Nađa za Nova.rs: Zbog "Turskog marša" umalo da slomim vilicu

"Desilo se iz prve. Bukvalno sam sela, napisala te reči, ne verujući uopšte da ću uspeti, a da ne slomim vilicu, da u takvom tempu izgovorim sve te reči i uopšte ne znam da li bih bila u stanju da ponovim to. Što je neverovatno još, da se to sve dogodilo dok sam sedela, jer meni je obično potrebno da ustanem da bi mi dijafragma radila kako treba, ne samo meni, nego svim pevačima, tako da sam samu sebe iznenadila", priča za naš portal Nađa i otkriva šta ju je zapravo inspirisalo da napravi jednu ovako neverovatnu kompoziciju:

" Prosto sam opisala kako se osećam, zaista sam opisala svoje dane i valjda iz te frustriranosti time što zaista nemam izbora da nešto drugo radim, nego da tako nešto izmišljam, zato mi je i nadolazila inspiracija. Razmišljala sam sve vreme o tome, pošto se to od mene očekuje, ja na svaku aktuelnu temu, bilo da je neka svetska, politička, bilo kakve da je prirode, ja smislim nešto, da li to što uradim direktno ukazuje na to što jeste ili pak indirektno, ali ljudi shvate. Ali, mislim da se ovome čak ni ja nisam nadala.https://www.youtube.com/watch?v=ZI4IUYuwSPA&feature=youtu.beJoš veći izazov mi je bio kada sam odlučila da to bude adaptacija na "Turski marš". To je tek bilo neverovatno, zaista nisam mislila da ću da uspem, čak sam razmišljala da potražim sporiju verziju, ali kao, hajde da probam, vežbe radi, zbog otvaranja usta, dikcije, svega ostalog i prosto nisam mogla da verujem da je to prošlo sve tako kako jeste. Čak sam u jednom trenutku imala poriv da se nasmejem samoj sebi ne verujući da to sve stvarno izlazi tačno visinski iz mojih usta, ali sam se suzdržala".Mlada Užičanka se, pre nego što je svoje "remekdelo" iz karantina pustila u etar, prvo posavetovala sa majkom Biljanom Prokić, za koju je šira javnost čula nakon njenog učešća u šou programu "Nikad nije kasno".

"Nju sam prvu pozvala. Nisam uopšte verovala da je dobro, zato što čovek kad poseduje nešto, on uopšte nije svestan da poseduje to nešto naspram drugog, da taj drugi ne može to isto da uradi. Ja sam smatrala da to jeste interesantno, jeste zanimljivo, ali šta, smandrljala sam tu nekih 3524 reči, kao da to ne bi mogao da uradi neko drugi. Međutim, ovim sam sve iznenadila! I majka je bila u tom fazonu, kao fino, zanimljivo, interesantno, pusti, što da ne... I na kraju je to bio BUM!  Ja sam to jedno jutro objavila video i otišla sa drugaricom da igram jamb. Igrale smo tako tri sata, dok ona nije uzela telefon i rekla: 'Nađa, pogledaj šta se događa na tvom fejsbuku, tvoj video ima četiri i po hiljade pregleda!', reko': 'Čega četiri i po?!'... I eto, tako je krenulo i meni je toliko drago što na ljude ostavljam toliko pozitivan utisak."Nađa, inače, ima 26 godina, student je Pedagoškog fakulteta u Užicu, do sada je izdala tri zbirke poezije i proze, komponovala je i napisala reči za novu himnu svog fakulteta, svira klavir, peva i komponuje, uglavnom zabavnu muziku, ali je uradila i jednu narodnu kompoziciju za svoju majku.

"Bavim se pisanjem, pevanjem, crtanjem, komponovanjem, profesionalnim modelingom, fotografijom, bukvalno čime stignem. Verovatno sam od mame povukla talenat, ali i otac piše pesme, s tim što je tata povukao na mene, on nije znao da može da piše pesme dok ja nisam počela da pišem.

Mama je član Narodnog pozorišta u Užica, dok ja nemam direktnog dodira sa pozorištem, ali što se tiče tog gena za glumu, i to definitivno imam, na mamu. Kod mene je zaista najdominantnija ta moja gestikulacija, što ljudi inače primećuju kod mene, koliko ja imam potrebu dok pričam i o najobičnijim stvarima da pravim te pokrete, izraze i grimase. Svi ljudi oko mene su mi rekli da sam promašila i zbog glasa i zbog svega, da je trebalo da idem na Fakultet dramskih umetnosti, " kaže Đokovićeva i otkriva kako se njena mama oduševila pesmom koju je za nju komponovala. prihvatila pesmu koju je ona komponovala.

"To je bilo prilično simpatično, pošto ja sama za sebe pišem i reči i melodiju, ali to radim samo za sebe, nemam ništa od toga komercijalizovano i ja to izvodim tako na nekim događajima. Ne znam, ako me zovnu negde ili na fakultetu, prosto da upotpunim neki program. I ja sam tu pesmu za mamu napisala, baš kao što je ovo sada za mene bilo izazov da napišem tekst na neko klasično delo, tako mi je bio izazov da napišem i nešto narodno, jer sam uvek pisala zabavno. Onda je majka sasvim slučajno čula to što ja sviram i pitala me čije mi je to. Ja kažem kako misli čije mi je. Ona ponovi, čija je melodija, čija je pesma, čije su reči. A ja joj odgovorim: 'Moje reči, moja kompozicija, ženo!'. Ona se začudila jer je narodna. Onda je sela do mene, slušala i oduševila se. Za mene je to bio dodatni vetar u leđa da nastavim dalje, i za sebe, i za nekog drugog jednog dana.

Trenutno najpopularnija devojka iz karantina kaže da bi volela da nastavi da iznenađuje publiku, ali da to uglavnom zavisi od trenutka i inspiracije."Neću se zaustaviti, to je sigurno. Ali, sa druge strane smatram da je ovo nekako jedno i unikatno i sve nakon toga mi se čini da bi bilo suvišno. Ne kažem da neću dalje ništa objavljivati, ali prosto ovaj prvi proboj, nešto što nije toliko često da se izvodi ili da se čuje nešto slično tome, pogotovo ne da se pišu reči na muziku koja je klasična. Ovo je prosto bio jedan taj "bum prvenac", koji niko nije očekivao da će da ode u tom smeru, ali ako ništa drugo, celokupna ova situacija koja je zaista frustrirajuća mi je poslužila kao inspiracija, tako da ću nešto nastaviti, samo videćemo kad", zaključila je Nađa, koja za kraj kaže da je stupila u kontakt s pevačicom Anom Bekutom, nakon što ju je ona javno pohvalila i poručuje da će rado sa njom popiti i kafu, kada sve ovo prođe. Čak je u jednom televizijskom uključenju zapevala Bekutinu pesmu "Treba vremena".