Direktorka "Laze": Ne mogu da verujem da se rijaliti još emituje

Iz dana u dan uvode se nove mere Vlade, jer je borba protiv epidemije koronavirusa u punom jeku. Ovog vikenda biće na snazi potpuna zabrana kretanja, dok se zabranjuje i okupljanje više od dvoje ljudi, što se posebno odnosi na skupove po parkovima onih koji se susreću sa kućnim ljubimcima.Nedavno je u potpunosti zabranjen rad i svih objekata i delatnosti koje podrazumevaju blizak fizički kontakt, kao što su frizerski, kozmetički saloni, fitnes klubovi i teretane. Doneta je odluka o zatvaranju svih kladionica, kockarnica i automat klubova, a zastave na javnim institucijama spuštene su na pola koplja.Dakle, sve je stalo, samo rijaliti i dalje traje.Nakon što smo o ovom fenomenu razgovarali sa epidemiologom Zoranom Radovanovićem i sudijom Apelacionog suda Miodragom Majićem, na temu emitovanja rijaliti programa u vreme vanrednog stanja u državi porazgovarali smo i sa stručnjakom za mentalno zdravlje.Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", dr Ivana Karličić Stašević, u ovom trenutku poručuje da takav sadžaj nikako ne bi trebalo da postoji na televizijama, već ga treba zameniti onim koji promoviše javno zdravlje, zdrave životne navike i koji se bavi prevencijom COVID-19."Moje lično lekarsko mišljenje je da to u ovom času zaista nije prioritet. Zaista je ispod te linije prioriteta i mislim da se može zameniti taj sadržaj nekim relevantnijim u ovoj situaciji i aktuelnom trenutku, a to su sadržaji koji promovišu javno zdravlje, zdrave životne navike i koji se bave prevencijom COVID-19", ponudila je rešenje, a zatim podsetila na činjenicu da smo svi pred zakonom jednaki:

"U ovoj situaciji svi imaju jednaka prava i jednake obaveze. Ako je država ograničila kretanje, ako je država ograničila broj ljudi koji mogu biti na jednom skupu, ja mislim da su oni dužni da se toga pridržavaju kao i svi ostali građani. Svi smo mi prvo građani, a tek onda smo na nekim drugim pozicijama. To je apsolutno u interesu javnog zdavlja, javno zdravlje nam je najveći resurs. Pa kad ćemo ga čuvati ako ne sad".Doktorka dalje ističe da joj je neverovatno emitovanje ovakvog sadržaja na televiziji u doba vanrednog stanja."Ja stvarno ne mogu da verujem da se to i dalje emituje. Ja inače ne gledam TV uopšte. Ne stižem prosto i ne mogu, ne drže mi koncentraciju ti sadžaji, ali stvarno ne znam šta bih rekla na to. Mislim da će oni ljudi koji su to gledali i kojima je to prijemčiv sadržaj verovatno to gledati bez obzira na sve. Da je nešto što bih preporučila, naravno ne. Ali eto, ako nekom i to prija, onda OK", doktorka je pokušala da obradi informaciju da se i u vanrednom stanju i dalje nesmetano odvija rijaliti, a onda se osvrnula na to da mediji zajedno sa stručnim licima treba da utiču na takve pojave:"Nemojte me shvatiti pogrešno, ovo je moje stručno, isključivo samo stručno mišljenje, ne nastupam kao deo sistema i tako dalje. Ono što kao prvu lekciju učimo iz epidemiologije je da je epidemija rat. U ratu jeste vanredno stanje, i u tom stanju treba da se vodi računa o protoku informacija. Ne znam zašto neko ne kaže zašto je to strašno. Nama je to prva rečenica u udžbeniku iz epidemiologije. Ajde da kažemo da je ovo taj deo koji treba malo urediti i prilagoditi vremenu u kom smo trenutno. Ono što je mnogo bitno je uloga medija. U ovoj situaciji ja medije maltene stavljam u isti rang sa zdravstvenim sistemom. Verujte mi, vi ste prvi uz nas na liniji fronta u ovoj borbi, u ovom ratu. Ja vas tako shvatam i vi ste sa nama, da kažem ruku pod ruku, mnogo važni jer je zdravstveno prosvećivanje, naročito u ovoj situaciji, još potrebnije i to u većem obimu. Zbog toga su mediji i inače glavna tačka svake strategije javnog zdravlja, svake, i u mirnodopskim uslovima, a kamoli u ovim", kaže dr Karličić Stašević i ističe bitnost adekvatnih sagovornika na teme.

"Mnogo je bitno da birate kompetentne sagovornike. To je broj jedan, i na vama je ogormna odgovornost, a s druge strane i struka to mora da zna i da poštuje ulogu medija u ovoj situaciji. Dobro informisanje je osnova za redukciju straha, patološkog straha. Konstruktivan strah nas je održao kroz evoluciju. To je odbrambena reakcija, borba ili beg, on nas upozorava da nam je u opasnosti lični i fizički integritet, i on je do neke granice poželjan, a od neke granice ne, i da bismo to redukovali potrebno je pravilno intormisanje, tačne informacije, da bismo znali kako da odreagujemo. Ljudi se plaše nepoznatog. To je, recimo, prva tačka na kojoj mi radimo u SOS liniji - dobro informisanje, eto to je to."Doktorka se osvrula i na to ko se najviše javlja na SOS linije koje su otvorene kako bi građanima dale psihološku podršku u trenutnim okolnostima."Zovu svi, i muškarci i žene, sve starosne kategorije i zovu iz svih krajeva Srbije. To je sve što mogu da vam kažem dok ne uradimo preciznu statistiku, a prvu ćemo imati nakon mesec dana. U početku su nam tražili više neke opšte savete, drugi taj sloj priče je upravo taj zbog kog smo otvorili liniju, a to je zabrana kretanja, ta neka samoizolacija, karantin, zvali su nas zbog straha, anksioznosti, depresije i panike. E sad, panični poremećaj i masovna panika su dve različite stvari. Panični poremećaj je i dalje panični poremećaj koji ima svoje dijagnostičke kriterijume, odnosi se na pojedince i leči se prvenstveno farmakološki. Ne možete panični poremećaj lečiti, kako kaže jedna poznata stručnjakinja, tako što kažete ljudima - čitajte knjige, ne. Psihosocijalna podrška je jedno, a lečenje je nešto drugo, i to treba razgraničiti. Mi ljudima dajemo podršku da prevaziđu tu početnu teskobu, a većina ljudi ima taj adaptilni kapacitet da prevaziđe krizu", kaže dr Ivana i sasvim je optimistična kad je naš narod u pitanju:"Adaptabilnost je nešto sa čim se rađamo i zdrave ličnosti će iz ovog izaći bolje. U to budite ubeđeni. A takva je većina populacije, stanovništva. Pojedinci koji čine većinu stanovništva imaju kapacitet da ovo prevaziđu, nismo se mi rodili tako "svileni" kao što smo se uljuljkali u svoj komfor. Kako bude vreme prolazilo, te zdrave snage koje budemo ojačavali kroz krize koje smo prošli da bismo se u njoj održali će dolaziti sve više do izražaja i kažem izaći ćemo iz ovog i kao pojedinci i kao društvo, sigurno bolji. Moramo da se trudimo da nam ovo bude i šansa, a ne nešto od čega se plašimo. Neka naš strah bude samo konstruktivan, samo do onog nivoa koji nas tera da sve mere ispoštujemo, da slušamo stvarno ljude koji su se za to dugo školovali i pripremali i da iz ovoga izađemo bolji i jači. To moramo tako", zaključila je dr Ivana Karličić Stašević.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.