Put borbe za ljudska prava kroz pop kulturu

Ukoliko bismo se fokusirali samo na muziku i ljudska prava, koja tokom poslednje decenije zbog mega popularizovane političke korektnosti idu u korak jedno sa drugim, možemo izdvojiti nekoliko važnih i velikih umetnika koji su doprineli upravo boljem kotiranju ljudskih prava - većoj jednakosti za žene i razne marginalizovane grupe. Srbija nije izuzetak, jer su odjeci ovog trenda prisutni i kod nas, a javne ličnosti i TV serije o kojima ćemo govoriti u nastavku ovde takođe uživaju veliku popularnost.Kada je reč o ljudskim pravima, toleranciji i marginalizovanim grupama u pop kulturi, prva asocijacija na listi mogla bi da bude Madona.Od samog početka karijere, Madonino javno pojavljivanje uključivalo je verske simbole i motive, a njeno vešto osmišljeno koketiranje sa postulatima katoličanstva i građanske hipokrizije dovodilo ju je u žižu javne rasprave, rezultirajući povremeno osudama Vatikana ali i drugih verskih zajednica. U samom korenu njenog uspeha, kako je sama više puta naglasila, leži takozvano “uživanje u grehu”, ali i želja da bude glas svih onih koje je društvo na bilo koji način potisnulo. Filozofiju materijalizma i imidž "kučke koja traži pare i zadovoljstvo, ali se i bori za svoja prava”, Madona je dovela do savršenstva.Nešto ispod nje, ali u sličnom rangu mogla bi da bude i njena koleginica Lejdi Gaga.Njeni umetnički izbori mnogima deluju šokantno i kontroverzno, ali je pevačica tokom godina uvek apelovala na to da želi da je ljudi posmatraju kao nekoga ko inspiriše i ohrabruje druge da budu svoji bez obzira na okolnosti. Inostrani mediji uvek navode da je nesumnjivo da ona ima talenta za pevanje i pisanje pesama, ali ono što posebno ističu u prvi plan je hrabrost ove amerikanke italijanskog porekla, da koristi svoju popularnost i vreme koje dobija u medijima, kako bi skrenula pažnju na bitna politička i društvena pitanja.https://www.youtube.com/watch?v=QyWGQs5zWDY&feature=emb_titleGaga je tako vremenom, kada je pop kultura i muzička industrija u pitanju, postala jedan od glavnih političkih simbola tolerancije, prihvatanja i socijalne promene.Međutim, iako najprijemčivija i globalno najrasprostranjenija, muzika nije jedino oružje planetarnih trendova.Vredno je spomenuti da je  drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, holivudska kinematografija usled sve čvršće regulacije političke korektnosti izgubila oštrinu i subverzivnost koju je imala u prethodnim decenijama - što nije nužno loše."Radio Slobodna Evropa" svojevremeno je navela jedan izuzetak u vidu stripa, koji iako odskače od političke korektnosti koja je danas popularizovana, takođe otvara određena društvena i politička pitanja.Lucidni i cinični Voren Elis tokom devedesetih stvara "Transmetropolitan", strip-satiru o savremenom društvu, u kojoj kroz grad budućnosti defiliju ljudi, mutanti i transhumanoidi, a za njihove glasove se otimaju licemerni političari sa veštačkim osmehom na licima. Glavni junak koji ih raskrinkava, novinar Spajder Džerusalem svetlosnim godinama je daleko od konzervatnivnih normi malograđanštine. Iako u sebe unosi enormne količine opijata svih vrsta i ne bira sredstva da dođe do priče i sagovornika, Spajder je protagonista na strani istine.Pored stripova međutim, postoje i određena ekranizovana književna dela koja su svakako vredna pomena.Tako je pre nekoliko godina objavljena prva sezona serije "Sluškinjina priča", snimljena po istoimenom distopijskom romanu spisateljice Margaret Atvud, a koja je dobila Emi nagradu za najbolju TV seriju. Iako je knjiga objavljena 1980-ih, priča o laganom jačanju totalitarnog društva koje gotovo neprimetno počinje da guši lične slobode i ljudska prava zarad nacionalne sigurnosti, danas je aktuelnija nego ikada.https://www.youtube.com/watch?v=dVLiDETfx1cUpravo zbog toga što društvena pitanja obrađuje na prijemčiv i pitak, ne nužno i plitak način, pop kultura je tema ne samo fanova žanra, nego i ljudi u akademskim krugovima. Svojevremeno je "Radio Slobodna Evropa" održao otvorenu tribinu na kojoj su o globalnoj  pop kulturi govorili i članovi akademske zajednice.Tada je spomenuto da fantastika i pop kultura otvaraju mogućnost da se danas govori o politici a da se ne pokazuje direktno prstom, što daje vrlo širok prostor za subverziju, ali isto tako i prostor za eskapizam. Takođe je navedeno da su globalne ikone pop kulture svojim delovanjem dovele do emancipacije i boljeg položaja marginalizovanih grupa poput Afroamerikanaca o čijem se položaju govori i danas, ali i o LGBT populaciji.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.