Ovi glumci i pevači krenuli su stopama roditelja, a evo kako su se pokazali

Ćerka čuvenog glumca Voje Brajovića, Iskra Brajović, odlučila je da nastavi stopama svog tate. Iako je njen otac isprva bio protiv toga da i ona zakorači u glumački svet, Iskra je sledila sopstvenu umetničku intuiciju i završila glumu na BK akademiji. Ubrzo je počela da se pojavljuje u domaćim serijama, među kojima se izdvajaju „Vojna akademija“ i „Urgentni centar“, gde je privukla pažnju publike i dokazala da poseduje sopstveni glumački identitet. Važno je pomenuti da u njihovoj porodici talenat nije ostao ograničen samo na glumu, već je njen brat Vukota Brajović postao uspešan scenarista i producent, što potvrđuje da umetnost u njihovoj kući zaista ima snažne korene.

Jedna od mladih glumica koja je u poslednjoj deceniji stekla značajan broj uloga je Mina Sovtić, ćerka glumice Anice Dobre. Minina karijera je krenula potpuno samostalno, a pažnju je privukla ulogama u projektima kao što su „Koreni“, „Ubice mog oca“ i „Žigosani u reketu“. Publika je prepoznala njen specifičan senzibilitet i autentičan stil, a kritičari često ističu da je reč o glumici koja ima potencijal da vremenom ponese težinu ozbiljnih dramskih uloga, baš kao i njena majka.

Među sinovima poznatih glumaca jedan od najprepoznatljivijih je Aleksej Bjelogrlić, sin Dragana Bjelogrlića. Aleksej se prvi put pojavio na filmskom platnu još kao desetogodišnjak u ostvarenju „Montevideo, Bog te video“, gde je tumačio lik malog Tirketa. Kasnije je izazvao veliku pažnju i ulogom u seriji „Senke nad Balkanom“, jednom od najuspešnijih projekata domaće produkcije.

Da u umetničkim porodicama ljubav prema glumi počinje još u detinjstvu, potvrđuje i slučaj Anđele Jovanović, ćerke Dragana Gagija Jovanovića i Branke Purić. Ostvarila je čitav niz uloga — od „Mog rođaka sa sela“, preko „Vojne akademije“ i „Slatkih muka“, do novijih projekata. Interesantno je da je čak igrala sa roditeljima u predstavi „Dobro došli u Srbiju“.

Posebno emotivnu priču nosi Ivan Zablaćanski, sin preminulog glumca Milenka Zablaćanskog. Milenko je tragično nastradao 2008. godine, ali je nekoliko godina kasnije Ivan odlučio da nastavi očevim stopama. Njegove prve uloge bile su u seriji „Ravna gora“, potom u „Ubicama mog oca“, „Kralju Petru Prvom“ i drugim projektima. Često je isticao koliko je očeva predanost poslu uticala na njega, te da je od njega naučio profesionalizam, tačnost i odgovornost.

Među glumicama čije karijere potvrđuju da talenat može biti nasledan je i Kalina Kovačević, ćerka Ljiljane Blagojević. Kalina je veoma rano odlučila da želi da se bavi glumom, a nakon završetka FDU dobila je nekoliko zapaženih uloga, među kojima se posebno izdvaja ostvarenja „Jesen stiže, dunjo moja“ i "Gorki plodovi".

Da porodica Janketić pripada svojevrsnoj glumačkoj tradiciji, svedoči i karijera Marka Janketića, sina pokojnog Mihaila Miše Janketića i glumice Svjetlane Knežević. Marko je ostvario niz uloga u filmovima i serijama, ali najšira publika ga najviše pamti po ulozi inspektora Mirka u seriji „Ubice mog oca“, gde se dokazao kao glumac sa sopstvenim identitetom. Njegova sestra Milica takođe se bavi glumom, što govori da je u ovoj porodici umetnost gotovo neizbežna.

Da je gluma ponekad bukvalno porodična tradicija potvrđuje i loza Todorovića, na čijem čelu je bio čuveni Bora Todorović. Njegov sin, Srđan Žika Todorović, jedan je od retkih koji su uspeli da dostignu popularnost i prepoznatljivost gotovo jednaku očevom. Filmovi poput „Mi nismo anđeli“, „Mrtav ’ladan“ i „Crna mačka, beli mačor“ učinili su ga jednim od najistaknutijih glumaca svoje generacije. Zanimljivo je da je Žikina tetka takođe glumačka legenda — Mira Stupica — čime se ova porodica svrstava među najznačajnije glumačke dinastije na ovim prostorima.

U svetu glume mnogi znaju da je Katarina Kaja Žutić nasledila ogroman talenat svojih roditelja, Svetlane Cece Bojković i Miloša Žutića. Ceca Bojković ostavila je neizbrisiv trag u kultnim serijama poput „Bolji život“ i „Porodično blago“, a Kaja je uspela da izgradi karijeru koja je oslobođena tereta poređenja.

Deca velikog Nebojše Glogovca dugo su se držala dalje od javnosti, ali je njegov sin Miloš ipak odlučio da nastavi očevim putem — makar delimično. Počeo je kao TV voditelj emisije „Kuvanje gruvanje“ kada je imao samo petnaest godina, a kasnije upisao FDU, ali je odabrao režiju. Iako se nije opredelio za glumu, ipak je ostao u svetu umetnosti, a ime koje nosi obavezuje ga na ozbiljan rad i posvećenost.

Da je gluma magnet za celu porodicu, pokazuju i primeri kao što su Lenka Petrović, ćerka Dragana Petrovića Peleta i Olge Odanović, kao i Pavle Mensur, sin Srne Lango i Irfana Mensura. Lenka je pažnju publike privukla u seriji „Vera“, gde je pokazala siguran korak ka ozbiljnoj glumačkoj karijeri. Pavle Mensur, s druge strane, već godinama važi za jednog od najtalentovanijih mladih glumaca i privlači pažnju gotovo svakim novim projektom.

Glumačku tradiciju nastavila je i Lana Adžić, ćerka legendarne Tanje Bošković i reditelja Dejana Karaklajića. Iako je najpre upisala Filozofski fakultet i studirala sociologiju, shvatila je da je gluma ipak njen pravi poziv. Po završetku studija počela je da se pojavljuje u sve većem broju projekata, a njen rad ocenjuje se kao obećavajući i stabilan.

Tu je i Anja Alač, naslednica Vesne Čipčić, koja je svojim talentom i upečatljivom pojavom brzo privukla pažnju domaće publike.

Posebna priča je Teodora Bjelica, ćerka glumice Gordane Bjelice i pokojnog novinara Miroslava Lazanskog. Zahvaljujući ulogama u serijama kao što su „Aviondžije“, „Južni vetar“ i filmu „Toma“, Teodora je privukla ogromnu medijsku pažnju.

Kada je reč o deci pevača, situacija je jednako zanimljiva i raznovrsna, a mnogi od njih danas imaju karijere koje su izrasle iz porodičnog nasleđa, ali se razvijaju potpuno samostalno. Jedna od najpopularnijih svakako je Anastasija Ražnatović, ćerka folk pevačice Cece Ražnatović. Njena muzička karijera započela je pre nekoliko godina, a hitovi poput „Rane“ i „Savršen par“ doneli su joj masovnu publiku. Moderni zvuk, produkcijski kvalitet i prepoznatljiv vizuelni identitet izdvojili su je na sceni, dok na društvenim mrežama broji ogromnu bazu pratilaca.

Već godinama svoj put gradi Nikolija Jovanović, ćerka Vesne Zmijanac, koja je izabrala potpuno drugačiji muzički pravac od kraljice tuge. Nikolija je autentična i uspešna, godinama niže hitove, i ne pokušava da imitira majku, ali je nasledni talenat, premda ispoljen u različitim žanrovima, očigledan.

Druga mlada zvezda je Elena Kitić, ćerka Mileta Kitića i Marte Savić. Za razliku od roditelja, koji su izgradili karijere u narodnoj muzici, Elena je odlučila da stvara potpuno drugačiji, moderniji muzički pravac — R’n’B i pop-trap. Njene pesme imaju milionske preglede na digitalnim platformama, a saradnje sa Jalom Bratom, Bubom Korelijem i Rastom učinile su je prepoznatljivom u čitavom regionu.

Jelena Vučković, ćerka pevačice Goce Božinovske i kompozitora i tekstopisca Radeta Vučkovića, karijeru je započela u talent šou programu „Zvezde Granda“. Kasnije je objavila više pesama, među kojima se izdvajaju „Mišu moj“ i „Heroji nikad ne umiru“. Do sada nije uspela da dođe do estradnog vrha, ali je veoma zapažena i svakako ima vremena da napreduje.

Slično kao i Jelena, i Aleksandra Stojković Džidža, ćerka harmonikaša i kompozitora Dragana Stojkovića Bosanca, proslavila se učešćem u istom muzičkom takmičenju. Džidža se opredelila za moderniji muzički izraz, nešto drugačiji od onoga što je njen otac stvarao. Postigla je popularnost numerama poput „Malo vatre, puno dima“.

Posebno mesto među sinovima pevača zauzimaju Nikola i Marko Rokvić, sinovi Marinka Rokvića. Nikola je izgradio izuzetno stabilnu i uspešnu karijeru, objavio više albuma i niz hitova, među kojima se ističu "Med i slatko grožđe", „Oprosti mojoj mladosti“, „Ja sam tvoj i kad spavam sa njom“ i „Ja nisam taj“. Njegov glas i emotivna interpretacija pesama doneli su mu vernu publiku. Marko, iako nije postigao popularnost kao Nikola, takođe se bavio muzikom i pokazao da poseduje nesumnjiv talenat, ali je izabrao diskretniji profesionalni put.

Naposletku, možda najbolji primer uspeha dece poznatih roditelja u muzici je Marija Šerifović. Naslednica folk pevačice Verice Šerifović i njenog pokojnog muža, muzičara Rajka Šerifovića, nasledila je muzički dar od majke i oca, a uspesima, popularnošću i brojem hitova odavno ih je nadmašila, zbog čega su oboje izjavljivali da su ponosni na nju. Marija se opredelila za pop, ali poznato je da izvrsno peva i narodnu, te je i u neke svoje pesme ubacila folk elemente.