0
Nova epizoda emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića donosi životnu priču pevačice Sanje Dončić. Ona se već pet godina profesionalno bavi muzikom, peva operu kroz pop, džez i druge žanrove. Govori deset jezika i nastupa u poznatim teatrima u Engleskoj.
U emisiji „Ispovest„, Sanja Dončić je otvoreno govorila o svom skromnom odrastanju u Smederevu, upoznavanju supruga milionera, karijeri, autorskim pesmama, zaradi i mnogim drugim temama.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Opera je primarna, a vi pevate i džez, bluz, narodnu muziku,..
„Ne pevam klasičnu operu, pevam operu kroz pop, džez, etno… Nije ona dosadna opera koju retko ko može da sluša.“
Koliko se opera sluša i traži na našim prostorima?
„Na našim prostorima, iz ličnog iskustva verujem da postoji publika, ali skrivena je. Nadam se da će u jednom trenutku isplivati taj kvalitet, kultura i da će se sve vratiti na velika vrata.“
Kako je sve počelo? Pevate na 10 jezika, više vrsta muzike, da li ste nasledili talenat od nekoga?
„Verovao ili ne, u mojoj porodici se niko ne bavi muzikom. Volim da kažem da sam izrod, i pre nego što sam prohodala, ja sam propevala. Nisam rođena u bogatoj porodici, ja sam iz radničke porodice. Od malena znam da je muzika moj poziv, moj život. Nikada nisam imala priliku da se školujem, da radim na sebi, ali u mom slučaju možda bi me to i sputalo.“
Da li su vas finansije sprečile da se školujete?
„Da, između ostalog i to. Devedesetih godina je bilo teško vreme, veoma. Otac je mašinbravar, a majka je domaćica… Odmalena sam maštala o tome da budem na svetskoj sceni. Nisam znala kako, kada, sa kim, ali sam znala da ću biti pevačica.“
Kada ste prvi put zapevali?
„Bila sam prvi razred, izvela sam javno ‘Moj golube’. Bili smo na rekreativnoj nastavi i osvojila sam prvo ili drugo mesto, to mi je ostalo u sećanju. Nisam se nikada fokusirala na takmičenja, nisam tu videla da mogu da pokažem sve ono što ja mogu… Operu sam počela da slušam kada sam upoznala svog supruga. On mi je jedini dao vetar u leđa da ja postanem pevačica. Nije mi dao da odustanem od svog sna.“
Da li ste se bavili muzikom pre nego što ste upoznali supruga, jeste li bili deo nekog benda?
„U okolini Smedereva, u Smederevu, u Sarajevu i tako dalje, ali profesionalna karijera je počela kada sam se preselila u Veliku Britaniju.“
Šta ste tada pevali?
„Sve što je bilo aktuelno, Ceca, Seka, Brena. Slušala sam tada i Dr. Igija, ali sam slušala i Britni Spirts, Bijonse, Dženifer Lopez…
Jednim delom ste i ostvarili svoje snove. Nastupali ste u teatrima u Engleskoj…
„Nastupala sam tamo, pevala sam i na korporativnim događajima, to volim da radim, tu se traži finija muzika, kulturnija, lepša, a cilj mi je da počnem da pravim i koncerte.“
Hajde da počnemo priču onda o suprugu – tada je krenulo sve što se tiče muzike?
„Sve profesionalno, kad me je upoznao nije ni sanjao da će upoznati pevačicu. To mu je bilo kao – jao, samo mi to fali u životu. Rekao mi je da ako želim da mi pomogne, da mora da bude top, e, sad naravno srpski inat proradi. Poslao me je kod jedne prijateljice koja je nastavnica operskog pevanja i ja sam za deset dana pevala ‘Con Te Partirò’. On nije mogao da veruje, pa mi je rekao – e, sad imam problem, moramo da radimo.“
On je rodom sa Kosova, živi u Velikoj Britaniji…
„Jeste, rođen je u Velikoj Britaniji, a njegovi su rodom sa Kosova.“
Kako ste se vi upoznali?
„U supermarketu. To je dokaz da ljubav može da se desi bilo gde, samo treba da se pusti.“
I šta ste vi radili u tom supermarketu? Nosili korpu, šta ste kupovali?
„Nisam nosila korpu. Sada znam da kuvam, ali tada sam kupovala supu u kesici, on je mene spazio, ja njega, išao je za mnom i kupovao i šta mu ne treba. Upoznali smo se kasnije kod moje drugarice, a njegove komšinice Sanje. Ona je meni pričala o njemu, a njemu o meni, pa smo se igrom slučaja upoznali.“
To je bilo u Smederevu?
„Njegovi su se doselili u Smederevo kad su došli sa Kosova. Ja kad sam bila mala, igrala sam se u njegovom dvorištu, krala sam njegovo voće.“
Odlučili ste da odete u Veliku Britaniju, kako je tamo?
„Velika Britanija mi je pomogla da vidim šta se tamo događa, a onda sam shvatila da je Srbija nešto što je u mojoj duši i srcu i gde god da odem, uvek želim da se vratim u Srbiju.“
Kako ste upoznavali njihovu scenu, muziku? Koliko vam je dugo trebalo da dođete do prvih nastupa?
„Englezi cene umetnost i za njih sam ja bila umetnica, a ne pevačica. Pogotovo ako se baviš operskim ili nekim stilom koji nije svakidašnji. Nastupi su došli prirodno, brzo sam naučila jezik. Dosta sam razumela, ali mi je bilo malo teže da govorim. Kako je vreme prolazilo, sve je dolazilo prirodno i krenula sam tečno da pričam i pevam na engleskom.“
Koliko vam je potrebno da spremite glas pre nastupa?
„Zagrevam usne, oslobađam glas od tenzije. Spremam se pola sata i onda posle sat-dva nastupim. Tamo su svi oduševljeni, vole operu. Volela bih da to prezentujem i ovde, da vide da ovde ne postoji samo jedna vrsta muzike, nego postoji više, lepše, kulturnije…“
Napravili ste jedan veliki korak sa pesmom „Ramonda Serbika“.
„Aleksandar Sofronijević je uradio aranžman baš onako kako smo mi želeli. To je nesvakidašnja pesma, pesma za ponos, patriotska, pesma za ceo život. Napisao ju je moj suprug… Imam još jednu autorsku pesmu koju sam napisala za rođendan, malo je starinska. Kao šlageri što su se pre slušali, ima tango ritam, tek ću da je objavim. Imam dosta spremnih pesama…“
Da li imate menadžera za nastupe?
„Tamo funkcioniše tako što treba da imaš poznanstva, ali tamo šaljem svoj materijal i oni kada pregledaju, ako im se svidi, ti si tu. Tamo to ne može da se plati, a ako prepoznaju kvalitet onda je to dobro. Ja pevam filmsku muziku, pevam pesme Shirley Bassey, pevala sam i naše pesme ‘Zajdi zajdi’ i svi su plakali. Nisu razumeli o čemu pevam, ali su osetili emociju. Volim da kažem da pevam svetsku muziku, ali nosim balkansku emociju i to je pravi spoj.“
Jeste li sami na bini, imate li neki govor?
„Sama sam na bini, ne planiram nikada neki govor nego kako ide atmosfera, tako teče nastup, sa publikom treba biti spontan, a ako je sve uvežbamo, pa stojite u grču, to se oseti da je veštački.“
Da li se vi predstavljate njima, govorite im da ćete otpeva srpsku pesmu – šta se dešava?
„Uvek najavim da sada sledi moj blok, blok srpskih pesama i da uživaju, a ja po njihovim reakcijama vidim koliko su razumeli. Ne prave pitanje na kom je jeziku pesma, muzika je za njih muzika i dokle god je tako, to je umetnost.“
Je li teško izdvojiti se na sceni u Velikoj Britaniji?
„Svuda je teško, ima dosta modernih pevača, oni su okupirali sve. Sarađivala sam sa jednom nastavnicom pevanja, ona je radila sa Lanom Del Rej, Širli Besi, inače obožavam Širli Besi, a ona ju je jednom pozvala dok sam bila na času.“
I šta ona kaže?
„Kaže – znači, ti si ta mala koja hoće da me zameni? Ja kažem, ne zamenljiva si, ali pokušaću… Sve je to bilo jedno lepo iskustvo. Onda smo preko te profesorke došli do jednog čoveka koji je na svetskoj sceni mag, on je video moj materijal, poslušao moj glas i rekao da je moj glas božiji dar, ali u ovom trenutku se traži nešto drugačije. Kada bih mogla ja da pevam, ali vizuelno da budem ono što ne treba.“
Šta to podrazumeva?
„Sada nije u modi Bog, nego nešto drugačije.“
Jeste li pokušali da napravite neki kompromis?
„Ne, osetiš kada nešto nije pravo, ideš tim putem, ostavih sve sa strane. Mi smo izabrali Božiji put koji je mnogo duži, teži i naporniji, ali verujem da stižem tamo.“
Gde bi vas odveo taj put da ste pristali na ono što je taj svetski mag savetovao?
„Slava preko noći može da se desi, ali po koju cenu? Ne postoji cena za moju dušu.“
Kako se kreću cene nastupa u Velikoj Britaniji, od čega zavisi cena?
„Sopran recimo za jednu izvedbu, naprimer Bocelli Caruso koji sam ja radila, tu je i Fantom iz opere isto, za jednu pesmu možeš da dobiješ i do 5.000 evra, samo za jednu pesmu… Ali ništa ne može preko noći, taj put je toliko dug, toliko ima padanja i prepreka, to je ogromna borba, a kada stigneš do nekog uspeha, onda kažu – ma lako je njoj, a ja se mislim – nemaš ti pojma.“
Kako reagujete na takve komentare?
„Nemam negativnih komentara, nađe se uvek neko, ali ne obraćam pažnju jer ne živim od komentara.“
Da li pratite društveno-političku situaciju u zemlji? Pevači obično ne iznose svoje mišljenje o svemu što se dešava, šta vi kažete?
„Ne možeš da budeš neutralan. Ja sam na dobroj strani, sve se dešava sa razlogom i treba da se dese promene.“
Dobra strana je podrška studentima ili ćacilendu?
„Podrška studentima.“
Za šta ste se vi najviše borili do sada?
„Da ostanem svoja, da se ne povinujem trendovima. Da ostanem originalna. Shvatila sam da konkurencija postoji samo u svojoj glavi, kad ustaneš ujutru i kako razmišljaš, tako će biti.“
Kada ste shvatili to? Svi bi hteli da živimo lepo, pa uđemo na Instagram i vidimo da su tamo svi savršeni, kako se to postiže?
„Savršenstvo je dosadno, treba biti savršeno ne savršen, a i ko je danas savršen? Samo Bog. Nemam kompleks da uđem na Instagram i vidim da neka žena ima obline – to je sve fotošop. Mislim da to pruža nesigurnost.“
Više puta ste pomenuli da je vaš suprug napisao neke pesme, je li on tekstopisac?
„Postao je kada je mene upoznao iako možda nije želeo time da se bavi.“
Da li je pisao ranije muziku, pesme, da li ima autorska prava?
„Ima u pesmi ‘Ramonda Serbika’, ima jedna arija i ima još. Napisao je 20 pesama koje još nisam objavila, napisao je na engleskom jeziku pesme. To će biti album, imam još pet-šest pesama koje su snimljene i sve je gotovo samo čekam trenutak da objavim. Ako izdam sve odjednom mislim da ljudi neće imati vremena da čuju sve pesme, bolje je da se pušta jedna po jedna.“
Čitao sam u medijima da ste nastupali u Dubaiju kod nekog šeika, šta se tu desilo? O kakvim zahtevima se tu radi?
„To su naši prijatelji, oni su oduševljeni muzikom koju ja pevam, oduševljeni su kako ja to radim i pitali su me da li mogu nešto da otpevam na arapskom. Onda je proradio srpski inat i ja za dva dana naučio jednu arapsku pesmu. Ima tu sposobnost da naučim šta god za kratak vremenski period. Ne znam da čitam note, ali sve učim na sluh. Posle dva dana smo izašli svi u restoran i ja sam otpevala tu pesmu i izazvala veliko poštovanje jer sam strankinja a pokazala sam im poštovanje prema njihovoj kulturi i jeziku.“
Koji jezik je najizazovniji?
„Francuski. Rekli su mi da imam šarmantan naglasak.“
Izgledate mi kao osoba koju ništa ne može da iznervira, sve je cveće i proleće…
„Da znaš da jesam takva, ako me neko iznervira to znači da je prešlo neke granice, ali nastojim ka tome da zasmejem sve oko sebe, da širim pozitivnu energiju.“
Kakvi ste kada dođe ta žuta minuta?
„Ljudska glupost, kada je neko glup, a ne shvata da je glup. Danas je problem što svako ima pravo na svoje mišljenje, treba znati ko se sluša, a ko se ne sluša, distanciram se u tom trenutku.“
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Volela bih da otvorim svoj restoran gde će se služiti moji recepti. Naime, 2020. godine kad je počela korona sam počela da kuvam intenzivno. Svi su bili u šoku jer sam znala samo jaje da spremim, a sada odjednom italijansko, špansko, sirijsko i tako dalje, pršti na sve strane… Volela bih da otvorim restoran pored mora.“
Koliko vremena provodite u Engleskoj?
„Koliko moramo, gledamo da se vratimo u Srbiju kad završimo obaveze jer ovde baš uživamo. Velika Britanija je lepa zemlja, ali nema duše, a ovde su svi srdačni.“