6
"Psiholozi koji rade za produkcije ne rade svoj posao kako treb. Potkupljeni su kao svi ostali činioci, jer moje kolege i koleginice, koje rade svoj posao, ne bi pustile većinu tih ljudi u rijaliti zbog njihovog dobra, da se oni ne bi ni na koji način doveli u opasnost da im se dogodi retraumatizacija ili da im se ne bi pogoršala, ono što mi stručno zovemo, klinička slika", kaže za Nova.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević.
U rijaliti programima, koji se prikazuju na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, često se mogu videti osobe koje se po nečemu razlikuju od drugih i time posebno privlače pažnju.
Često, pored pažnje, privuku i neke negativne reakcije ostalih učesnika, pa bivaju izložene ruglu, a neretko i psihičkom ili fizičkom zlostavljanju.
Iako, navodno, učesnici pre ulaska u rijaliti prolaze razgovore sa psiholozima, koji procenjuju njihovo stanje, kako naša sagovornica dr Lidija Vasiljević tvrdi, njihovi psiholozi ne rade svoj posao.
Ona zapaža da je u interesu produkcija da im u rijalitiju borave osobe čiji kapaciteti nisu dovoljno veliki da se nose sa raznim situacijama u kojima se u tamo nađu, jer time dižu gledanost.
Reč je, često, o zloupotrebi osoba, koje imaju neki problem urođeni, fiziološki, ali i neke psihološke poteškoće ili probleme.
Dešavalo se čak da i učesnici rijalitija, poput Lune Đogani i Miljane Kulić, sami pričaju u programu kako imaju psihičkih problema, te kako posećuju psihijatre, koji im obično ne preporučuju da učestvuju u takvim programima.
PROČITAJTE JOŠ
„Produkcije rijalitija to namenski rade, prave taj, uslovno rečeno, frik šou. Znači, ideja je zapravo da se na jedan moderan, savremeni način vrati nešto što je ranije pripadalo području cirkusa i zloupotrebi ljudi sa posebnim potrebama, ili ljudi koji su po bilo čemu bili drugačiji, ili imali neku vrstu anomalije. Pošto to nije politički korektrno da kažemo, možemo reći ljudi, koji su imali neku vrstu izazova, bilo fizičkog, bilo psihološkog, bilo psihičkog, koji su korišćeni kao neka vrsta jeftine zabave za narod, a time su zapravo njihova ljudska prava kroz celu istoriju bivala zloupotrebljena“, kaže za Nova.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević i objašnjava kako je moguće da se takvo nešto ponavlja i u savremenom svetu:
„Moguće je, zato što su ljudi koji se bave organizovanjem te vrste zabave na takvim položajima moći da mogu da podmite, otkupe, potplate ili urade nešto što zakon onemogućava. Dakle, oni idu mimo zakona, a zakon bi, pre svega, trebalo da štiti osobe koje imaju bilo kakvu vrstu problema. Postoji zakon i kojim se štiti fizičko i mentalno zdravlje. To je sve zakonski zaštićeno, pa čim se neko ogluši, znači da je reč o zloupotrebi“, kaže Vasiljević.
„Zloupotreba psihičkog zdravlja, recimo, nešto je što bi trebalo zakonski da se sankcioniše i procesuira. A oni namenski osobe koje imaju neku vrstu poteškoće, čiji su kapaciteti slabiji da se nose sa stresom, da se nose sa promenama, da se nose sa nekom vrstom ekstremnog ponašanja, izlažu takvim situacijama, koje se namenski prave, da bi provocirali ljude, koji onda u takvim okolnostima pucaju“, konstatuje.
PROČITAJTE JOŠ
„Produkcije rijalitija time podižu rejting. To je kršenje najrazličitijih ljudskih prava u smislu prava na intimu, prava na zaštitu privatnosti i sl. Mentalna dobrobit svakog građanina je isto tako regulisana zakonski. U rijalitijima se krše sve te norme da bi podigli gledanost, što je veoma opasno, jer time mogu da nanesu štetu tim ljudima. Te osobe najčešće najveće siromaštvo nagoni da ulaze u rijaliti, iako vrlo često i znaju da će za njih to biti opasno. To je kao da je jedna degradacija, koja je i osnovna – da se zloupotrebljava siromaštvo ljudi koji bukvalno trbuhom za kruhom ulaze u rijalitije. Ne mislim svi, ali mislim na ove koji su posebno ranjive kategorije i koji ulaze unutra da bi mogli da plate račune, otplate dugove ili prosto prežive, jer nisu u stanju da nađu posao. To je jedan od razloga zbog čega rizikuju“, napominje psihoterapeutkinja i dalje tvrdi:
„Ja mislim da ti psiholozi koji rade za produkcije ne rade svoj posao kako treba i da su potkupljeni kao svi ostali činioci, jer moje kolege i koleginice, koje rade svoj posao, ne bi pustile većinu tih ljudi u rijaliti zbog njihovog dobra, da se oni ne bi ni na koji način doveli u opasnost da im se dogodi retraumatizacija ili da im se ne bi pogoršala, ono što mi stručno zovemo, klinička slika“, ističe Lidija.
„Međutim, u ovom društvu u kome živimo, pogotovo u ovom sad kontekstu koji negira sve moguće nivoe empatije, humanosti i nekog ljudskog dostojanstva, mislim da rijaliti samo prati ono što se i van njega dešava. Čak ide i nekoliko koraka unapred u smislu da rijaliti neku vrstu trendova setuje i preneo se i na društvo. Granice se brišu. Propagiraju ono što nas čeka, zato što je ovo jedan brutalni, neoliberalni sistem, u kome se ljudska prava poništavaju i naročito empatija i saosećanje postaju potpuno nepoželjni. I stalno se gleda jeftina zabava i profit. Žrtve toga su osobe čiji trenutni kapaciteti nisu dovoljno dobri da se sa tim nose – bilo da imaju neki problem urođeni, fiziološki, bilo da imaju neke psihološke poteškoće, ili probleme. Tako da je to za svaku osudu, naravno“, zaključuje dr Lidija Vasiljević.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
