"Nigde nisam osećala da pripadam": Senidah otvoreno o borbi sa sobom

Senidah ipak tvrdi da je u privatnom životu vrlo mirna, čak i introvertna, ali da u takvim uslovima dobija najviše inspiracije.

- Privatno sam mnogo mirnija nego što ljudi možda očekuju, ali ne na način da se potpuno odsečem od sveta. Više sam neko ko zna kada je vreme za ljude i posao, a kada su mi potrebni mir i izolacija. Baš u tim trenucima često dobijam najviše ideja i inspiracije. I onda, kada dođe trenutak za studio, scenu ili rad, dolazim puna entuzijazma i potpuno spremna da se dam tome, rekla je pevačica za Telegraf.

Pevačica dodaje da, iako često deluje nedodirljivo i moćno, zapravo je vrlo emotivna i ranjiva.

- Mama me je naučila dostojanstvu i tome da, bez obzira na sve što nosiš u sebi, ne moraš uvek sve da pokazuješ svetu. Mislim da to kod mene nikada nije bilo skrivanje emocija, nego više način da sačuvam sebe i svoj mir. Naravno da svi imamo teške trenutke i slabosti, samo sam kroz život naučila da ih ne nosim na način da tražim sažaljenje. Prava snaga nije u tome da nikada ne padneš, nego da, uprkos svemu, nastaviš dalje podignute glave. Ta devojčica zapravo nikada nije nestala. Možda ljudi danas vide samo tu neku „moćnu i nedodirljivu“ stranu mene, ali ja znam da je upravo ta mala Senida zaslužna za sve što sam danas. Kada odrastaš uz reči poput: „Moja Senida može sve“, s vremenom i sam počneš da veruješ da stvarno možeš.

Oko sebe nema gomilu bliskih ljudi, već samo one pred kojima može biti iskrena i gde oseća razumevanje, koje joj je neophodno za njena stvaralaštva.

– Veoma mali broj ljudi. I iskreno, danas je to pravo bogatstvo. Nikada nisam volela površne odnose ni potrebu da budem okružena gomilom ljudi. Više cenim onu iskrenu bliskost i ljude koji te razumeju i kada ćutiš. Ranije sam verovala da iz haosa i teških emocija nastaju najiskrenije stvari. I možda deo mene to i danas veruje, jer su me neke velike životne boli pratile odmalena i zauvek ostale deo mene. Ali danas ne smatram da čovek mora da bude nesrećan da bi stvarao iskreno. Suština je u tome da samo mora duboko da oseća. Nikada nisam svesno žrtvovala svoj mir ili sreću zarad muzike. Više je stvar u tome da ljudi koji su kroz život prošli razne gubitke jednostavno nauče da osećaju dublje i da sve to kasnije nose u sebi. Moja osećanja nisu izmišljena zbog muzike, nego su deo mog života. I možda upravo zato iz njih nekad nastanu najiskrenije pesme - kaže Senida koja se danas bolje suočava sa emocijama.

- Ranije sam mnogo češće imala potrebu da pobegnem od nekih emocija, situacija ili sopstvenih misli. Danas više pokušavam da ih razumem i pustim da prođu kroz mene, koliko god nekad bile teške. A moj nemir najviše utišaju muzika, tišina i ljudi pored kojih mogu potpuno da budem svoja, bez objašnjavanja i pretvaranja. Za mene nikada nije kasno za ono što čovek stvarno želi. Dokle god si živ i veruješ u sebe, uvek postoji šansa za sve.