Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Folk zvezda nekada je Prvi maj provodila sa roditeljima u svom selu Kasidol kraj Požarevca, a danas sa suprugom Tonijem Bijelićem i decom u luksuzu nadomak Beča.
Dragana Mirković počela je da radi jako mlada, sa svega 15 godina, kada je snimila prvi album, a njena uspešna karijera traje već decenijama. Osim što važi za jedan od najboljih vokala u folk muzici, ona je poznata i kao inovatorka koja je na našu estradu donosila svetske trendove u pesmama, spotovima i koreografijama, ne žaleći truda ni novca, a i danas, iako zbog porodičnih obaveza ne nastupa toliko intenzivno kao nekada, daje sve od sebe, peva satima na svakom koncertu i osluškuje želje publike.
PROČITAJTE JOŠ
U razgovoru za Nova.rs, folk zvezda govori o tome koliko joj znači rad, ali i novac, šta ju je motivisalo da postane ovo što je danas, ali i otkriva kako je uspela da bude vredna i istrajna čak i kada je prolazila kroz najgore trenutke u životu.
Kako ste obeležavali Prvi maj kao dete, kako osamdesetih i devedesetih kada ste bili najaktivniji na estradi, a kako danas?
– Kao dete, koliko se sećam, obeležavala sam Prvi maj sa porodicom, piknik varijanta. Znate ono, šljivici, livade i tako to. Osamdesetih i devedesetih, kad sam bila jako jako vredna i veoma aktivna, slavila sam najčešće radno. Sada opet proslavljam na način kao kada sam bila dete, sa porodicom. Dok su deca bila mala išli smo na piknik u Laksenburg pored jezera, a sada smo u dvorcu.
Da li više volite da za Prvi maj otputujete ili da ostanete kod kuće?
– Poznato je da volim da putujem. Ako uspemo da se organizujemo porodično, sa zadovoljstvom odemo na neku destinaciju. Još jedino izbegavam putovanja bez dece, to mi i dalje teško pada, ali ću i na to morati sa godinama da se sve više navikavam.
Poznati ste kao veliki radnik, odakle to potiče i kakav odnos imate prema Prvom maju?
Prvi maj je praznik rada i mislim da kao vredna osoba i profesionalac i ja zaslužujem da ga slavim. Možda je stvar vaspitanja i odrastanja to što sam toliko vredna, jer moji roditelji, baka, deka i sestra, svi su bili i ostali vredni. Tata i mama se ne smiruju, bez obzira na svoje godine, tako da je verovatno to u pitanju – vaspitanje i genetika. Mogu za sebe da kažem da sam vredna osoba, i to ne samo u poslu, nego i generalno. Primetila sam da ni u kući ne mogu da sedim ako neko radi, malo mi je neprijatno.
Možete li da izdvojite trenutke kad vam je teško palo to što morate da radite? Da li je to možda bio period kad ste posle smrti Rake Đokića uporedo snimali film „Slatko od snova“ i svakog vikenda pevali kako biste isplatili ekipu, ili možda situacija kad ste se povredili u saobraćajki ali ste ipak, uprkos savetu lekara da strogo mirujete, uvežbali koreografiju za koncert u beogradskoj areni?
– Obe situacije koje su pomenute su bile one u kojima sam ja bukvalno pobedila sebe i dokazala da moj profesionalizam i potreba za radom pobeđuju. Situacija posle smrti Rake Đokića, kada sam nastavila da snimam film, to je apsolutno najteža situacija u mom životu. Ne znam kako sam to uopšte uspela, mislim da mi je snagu dalo to što je bila njegova velika želja da snimim film. Inače, nema šanse da bih ga dovršila. Što se tiče situacije posle saobraćajke, jeste bilo teško, ali neuporedivo lakše jer nisam imala taj emotivni momenat da sam bila tužna, stvarno ubijena od tuge. Mnogo mi je lakše bilo da pobedim sebe, pa sam tako u bolovima pevala četiri sata. Kada nemate tugu u sebi, onda je sve mnogo lakše.
Gde je rad, tu je i novac. Kada i kako se zaradili prvi novac i na šta ste ga potrošili? Kada ste u životu zaradili najviše i kako ste se tada osećali, da li ste sebi priuštili nešto posebno?
– Istina je da je novac nagrada vrednom čoveku. Srećna sam što se moj rad nagrađuje, lagala bih kada bih rekla drugačije, ali to nikada nije bilo presudno kod mene. Uvek sam smatrala da to kakva sam ja osoba i koliko dajem sebe, ne mogu naplatiti. Nije da precenjujem sebe, nego znam da je tako. Sam novac, sa druge strane, nikada mi nije bio prioritet u odnosu na ljubav prema mom poslu. Evo i dokaza koliko je meni značio – prvi novac koji sam zaradila i dan-danas čuvam. Nisam ga potrošila ni na šta, čuvala sam to za uspomenu i divno je videti staru novčanicu, koja za mene ima mnogo veću vrednost nego što je stvarno vredela nekad. A već odavno je van opticaja. Inače sam godinama davala roditeljima novac koji zaradim, nisam ništa uzimala za sebe, samo sam kupovala ono što mi je neophodno. Nikada nisam smatrala da mi je potrebno nešto veliko, nisam imala te momente. Zbog toga i smatram sebe atipičnom ženom, tada devojkom, koja nikada nije ludela za skupim krpicama. Druge stvari su me više interesovale. Volela sam da otputujem, da pogledam neku dobru predstavu… Zato sada imam fantastične uspomene, meni je to mnogo vrednije od novca.
Vaša deca ne žele javno da se eksponiraju, ali znamo da volite da im priredite glamurozne proslave kada za to postoji povod. S obzirom na to da se još školuju, koliko su svesni vrednosti novca?
– Stvarno sam jako ponosna na svoju decu i to moram da istaknem ponovo, zato što je to istina. To su kvalitetni mladi ljudi. Nisam ponosna samo na to što su odlični učenici, nego baš i na to što ne žele da budu eksponirani, to mi je fascinantno kod njih. Ne znam kako to da objasnim, ja sam javna ličnost, pa je možda neobično da ja potenciram to, ali svesna sam koliko je teško da mlada osoba sebi zabrani da bude poznata i popularna. Oni preko noći mogu da budu popularni, kada bi to želeli, jer imaju mogućnosti. Majka im je poznata ličnost, otac im je uspešan u svakom smislu, tako da možemo da im priuštimo da postanu zvezde preko noći. Ta njihova želja da to ne budu, da imaju svoj privatni život, da budu anonimni, da ih niko ne gleda kroz to šta su, ko su i čiji su, nego kroz njih same, mene oduševljava i pokazuje koliko smo učinili u njihovom vaspitanju. Postali su stvarno kvalitetni, dobri, pošteni i vredni mladi ljudi.
BONUS VIDEO: Nastup Dragane Mirković na Jahorini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare