Novica Zdravković: Moj Toma se kockao i dok je umirao

“Brat me je navukao na kocku. Nikada me to nije privlačilo... ni aparati, ni karte, ni rulet. Štaviše, pokušavao sam Tomu da odviknem od toga, ali kasno. Već je bio neizlečivi zavisnik. Imao sam običaj da sedim s njim u kazinu, ali nisam igrao sve do jednog trenutka. Sećam se, sedeli smo za ruletom i on je hitno morao u toalet, a prethodno mi je rekao: “Stavi žeton na neki broj dok se ne vratim". Ja uzmem u ruke i stavim na broj 32 jer mi je bio najbliži. Kako se ono zavrtelo, posle jednog minuta čovek mi je isplatio novac. Ostao sam u šoku...to je neka đavolja rabota, pomislio sam. U tom momentu Toma se vratio iz toaleta i onda taj dobijeni novac ponovo uložio u žetone i tako sve dok nije izgubio sve. Tako sam i ja počeo sa kockom. Od te večeri sve češće sam odlazio u kazino i kockao se, iako nisam bio toliko strastveni igrač kao Toma. Odgovorno tvrdim da je kocka najjača droga!”, počinje za portal Nova.rs Novica Zdravković priču koja je od njega i njegovog brata, legendarnog Tome Zdravkovića napravila kako kaže zavisnike i gubitnike.

„Sate smo provodili za ruletom, gubili smo pojam o danu i noći, i tako godinama. O zdravlju da ne pričam... I Toma i ja smo svoje zdravlje ostavili u kazinu. Nemam predstavu koliko sam novca ostavio na ruletu i tako godinama. Ponekad dobiješ, a skoro stalno gubiš. Nikada nisam znao da igram kao surovi kockari, ali porok me je privukao i priklonio sam mu se. Svidelo mi se! Izgubiš osećaj za realnost, a kada staneš za sto, prođe po 20 sati a da se s mesta ne pomeriš. Ne poznajem nijednu igru opasniju od ruleta, a ne poznajem ni drogu koja može da učini da toliko dugo imate osećaj kao da lebdite“, iskren je Novica u razgovoru za naš portal, koji je kako kaže imao tu sreću da ima veliko razumevanje od svoje supruge.„Pre nego što sam se oženio, devojke su pokušavale da me skinu sa toga, a ja nisam hteo da čujem, mada ih nikad nisam ni shvatao za ozbiljno jer su ionako sve bile poročnije od mene na neke druge načine. Moja sadašnja supruga Jelena znala je sve i odlično je bila upućena u to kakav sam život vodio. Ne mogu da kažem da me je podržavala u tome, ali odlazila je sa mnom u kazino i sedela pored mene. Nikada mi ništa nije prigovorila. Zato sam je i oženio. Bila mi je velika podrška u svemu, a upravo to što me nije pristiskala je jedan od razloga zbog kog sam i odlučio da više ne posećujem takva mesta i da kocku na kraju konačno ostavim. Ljubav me je naterala da razmislim o životu, pa sam uz pomoć nje promenio i sebe“, priča on i osvrće se na svoje kolege koje su u to vreme krenule istim putem, a neki se nikada nisu izvukli.

„Mnogi su međutim nastavili sa kockom, a ti pravi, veliki igrači zalagali su automobile, satove, stanove... Bože sačuvaj! To su bila razna sranja. Pa i moj Toma sve što je zarađivao, ostavljao je u kazinu. Rulet je voleo više od života i kockao se do samog kraja. Poslednje dve, tri godine njegovog života stalno sam bio uz njega, iako sam ja tad već bio prestao sa tim. Bila mi je namera da ga držim pod kontrolom da bi išao kod lekara da sredi svoje zdravstveno stanje što je on stalno odbijao, ali u igru mu se nisam mešao. Kada je bio u bolnici, imao je košmare i sećam se u snu stalno dozivao rulet. Nije mogao protiv toga. Svakodnevno sam ga obilazio, a tokom posete pisao mi je brojeve koje je tražio da odigram na ruletu umesto njega. Uveče kad završim s poslom, skoknem do Beograđanke, ispišem sve ono i sutradan mu javim da li je izgubio ili dobio. Da je ostao živ, i dalje bi igrao“, priseća se Novica agonije koje je kasnije imao sa Tomom kog je kocka na kraju potpuno uništila. On međutum, kako Novica tvrdi nije bio jedini koji se odao ovom poruku.

„Sećam se da sam često naletao na pokojnog Arkana, koji je bio strastven igrač, kao i mnogi ozbiljni kriminalci u to vreme. Viđao sam i Irfana Mensura kao i mnoge glumce, ali ne mogu se setiti njihovih imena. Ne znam da li Aca Lukas još igra... Voleo bih da je prestao. Nisu postojali bolji kockari od Lukasa i mog Tome. Njih dvojicu niko nije mogao da prevaziđe. Kemal Monteno je igrao samo aparate, on je voleo samo po njima da udara, ali čini mi se da nikada nije sedao za rulet. On je tamo bio inventar. Džej Ramadanovski je bio kockar kao ja. Nije znao da igra. On kad dobije, uzme lovu i ode kući. Nije voleo mnogo da gubi za razliku od njegovog brata Džamba koji je bio poput Tome. Oni kad popiju iz jednog kazina prebacivali su se u drugi i tako dok i poslednji kazino ne zatvore. Brata je ubio rulet, a to je najviše voleo. Tamo se i razboleo, ja sam se izvukao. Nijednom još nisam otišao u kazino i nemam želju. Ponekad odigram bingo, nekad ubijem vreme za aparatima i to je sve", završava Novica.