0
"Učesnici dobrovoljno pristaju da idu u te rijalitije, ali tamo se zaista dešava i korišćenje sudbine nekih ljudi, kad ih zatvorite, izolujete, tamo dolazi do nečovečnog postupanja. Rijalitiji se pretvaraju u neki sociološki eksperiment, gde zaista krše ljudima prava, time što se nad njima sprovodi seksualno nasilje, nasilje uopšte, vrši se više krivičnih dela", kaže u razgovoru za Nova.rs Savo Manojlović, predsednik Udruženja ustavnosti i zakonitosti.
Dok je sin političara Vojislava Šešelja iz spoljnog sveta ušetao u navodno već karantinski izolovani svet „Parova“ na TV „Happy“, kao potencijalni prenosilac zaraze, učesnik „Zadruge“ Stefan Kandić napustio je rijaliti. Kako ga je napolju zatekla realnost vanrednog stanja, on sada nema kud, jer ne može da se vrati kući u Crnu Goru, pošto su sve granice zatvorene.
PROČITAJTE JOŠ
„Naravno da se sada postavlja pitanje da li će Crna Gora da ga primi nazad, iz Srbije će da ga puste da ide svojoj kući, a da li može da uđe sada u svoju zemlju, to je pitanje“, kaže za Nova.rs pravnik Savo Manojlović i podseća na zamke rijalitija na koje često kao predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti ukazuje:
„Učesnici dobrovoljno pristaju da idu u te rijalitije, ali tamo se zaista dešava i korišćenje sudbine nekih ljudi, kad ih zatvorite, izolujete, tamo dolazi do nečovečnog postupanja. Ti rijaliti programi bi možda i mogli da izgledaju normalno, ali kod nas, čini mi se da se oni pretvaraju u neki sociološki eksperiment, gde zaista krše ljudima prava, time što se nad njima sprovodi seksualno nasilje, nasilje uopšte, vrši se više krivičnih dela. Tako da nisam ni u ovom slučaju ubeđen da je toj osobi predočeno koje su sve posledice, kada im je rečeno da je napolju vanredno stanje ili mu je možda neko rekao da ne brine. E, sad, kako će se on vratiti, imajući u vidu bliske veze i odnose vlasnika Pinka sa vrhom oba režima i u Srbiji i Crnoj Gori, to takođe ukazuje da postoje ljudi koji mogu preskakati zakonska pravila. S druge strane, Šešeljev sin, pa eto to vam je očigledan primer kršenja zakona, ako imate i sada ljude koji ulaze u rijaliti i koji mogu da zaraze nekoga ko je već tamo. To je tek apsurd koji nam se dešava usred pandemije i vanrednog stanja“, skreće pažnju Manojlović na direktan primer kršenja zakona.
On se odavno zalaže za ukidanje ovakvog tipa sadržaja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, na
kojima zauzimaju i do 12 sati programa, a pogotovo ističe da to sada, u vanrednim okolnostima, može
biti izuzetno štetno i kontraproduktivno.
„Meni je iz životne perspektive sama činjenica da učesnici kažu da oni dolaze u kontakt sa ljudima iz
spoljnog sveta, pevačima, da gostuju u emisijama, ruši celu tu priču da su oni u karantinu i da su na taj način zaštićeni. To je direktno ugrožavanje i automatski predstavlja kršenje uredbe Vlade i ograničenja pod koja svi potpadamo. E, sad pravno gledano, od samog početka tu se očigledno pred očima cele nacije krši prvo jedan sistem vladavine prava, pokazuje se da nije bitno poštovati pravni sistem, a u ovoj situaciji to je još opasnija poruka, jer vi direktno na televiziji vidite da neko ne poštuje odluke vezane za zaštitu od pandemije. Postoji u pravnoj psihologiji nešto što se naziva teorija razbijenog prozora. U vreme kada se ljudi pozivaju na odgovornost i pridržavanje mera koje važe za sve, vide takvo nešto na televiziji, šalje im se poruka da u stvari ne treba da se pridržavaju ničega. Da to ima ozbiljne efekte, može se tačno sociološki i psihološki izračunati. Ljudi u takvim situacijama onda ni sami neće poštovati te neke mere“, naglašava pravnik Manojlović.
Manojlović je uvideo ove sličnosti pozivajući se na teoriju razbijenog prozora, koja u sociologiji objašnjava nastanak i širenje vandalizma u socijalnom okruženju. On se između ostalog bavi i naučnim istraživanjem i sprema doktorat.
„Pišem doktorat i bavim se naukom, pa sam naišao na tu teoriju u pravnoj sociologiji i psihologiji. Kaže, kada vidite u nekom kraju da je razbijen prozor, to je kao poruka da je nasilje dozboljeno i ti ljudi sami po sebi počinju da bacaju više smeća, ne vode računa, raste stepen nasilja i kriminaliteta. Postoje čitave studije o tome. E, ovo vam je isto. Teorija razbijenog prozora korišćena je u praksi u Njujorku kako bi se suzbijao kriminalitet. E, mi radimo suprotno. Mi narodu takvim primerima na televiziji šaljemo poruku kako ne treba poštovati zakon i kako ga je dozvoljeno kršiti. I moje mišljenje je, bez želje da to radim zato što oponiram ili sam kritički orijentisan prema vlasti, ali kad se krećem po gradu zbog svog posla, imam dozvolu i da se krećem u tim zabranjenim satima, ja zaista uviđam jedan visok stepen odgovornosti kod ljudi. Veliki broj nosi maske, veliki broj sedi kod kuće, a onda imamo primer da lekari sa televizije okrivljuju ljude, da viču sa tih konferencija, optužujući građane, što je van svake pameti. Ti lekari nas, s jedne strane upozoravaju na mere koje su uveli, a koje ja zaista podržavam, pogotovo imajući u vidu katastrofalno stanje u zdravstvu, a s druge strane postoji nešto kao što su rijalitiji na koje se nikakve zabrane ne odnose. Što se tiče rijalitija, to je jedno žarište kršenja zakona“, zaključuje za Nova.rs predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
