Pop pevačica Marija Šerifović otkriva da posle pet godina sedenja na mestu žirija u "Zvezdama Granda" nema više snage, pa će dobro razmisliti da li će pristati da bude u sledećoj sezoni, a nove trendove u muzici prihvata i spremna je čak da im se prilagodi.
Šerifovićeva, koja ovih dana niže koncerte „Druga strana ploče vol. 2“ u beogradskom Sava centru u intervjuu za Nova.rs prvi put priča o trepu, inače veoma popularnom muzičkom pravcu među mladima.
Iako je dosledna svom prepoznatljivom zvuku, ona ne isključuje mogućnost da u skorijoj budućnosti ostvari saradnju sa nekom popularnom trep zvezdom.
Jesi li razmišljala o tome da zbog popularnosti i trenda promeniš muzički pravac i snimiš nešto sa trep zvezdama poput Raste, Bube Korelija, Jale Brata i ostalih?
– Ne mogu da kažem ne bih ili bih, ili nikad ne reci nikad, ili nemam pojma šta. Ono što je sigurno je da me to nešto ludo ne privlači, što istovremeno ne znači da pojedince, koji su takođe moje kolege iz tog žanra, ne poštujem.
Ko su oni?
– Ne mogu ti to reći zato što će onda oni drugi beskrajno netalentovani da mi se okače na vrat. Ne mora da znači da se nekada neće desiti da možda snimim nešto i sa njima.
Koja je tvoja najlošija ploča, kada si najviše ljuta na sebe i zbog čega?
– Nema loše ploče. One mogu biti uglavnom više ili manje lepe jer se na njima do sada uglavnom nalazila muzika, a ona služi da nam svima popravi, ili pak pogorša već zadato stanje. A koje je moje najgore stanje uma, tela, duha, psihe i ostalog, ne mogu da kažem da je to bilo nešto skoro. Stvarno ne znam. Ali uglavnom je to zbog drugih ljudi. Ja se više, što bi rekla moja baba, sikiram zbog drugih ljudi i dešavaju se vrlo često problemi meni bliskih ljudi i dragih kolega, pa me to potrese onako na daleko višem nivou nego nešto lično.
Kako komentarišeš Huriccane i da li si zadovoljna njihovom pobedom na Beoviziji?
– Meni su one OK. Mislim, koga god da je narod izabrao i žiri izabrao ja tog poredstavnika uvek podržavam. Sa svih telefona glasam, to je naša misija negde. Šta će devojke da urade to je viša sila.
Znaš li ko je Andrija Jo?
– Hm. Te večeri sam videla da se takmiči dečko.
Kako komentarišeš njegovo medijsko prepucavanje sa članicom žirija koja mu nije udelila nijedan bod Nevenom Božović?
– Znaš šta, ja sve sada pokušavam da ustvari saznam nešto o kosmosu (smeh). Kakve to veze ima sa mnom?
Pa, možeš kao surovi profesionalac i neko ko je mnogo duže na sceni da kažeš da li je ona merodavna da „brani svoju struku od ljudi bez sluha“?
– Evo reći ću svoj stav koji je najiskreniji i to zaista. Publika je ta koja ima pravo da bira. Moja publika sigurno nisu ti ljudi i ta deca, vrlo verovatno maloletna, koja prate Jutjubere. Ja sa tim nemam nikakav problem da li će neko od njih da nešto peva, da nešto snimi, da pokuša da gradi svoju karijeru, samo neka izvoli. S druge strane, moja publika sigurno ne sluša te ljude. Prema tome dokle god svako svoju publiku ima i dokle god se ne mešamo jedni drugima u vreme, život i prostor, istovremeno ne vređamo jedni druge i dokle će to imati smisla. Šta je zapravo i pravo pitanje u svemu ovome, i to sam sad baš ono ozbiljna, pažnja koja se posvećuje svim javnim ličnostima apsolutno nije ravnopravna. I meni je jasno da ljudi moraju da gledaju televiziju, jasno mi je da moraju da se čitaju novine, jasno mi je da se zaglupljujemo sve više i više iz dana u dan, i vi ste svi toga vrlo svesni. Neka ima od svega pomalo, ako je to moguće. Ja apelujem na to i ni na šta drugo. Mislim da sam bila vrlo precizna.
Da li ćeš sledeće sezone takmičenja „Zvezde Granda“ sedeti u žiriju pošto si najavljivala povlačenje od septembra?
– Evo, ne znam. Najiskrenije sam od svega toga umorna. Mislim da je pet godina sasvim dovoljno. Već se u „Zvezdama Granda“ osećam kao neki dežurni dispanzer, ali sigurno će se voditi razgovori u junu oko toga i biće poprilično dramatično.
Da li bi volela da si u koži Saše Popovića?
– Ne. Stvarno ne bih volela.
Pored toga što si za 8. mart publici priredila iznenađenje na koncertu, jesi li još nekoga iznenadila, na primer, lepšu polovinu?
– Mama je dobila cveće. Nisam nikog više iznenadila.
Ko je tebe i kako iznenadio osim publike?
– Znaš kako, taj praznik je za mene od prošle godine postao jedan radni dan u godini. Dobila sam par poklona od meni bitnih ljudi, ali nekako ja imam 35 godina. Da, jeste Dan žena i to mi je nekako za majke. Prva asocijacija su mi majke. Kada verovatno ja budem bila u svojoj četrdesetoj ili pedesetoj godini možda ću se radovati poklonima svog budućeg deteta.
Po tvom fizičkom izgledu reklo bi se da se trud oko dijete zaista isplatio. Koliko ti je teško da paziš na ishranu budući da si navikla nezdravo da se hraniš, a i tvoj posao ti ne omogućava da si često kod kuće?
– Jeste. Nije ništa bilo teško samo jaka volja za sve ono što se upravo dešava i što tek treba da predstoji. Nisam padala u nesvest od gladi. Smršala sam 12 kilograma, i još ću.
