Novi trend ili zgražavanje: Da li će balkanski muškarci početi da nose suknje

„Scena trpi sve i na sceni nekako treba sve da bude ekstremnije izvedeno u odnosu na ono što se nosi u svakodnevnim prilikama. I, ne treba uopšte da se daje prostora toj preteranoj konzervativnoj tekovini – kako deci objasniti što ljudi nose ovo ili ono“, ocenio je modni urednik.

Radojčić smatra da objašnjenje takve reakcije javnosti na pobednika Evrovizije koji nosi suknju pre svega treba tražiti u tome što ljudi i dalje ne shvataju kako se uopšte obraćati i kako posmatrati celu problematiku nebinarnosti.

„Mislim da ljudi kada razmišljaju u okviru šta je muški a šta je ženski, ne shvataju da su, recimo, skorašnja istraživanja pokazala da 40 odsto generacije Z ne smatra da je polna odrednica na bilo koji način definišuća za njihovu ličnost ili za ličnost ljudi sa kojima se nalaze u istom društvu“, rekao je Radojčić u emisiji „Dan uživo“.

Prema njegovim rečima, muška suknja je „istorijska činjenica“.

„Ona je negde i u vreme ’80. i ’90. bila itekako prisutna na modnoj sceni, a danas možda još više. Ali, eto, nekako Nemo, pobednik ovogodišnje Evrovizije, je uspeo da rasplamsa tu društvenu konverzaciju o tome, na način na koji možda prethodnih godinom nije bio slučaj“, ocenio je.

Na pitanje koliko modne kuće u svojim kolekcijama imaju ženske garderobe koje mogu da nose i muškarci, modni urednik je istakao da je u tom pravcu ključnu ulogu imao modni dizajner Žan Pol Gotije.

„Insistirao je na tome da nosi kilt sve vreme, a u svojoj kolekciji je za muškarce uvrstio i korsete, i kratke šarene bundice, i možda čak i satenske neke komade koji podsećaju na spavaćice i haljine. To je nešto što je prva modna priča koja uključuje ženske elemente, ali da je nekako imala komercijalni imapkt“, rekao je Radojčić.

Kako je naveo, zajedno sa pričom o nebinarnosti postoji ta ozbiljna modna crta koja više pokazuje da „apsolutno dok god se nešto prodaje, dok god je nešto trend, nije bitno kom polu bi pripadalo“.

Na pitanje da li balkanski muškarci možda mogu da počnu da nose suknje.

„Nažalost, mi kao društvo u tom smislu idemo unazad u poimanju onoga šta je prihvatljivo u odnosu na ono šta se dešava u Evropi i celom svetu“, zaključio je Radojčić.