Aleksandar Praizović je pevač i bivši učesnik prestižnog muzičkog takmičenja "Zvezde Granda".
Od prošle godine, Aleskandar je muški vokal „House Blenda“, a nedavno su objavili pesmu „Falsifikat“.
U intervjuu za Nova.rs on je ispričao po čemu pamti takmičenje „Zvezde Granda“, ali nam je i otkrio da je pre pevanja bio predavač u više škola.
Multitalentovana si ličnost, čime se sve baviš?
„Bavim se uglavnom aktivnostima vezanim za muziku. Završio sam master studije muzičke pedagogije u Beogradu, tako da sam se jedno vreme bavio profesurom u raznim opšte obrazovnim ustanovama. Pored toga se bavim pevanjem i u toj profesiji sam se najviše pronašao. Najviše me opušta i čini najzadovoljnijim. Izuzetno volim sport i aktivan sam sportista, kad god pronađem vremena volim da odigram tenis sa prijateljima ili mali fudbal. Sport kao fizička aktivnost je nešto bez čega ne bih mogao da funkcionišem.“
Pet godina si radio u prosveti, u kom je periodu to bilo i kakvo iskustvo nosiš?
„U prosveti sam radio pet godina, kako u privatnom tako i u državnom sektoru. Jedno vreme i u školi za decu sa posebnim potrebama iz koje nosim najiskrenije emocije. Predavao sam muzičku kulturu u svakoj od tih ustanova i iskustva su razna, ali je suština da su deca uvek deca, i da je prelepo biti deo njihovog odrastanja od malih nogu pa do perioda puberteta, pratiti ih i pre svega ih usmeriti na način da postanu kvalitetni ljudi.“
„Puno anegdota tu ima, ali jedna od je situacija kada je muški deo ekipe na jednom času (u pitanju su srednjoškolci) prekinuo predavanje i samo izjavio: ‘nastavniče sinoc je bilo baš dobro, uzivali smo’ i svi su se nasmejali pa smo onda o tome porazgovarali pošto su očigledno bili na mojoj svirci veče pre a nisu mi se javili, pritom vidim da je već ceo razred i pre tog časa znao za situaciju i samo su čekali da se dotaknemo teme i našalimo.“
Učestvovao si u „Zvezdama Granda“, kakvo iskustvo nosiš iz takmičanje? Kako pamtiš žiri, da li si se plašio nečijeg komentara?
„Iz perioda takmičenja nosim pozitivno iskustvo u svakom smislu. Puno toga sam naučio o koncentraciji, kameri, snalaženju u trenutku, važnosti trenutka itd… Puno poznanstava, sa većinom tih ljudi se i danas družim i sarađujem. Što se žirija tiče meni je mentorstvo na neki način strogog i disciplinovanog Đorđa Davida ukazalo na sve potencijalne nedaće ili benefite tako da se ja komentara nisam bojao, šta više bio sam spreman za svaki, i svaki dobronamerno prihvatio.“
„Svakako, žiri je gajio simpatije prema meni i nikada me nisu mnogo kritikovali izuzev početka i prvog kruga gde me je Jelena malo kritikovala u ono vreme za kilažu i energiju koje definitivno tada nije bilo dovoljno i bila je u pravu. Ali znate, u tom trenutku to stvarno biva šok za mene, ipak prvo pojavljivanje pred kamerom na tom nivou, međutim sve je to bio podstreh i motiv, tako da hvala joj.“
Učestvovao si na velikom broju spotova naših pevača kao glumac. Ko najviše plaća?
„Jesam, bio sam deo raznih projekata. Što se plaćanja tiče, ja to iz ljubavi pomognem – pa eto kolege, javite se, tu je uvek jedan iskoristiv statista.“
Da li si imao želju da se oprobaš na filmu ili u pozorištu? Kada se javila ljubav za glumom?
„Želja za glumom se pojavila u periodu fakulteta jer sam se tada sa njom i susreo u okviru raznih projekata i uvideo da sam i za to vrlo talentovan, tako su makar mentori govorili, s tim da to nije bila suvoparna gluma vec mjuzikli (kombinovana gluma sa pevanjem).“
„Na filmskom projektu bih možda radio, ali u pozorištu ne. Jedno vreme sam proveo u pozorištu radeći u klubu i odatle takođe nosim razna lepa poznanstva i iskustva.“
Da li sebe smatraš boljim glumcem ili pevačem?
„Sebe smatram boljim pevačem definitivno, ali malo te glume uvek dobro dođe jer svaki dobar.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „U Americi sam vozio kombi, pevao na tezgama kod naših ljudi, imao moždani udar, a onda sam rekao sebi – Šeki, vraćaj se u Beograd“: Emotivna priča „poslednjeg boema“ Šekija Turkovića