Mirjana Karanović: Nemam optimizma kada je u pitanju situacija u Srbiji

Mirjana Karanović navela je u intervjuu za Klix.ba da ima dovoljno životnog iskustva i da joj ono govori da se stvari ne menjaju, već da postoji snažno uporište u iskorišćavanju ljudi zarad ličnog bogaćenja.

„To su zemlje u kojima je nizak obrazovni nivo i lako je manipulisati ljudima. Danas mediji imaju ogromnu moć, a zajedno s njima i sve ono što ide uz njih. Zato nemam optimizma kada je u pitanju situacija u Srbiji i Beogradu. U ovom trenutku razmišljam kako da najbolje iskoristim godine života koje su mi ostale. Ne znam koliko ću dugo živeti, da li ću ostati prisebna i razumna. Bavim se svojom ostavštinom“, kazala je.

Dodala je da to ne znači da sluti svoj kraj, već da smatra kako je sada u zreloj, poslednjoj fazi svog kreativnog života.

„Situacija u kojoj sada živimo je nešto sa čim smo gotovo uvek živeli i stvarali ono što smo uspeli, tako da ću i dalje nastaviti da se borim i za svoje i za tuđe projekte koliko mogu i da taj život ispunim kreativnošću na koju ću biti ponosna i sa nečim sa čim ću moći da živim, jer s drugim stvarima ne mogu. Tako da, eto, to je ono što mi je ostalo“, ispričala je.

Govoreći o studentskim protestima u Srbiji, istakla je da u vremenima kada se dešavaju promene imate energiju i potrebu da budete deo njih.

„Želite da se stvari pokreću, da podržite i budete deo nečega što će nas odvesti na novi društveni nivo. Učiti iz istorije i događaja iz istorije je nešto što ljudi veoma retko rade. Mislim da samo pametni ljudi zaista shvataju koliko je truda potrebno da bi neko društvo ili čovečanstvo uopšte napredovalo i da to nije proces koji je ujednačen“, ispričala je.

Dalje je navela da, izuzev najsiromašnijih i najugroženijih zemalja i onih gde se vode ratovi, svi imaju gotovo isti nivo tehnološke opremljenosti, a ipak smo vrlo često na nivou veoma zaostalih društava u intelektualnom smislu.

„Ako imate sredstva, veoma je lako povesti ljude na pogrešan put. Književnost se bavila tim temama – ludim vođama, šarlatanima koji imaju veliku moć. Da je nemaju, ljudi bi ih ismevali, ali pošto iza sebe imaju veliku moć, onda ih se plaše i to je to. Džoker“, objasnila je.

O ratnim traumama i položaju žena

Kao žena u svetu filma, Karanović ruši mnoge tabue, uključujući i onaj da žene moraju da žive po nametnutim društvenim pravilima, što je prikazano i u njenom filmu „Majka Mara“. Smatra da u regionu nema sistemske zaštite žrtava nasilja.

„Žene ili bilo ko drugi ko trpi nasilje, ako se usudi da to prijavi, doživljava nasilje institucija koje bi trebalo da ga zaštite. Nemamo protokole za žene koje su preživele nasilje niti brigu o ljudima koji su doživeli velike traume. Još uvek trpimo posledice devedesetih i ličnih trauma, a posttraumatski sindrom je ozbiljan problem koji se mora lečiti i prepoznati“, rekla je.

Karanovićeva je ovom prilikom govorila i o posledicama njenog stava da se u Srebrenici dogodio genocid.

„Davno sam prošla taj trenutak kada sam mislila da će ljudi da se poprave, shvate i promene. Neće. To je jednostavno sloj ljudi s kojima nemam nikakve dodirne tačke i koji će uvek biti to što jesu. Niti se moje stvaralaštvo bavi njima, niti se oni bave mnome u smislu da gledaju moje predstave i filmove, da se zaista potrude da vide šta ja radim. Oni nemaju pojma. Lupetaju, čitaju naslove po novinama i to je to. Oni su neki mali režimski papagaji i oni to rade za svaki režim. Skupljaju mrvice, kljucaju. To je potpuno nebitno. Nema tu nikakvog ozbiljnog napada ni ozbiljne kritike. To je samo neko lajanje. Znate ono: ‘Psi laju, karavan prolazi.’ Ja sam taj karavan“, rekla je.

Naglasila je da su žene posebno pogođene jer se vekovima podrazumevalo da moraju da trpe. Danas se više govori o posledicama toga, ali traume se prenose na generacije i tome nema kraja.

„Da bi društvo ozdravilo i krenulo napred, mora da leči i pomaže svojim građanima. Mi smo siromašne zemlje, nema novca ni za šta, a lopovluka ima mnogo. To stvara osećaj beznađa, a teško je živeti s tim. Ljudi se bore kako znaju da imaju prijatelje i pobegnu od stvarnosti koja ih pritiska. Ovde živimo u kovitlacu svega – užasa, tuge, radosti, herojstva, podlosti, lepote, romantike, očaja. Svega ima“, zaključila je Karanović u razgovoru za Klix.ba.