"Na početku karijere sam spavao u pošti, a najveći uspeh mi je Ceca Ražnatović"

Mirko Kodić danas važi za jednog od najpoznatijih harmonikaša na prostorima bivše Jugoslavije. Svoju prvu ploču je snimio 1976. godine, a samo tri godine kasnije postao je deo estrade, od tada mu se život menja iz korena.

Mirko Kodić je mnogim pevačima pomogao da se iznedre, a kako ističe, njegov najveći uspeh je Svetlana Ceca Ražnatović od koje je napravio regionalnu zvezdu.

„Ja imam kuću između Bara i Ulcinja, u to vreme sam bio uveliko na estradi, ptišao sam na odmor na pet dana i jedno veče sam sišao na plažu, tu je bila jedna kafanica. Pevao je jedan moj prijatelji koji je sada u Americi i pevala je jedna devojčici, lepa, mršava. Počela da peva nešto od Šemse, meni se to svidelo, ja popio dve tri loze i pitam gazdu odakle je ova mala, on kaže iz Niša. Ja pitam sa kim je došla, on kaže sa mamom i tatom, ja reko dovedi mi tatu ovde. Dolazi on i ja kažem da sam Mirko Kodić, a on mi kaže ‘jao znam, meni se noge odsekle kada ste ušli’. Ja mu kažem dobro, biće vam dobro, ja pitam kako se zove vaša ćerka, on kaže Svetlana, a mi je zovemo Ceca. Ja sam mu rekao da me pozove kada se završi sezona. Bio je septembar, ona je došla kod mene kući sa roditeljima, ja uzmem harmoniku, probamo par pesama i ja je pitam da li je spremna da snimimo nešto. Bila je hrabra iako je imala samo 16 godina, ja je odvedem u PGP RTS, a direktor kaže ‘Šta je Kodiću, pa nije ovo dečije obdanište’. U to vreme sam ja radio ploče sa velikim imenima i kažem mu da ako ona ne uspe, odbiju od mog honorara da pokrijemo troškove njene ploče. Pokojni Doca Ivanković i ja rešimo da joj napravimo ploču sa osam numera, četiri moje numere, četiti njegove. Napravimo ‘Cvetak zanovetak’, ‘Lepotan’, i tako dalje. Snimimo ploču i prijavimo je za festival Ilidža u Sarajevu gde je pobedila od strane glasova publika, sutradan izdamo ploču i najpopularnija pevačica postane Svetlana Ceca Veličković. Nikada me nije razočarala, osvetlala je moj obraz.“

Kodić je u emisiji "Ispovest" otkrio i da je na početku njegove karijere bilo izuzetno teško napraviti ime.

„Bio sam dečak, seljačić iz Jasenova, selo kod Svilajnca, učio sam da sviram harmoniku u Požarevcu i došao sam sa 16 godina da snimim ploču sa dva kola. Ja sam to snimio za 15 minuta, a snimatelj Aca Radojčić je u jednoj izjavi rekao da sam ja fenomen zato što sam najbrže snimio jednu ploču u njegovoj karijeri. Mnogo sam vežbao tada, od 10 do 12 sati dnevno. Onda sam ušao među tigrove, ajkule u gradu Beogradu. To su bili moji prijatelji, Ljubiša Pavković, Branimir Đokić, mnogo njih, ali za vreme snimanja te ploče, u tih 15 minuta ulazi lik koga, kada sam video – noge su mi se odsekle. To je bio moj kum Boki Milošević, prišao mi i pita me ‘mali, kako se zoveš?’, ja kažem Mirko, kažem mu da sam sa Resave, a on me pita šta radim prekosutra, a ja kažem da vežbam. Tada me je pitao da li mogu da dođem prekosutra da sviram uživo u jednoj emisiji koja će ići pred dnevnik. Tada je postojao samo RTS 1 i RTS 2, a na televiziji se pojavljivao samo Tito i još neko eventualno. Od toga dana, posle te emisije, okreće mi se život. Onda sam otišao u vojsku, a kada sam se vratio bio sam kući dva dana i onda sam se preselio u Beograd. Spavao sam u Pošti u ulici Majke Jevrosime, tamo sam bio pet-šest meseci, išao sam na probe na RTV Beograd. Boki MIilošević mi je pomogao da se notalno opismenim, učio me je kako da se ponašam, kako da pričam sa voditeljima i eto, postao sam Mirko Kodić.“