0
Stripovi su ušli u mejnstrim, superherojski blokbasteri vladaju bioskopima, najgledanija TV serija svih vremena je "Igra prestola", a gotovo svaka druga pevačica koja se pojavi sa par hitova postaje idol vrištećim tinejdžerima koji po društvenim mrežama navode da bi svoj život dali za uspeh određenog izvođača. Navedeni pojmovi pripadaju širem spektru sadržaja koji proizvodi masovna pop kultura, a koja ima veliki uticaj na ogroman broj ljudi širom planete i koja dodatno otvara bezbroj mogućnosti za postavljanje određenih društvenih i političkih pitanja.
Ukoliko bismo se fokusirali samo na muziku i ljudska prava, koja tokom poslednje decenije zbog mega popularizovane političke korektnosti idu u korak jedno sa drugim, možemo izdvojiti nekoliko važnih i velikih umetnika koji su doprineli upravo boljem kotiranju ljudskih prava – većoj jednakosti za žene i razne marginalizovane grupe. Srbija nije izuzetak, jer su odjeci ovog trenda prisutni i kod nas, a javne ličnosti i TV serije o kojima ćemo govoriti u nastavku ovde takođe uživaju veliku popularnost.
PROČITAJTE JOŠ
Kada je reč o ljudskim pravima, toleranciji i marginalizovanim grupama u pop kulturi, prva asocijacija na listi mogla bi da bude Madona.
Od samog početka karijere, Madonino javno pojavljivanje uključivalo je verske simbole i motive, a njeno vešto osmišljeno koketiranje sa postulatima katoličanstva i građanske hipokrizije dovodilo ju je u žižu javne rasprave, rezultirajući povremeno osudama Vatikana ali i drugih verskih zajednica. U samom korenu njenog uspeha, kako je sama više puta naglasila, leži takozvano “uživanje u grehu”, ali i želja da bude glas svih onih koje je društvo na bilo koji način potisnulo. Filozofiju materijalizma i imidž „kučke koja traži pare i zadovoljstvo, ali se i bori za svoja prava”, Madona je dovela do savršenstva.
Nešto ispod nje, ali u sličnom rangu mogla bi da bude i njena koleginica Lejdi Gaga.
Njeni umetnički izbori mnogima deluju šokantno i kontroverzno, ali je pevačica tokom godina uvek apelovala na to da želi da je ljudi posmatraju kao nekoga ko inspiriše i ohrabruje druge da budu svoji bez obzira na okolnosti. Inostrani mediji uvek navode da je nesumnjivo da ona ima talenta za pevanje i pisanje pesama, ali ono što posebno ističu u prvi plan je hrabrost ove amerikanke italijanskog porekla, da koristi svoju popularnost i vreme koje dobija u medijima, kako bi skrenula pažnju na bitna politička i društvena pitanja.
Gaga je tako vremenom, kada je pop kultura i muzička industrija u pitanju, postala jedan od glavnih političkih simbola tolerancije, prihvatanja i socijalne promene.
Međutim, iako najprijemčivija i globalno najrasprostranjenija, muzika nije jedino oružje planetarnih trendova.
Vredno je spomenuti da je drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, holivudska kinematografija usled sve čvršće regulacije političke korektnosti izgubila oštrinu i subverzivnost koju je imala u prethodnim decenijama – što nije nužno loše.
„Radio Slobodna Evropa“ svojevremeno je navela jedan izuzetak u vidu stripa, koji iako odskače od političke korektnosti koja je danas popularizovana, takođe otvara određena društvena i politička pitanja.
Lucidni i cinični Voren Elis tokom devedesetih stvara „Transmetropolitan“, strip-satiru o savremenom društvu, u kojoj kroz grad budućnosti defiliju ljudi, mutanti i transhumanoidi, a za njihove glasove se otimaju licemerni političari sa veštačkim osmehom na licima. Glavni junak koji ih raskrinkava, novinar Spajder Džerusalem svetlosnim godinama je daleko od konzervatnivnih normi malograđanštine. Iako u sebe unosi enormne količine opijata svih vrsta i ne bira sredstva da dođe do priče i sagovornika, Spajder je protagonista na strani istine.
Pored stripova međutim, postoje i određena ekranizovana književna dela koja su svakako vredna pomena.
Tako je pre nekoliko godina objavljena prva sezona serije „Sluškinjina priča“, snimljena po istoimenom distopijskom romanu spisateljice Margaret Atvud, a koja je dobila Emi nagradu za najbolju TV seriju. Iako je knjiga objavljena 1980-ih, priča o laganom jačanju totalitarnog društva koje gotovo neprimetno počinje da guši lične slobode i ljudska prava zarad nacionalne sigurnosti, danas je aktuelnija nego ikada.
Upravo zbog toga što društvena pitanja obrađuje na prijemčiv i pitak, ne nužno i plitak način, pop kultura je tema ne samo fanova žanra, nego i ljudi u akademskim krugovima. Svojevremeno je „Radio Slobodna Evropa“ održao otvorenu tribinu na kojoj su o globalnoj pop kulturi govorili i članovi akademske zajednice.
Tada je spomenuto da fantastika i pop kultura otvaraju mogućnost da se danas govori o politici a da se ne pokazuje direktno prstom, što daje vrlo širok prostor za subverziju, ali isto tako i prostor za eskapizam. Takođe je navedeno da su globalne ikone pop kulture svojim delovanjem dovele do emancipacije i boljeg položaja marginalizovanih grupa poput Afroamerikanaca o čijem se položaju govori i danas, ali i o LGBT populaciji.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
