Nisam želela da me vide kao žrtvu.“

Gerdina presuda bila je oslobađajuća — potvrđeno je da se radilo o nužnoj odbrani.

Iz te tame, međutim, počinje izranjanje jedne od najhrabrijih žena današnjice.

Od Južne Afrike do Holivuda

Put do filmske industrije nije bio jednostavan niti linearan. Kao tinejdžerka, Šarliz je napustila Južnu Afriku i preselila se u SAD kako bi se bavila baletom, ali povreda kolena prekinula je tu karijeru. Potom se bavila manekenstvom. Jedna scena u banci, gde se raspravljala oko čekovne uplate, dovela ju je do susreta sa agentom — i to je postao prvi korak ka glumi.

Njena prva uloga bila je u filmu „Deca kukuruza 3“ (1995). Od male, sporedne uloge, Teron je postepeno gradila svoju reputaciju kroz nezavisne filmove, pa zatim i holivudske hitove. Danas iza sebe ima Oskara, Zlatni globus i Srebrnog medveda. Pokazala je da joj prioritet nije lepota već umetnost kada se drastično ugojila zbog uloge u filmu "Čudovište", za koju je dobila Oskara. Poznata je i po filmovima "Đavolji advokat", "Dolina nestalih", "Bitka u Sijetlu", "Glava u oblacima", "Atomska plavuša", "Zavedi me ako možeš"...

Uprkos slavi, Teron nikada nije bila glumica koja se oslanja na kaskadere. Volela je akciju, fizičku transformaciju i pripremu, sve do trenutka kada je ta neposustljiva posvećenost skoro koštala života tokom snimanja filma „Aeon Flux“ (2005). Seća se:

„To je bila veoma ozbiljna nezgoda. Bila sam svega centimetar od trajne paralize. To me definitivno probudilo i nateralo da shvatim koliko je važno biti potpuno spreman.“

Četiri godine kasnije morala je na operaciju fuzije vratnih pršljenova.

„To je bila najbolja odluka koju sam donela. Sada moje telo ponovo savršeno funkcioniše i ne želim ponovo da ugrozim svoje zdravlje.“

Ipak, i dalje insistira da sama izvodi veliki deo scena:

„Obožavam da pričam priče kroz telesne sposobnosti. Ne zanima me besmisleno jurenje, ali volim da učim nove stvari.”

Filozofija lepote

Iako mnogi misle da njen izgled duguje tretmanima i dermatološkim procedurama, Šarliz se često šali da je zapravo prilično „nemarna“ kada je reč o svakodnevnoj nezi. Rekla je:

„Ja sam žilava devojka i mogu da izdržim bez tuširanja nedelju dana, to mi je sasvim u redu.“

Njena jutarnja rutina je jednostavna, gotovo spartanska:

„Kad se probudim, samo isperem lice i stavim kremu za sunčanje.“

Za kosu koristi ricinusovo ulje:

„Neko mi je rekao za to. Stavljam ga na obrve i teme jednom ili dva puta nedeljno. To mi je kosu definitivno učinilo gušćom.”

Većinu nege obavlja noću, kada deca zaspe.

Buran ljubavni život

Za razliku od drugih holivudskih diva, Teron nikada nije imala potrebu da krije svoj ljubavni život, ali ni da ga dramatizuje. Ona jednostavno — živi ga. U podkastu „Call Her Daddy“ otkrila je da je nedavno imala avanturu za jednu noć sa mladićem od 26 godina, što je opisala kao neočekivano i osvežavajuće iskustvo:

„Nikada ranije nisam to uradila. Pomislila sam: Ovo je sjajno!“

U životu je, kaže, imala svega tri takve avanture, ali sada, u zrelim godinama, doživljava seksualnost na potpuno drugačiji način.

„Šteta što to nisam znala kad sam bila dvadesetogodišnjakinja.“

Njene najpoznatije emotivne veze bile su sa kolegama Stjuartom Taunsendom i Šonom Penom. Sa Stjuartom, sa kojim je početkom dvehiljaditih, planirala je porodicu, ali to se nije ostvarilo, ali i tada je govorila da ne mašta o venčanju i beloj haljini. Raskinuli su 2010. posle 10 godina veze, a ona je priznala da je to za nju bilo "razarajuće iskustvo".

Sa Šonom Penom bila je, kako sama kaže, "samo u vezi" - nikakvih veridbi ni planova za brak nije bilo.

U emisiji The Howard Stern Show iznenadila se na pitanje o veridbi:

„Šta? To nije istina. Ne. Nisam ni razmišljala o udaji za Šona… Nikada se ne bih udala za njega. Nije bilo ništa ni slično.“

O braku, generalno, kaže:

„Nikada nisam želela da se udam. To nikada nije bilo nešto što mi je važno… U mom životu trenutno nema mesta za neku romantičnu vezu… Verovatno bi taj neko morao da kupi kuću pored moje. Prestara sam za takve stvari.“

Majčinstvo kao kompas

Slavna glumica usvojila je 2012. sina Džeksona, a tri godine kasnije i devojčicu kojoj je dala letnje ime – Ogast (avgust). Oboje su tamnopu. U jednoj emisiji istakla je da sina odgaja kao ćerku i da je „Džekson devojčica isto koliko i njegova sestra Ogast“.

- Da, i ja sam mislila da je on dečak, ali onda me je sa tri godine pogledao direktno u oči i rekao mi: „Ja nisam dečak“. I eto, sad imam dve devojčice kojima želim da u životu postignu sve što žele. Nije na meni da odlučujem o njihovom polu, to prepuštam njima – rekla je Šarliz pre dve godine.

Kada govori o sinu i ćerki koje je usvojila, njen ton se menja — postaje mekan, ponosan i nežan. Oni su, kaže, zaslužni što je naučila da lepota ne zavisi od starosti, jer je deca gledaju očima bez predrasuda:

„One vide nekoga, sviđa im se ono što nose, ili misle da su lepi i ne znaju da li taj neko ima 20 ili 60. To je sjajno. Sviđa mi se to. Volela bih da takav stav možemo da zadržimo i kada odrastemo.”