Talentovana autorka i pevačica govori o sebi, muzici, ćerki, odnosima u porodici, ljubavi koju neguje prema pokojnom ocu Louisu i divnoj saradnji sa rođenim bratom Markom.
Tokom nekoliko vrelih julskih dana slučajno sam sreo Maju Luis i konačno smo dogovorili da uradimo intervju. Skromno ali prodorno je klimnula glavom i rekla nešto kao „Ti si na potezu“. Lako je pisati ili pričati o njenom mlađem bratu Marku ali o Maji možda ne toliko. I pored dva studijska albuma Maja predano, odgovorno i angažovano radi na svojoj karijeri, pomaže bratu, nastupa, radi a pre svega je posvećena svojoj ćerki Tatjani. Ovo nije muzički intervju niti je trač rubrika već predstavljanje živopisnog okruženja u kom je odrastala i stasavala kantautorka Maja Stojanović – Maja Luis.
Deo si izuzetno muzikalne porodice. Da li si nekada osetila breme slave svog oca i da li si možda nekada imala otpor ka profesionalnom bavljenju muzikom?
Prolazila sam kroz razne faze. Bilo je trenutaka kada mi je jako smetao osećaj da nikoga ne zanima ko sam ja, nego da je samo dovoljno što sam Louisova ćerka. Ljudi me nisu predstavljali kao Maju nego kao Louisovu ćerku i to je tada kada sam se preselila tek u Beograd, a to je recimo 2002. godine umelo jako da me povredi. Sada više nije tako. Ponosna sam i kao mamina i tatina ćerka i kao Markova sestra i kao Tatjanina mama.
Kako je inače izgledalo detinjstvo i tvoje odrastanje u Nemačkoj?
U Minhenu smo Marko i ja odrasli sasvim normalno. Znali su iz društva da smo iz muzičke porodice i da se i mi bavimo muzikom ali to nije bio big deal. Detinjstvo nam je bilo strava i oboje smo i dalje u kontaktu sa društvom iz Minhena i radujemo se svakoj mogućnosti da odemo u rodni grad, ali ja volim da živim u Beogradu i trenutno ne mogu da zamislim da odem odavde.
Šta ti je bilo najteže u tokom prilagođavanja na život u Srbiji?
Da shvatim da svi koriste rečenice iz naših poznatih filmova i predstava, pa mi je prvi zadatak bio da odgledam sve da bih razumela i mogla da učestvujem u konverzaciji. (smeh)
Zamolio bih te da sa nama podeliš neke uspomene na svog oca i to kako si doživljavala njegove uspehe, pojavljivanja u medijima, nastupe…?
Ja sam njega tek doživela kao poznatu ličnost kada sam se preselila u Beograd i počela da radim sa njim a i onda nekako je to prosto bio naš život. Uspomena ima mnogo i ne znam koju bih izdvojila sada. Ali recimo… Poslednji put smo se videli i zagrlili nedelju dana pred udes. Svirali smo u klubu „Akapulko“ i on je na sred svirke sišao sa bine, uhvatio me je za ruku i zaplesao sa mnom…
Ono što je primetno u tvom i stvaralaštvu tvog brata jeste izuzetno snažna porodična veza koja, prožeta muzikom, ostavlja jak utisak na slušaoca. Od kada datira ta muzička skladnost između tebe i Marka?
Pa ja mislim da je to tako od kada se oboje bavimo muzikom i od kada nastupamo. On je uvek imao svoju priču a ja svoju. Volimo zajedno da radimo i uživamo u tome. Ja sam veoma ponosna na njega. Jedna je energija kada je moj nastup u pitanju a druga energija je kada je njegov nastup i sve je magija ali kada smo zajedno na bini desi se neka eksplozija prelepih emocija. Kada zajedno nastupamo imam osećaj kao da smo deca u omiljenoj igraonici. Ali poštovanje je na prvom mestu. Kada ja gostujem kod njega, pratim njega i obrnuto. Nije lako to objasniti u par rečenica ali ukratko zahvalna sam što je sve tako kako jeste.
Do sada si objavila dva solo albuma „Buđenje“ (2019) i „Krila“ (2021). Oba albuma povezuje tvoje, na neki način, insistiranje na životnoj snazi, iskrenoj ljubavi, slobodi. Da li onda možemo reći da je reč o konceptualnim izdanjima?
Ja sve radim po osećaju i pišem o onome kako se osećam, šta sam proživela i kako me inspiracija vodi. Tu nekog koncepta nema ali ja osećam svoj rast i napredak kroz moje pesme i mnogo mi je drago kada čujem da sam nekoga inspirisala i da nekome moja pesma daje snagu. To je suština da znamo da nismo sami.
Posle „Buđenja“ usledila je pesma „Majo probudi se“ sa drugog albuma. Očigledno je motiv „buđenja“ tebi veoma važan. Kako je nastala ta pesma?
Pesma „Majo probudi se“ je bukvalno moja priča najsurovije ispričana, gde Marko sam sebe citira rečenicama koje mi je govorio veoma često kroz naše odrastanje jer je uvek smatrao da mogu više i nije razumeo zašto nisam tu gde treba da budem i umeo je da vikne – Majo probudi se! Lenja si! Ustani! Možeš ti više!
Tu je i obrada pesme koju je izvodio tvoj tata. Ti i Marko ste obradili numeru „Gde nestaše one pesme stare“. Koliko se često vračaš muzici svog oca?
Tatine pesme retko kad slušam namenski ali uvek kada čujem neku tatinu pesmu, uživam. Do skoro nisam iz emotivnih razloga mogla da slušam tatine pesme, kamoli da ih pevam. Pesmom „Gde nestaše one pesme stare“ sam napravila neki korak van zone konfora i srećna sam zbog toga.
Zahvaljujući njemu pod snažnim si uticajem soula, R&B-ja, fanka. To se reflektuje i na muziku koju komponuješ ali i kada pevaš tuđe pesme veoma lako i brzo napraviš jedinstven i eksplozivan aranžman. Kako to postižeš?
Eeee (smeh) ne znam… Razne inspiracije, puno grešaka i iz grešaka nastane magija jer i sam tata je uvek govorio – samo je falš ako ne umeš da se vratiš.
Takođe si svojevremeno učestvovala na pevačkom talent šouu, srpskom „X Factoru“. Zašto si izabrala taj način da javno pokažeš svoje talente?
To je bilo jedno sjajno iskustvo. Upoznala sam divne ljude i iskusila potpuno drugu stranu nastupanja. Nije mi odmoglo ni malo. Naučila sam mnogo toga, a razlog je bio jako spontan. Bila sam na moru sa porodicom, i već se reklamirala audicija za „X Factor“. Neko je prokomentarisao „E pa mogla bi..“, i ja se prijavila.
Ti živiš na dva koloseka imaš porodicu, stalan posao a uspešna si kantautorska i pevačica. Kako uspevaš sve da postigneš?
Ja mislim da svi mi imamo burne živote i ja iz ženskog ugla mogu i da potvrdim da mnoge majke rade isto što i ja samo što nisu javne ličnosti pa se to ne primećuje. Može sve da se postigne dobrom organizacijom i naravno padnem, ustanem, zaplačem i zapitam se, posumnjam u sebe… Sve je to ok. Dozvolim da osetim i taj neuspeh i uspeh i svaku emociju. Uvek ustanem i nastavim dalje. Meni je važno da smo moja okolina i ja srećni i uvek ću raditi na tome da nam bude lepo.
Čini mi se da je roditeljstvo veoma važan aspekt u tvom životu kao i umetničkom sazrevanju. U kojim sve smerovima te to promenilo?
Moram da priznam da mene moja ćerka čuva i vodi. Njeno postojanje i moja odgovornost prema njoj mene tera da budem dobro.
Kako je nastala pesma „Mama“?
Moja mama Duda je mnooogo prošla sa mnom i prolazi. Čudno sam ja dete bila. Pesmu „Mama“ sam posvetila njoj i poklonila joj još petnaest godina pre nego što je izašla. Ona je ta Mama koja posle svakog pada ili borbe ustane i stavi svoj crveni karmin i stoji uspravno sa osmehom. Markova i moja mama zaslužuje jedan članak samo o njoj jer malo je ovde mesta gde bih mogla da opišem svoju zahvalnost prema njoj. Hvala ti mama ❤️
Kako se slažeš sa maćehom Silvanom i braćom i sestrom?
Svi smo bliski, pogotovo mi deca. Mića, Marko, Andrej, Sergije, Ela Mita i ja koristimo svaku priliku da se okupimo. Na žalost to nije toliko često koliko bismo želeli jer svi imamo obaveze ali imamo našu Viber grupu i tu smo.
Šta je tebi najvažnije da svojoj ćerki preneseš kao neka od zlatnih životnih pravila kojih se i ti pridržavaš?
Ne može da ne može! Može samo da nećeš!
Da li i ona pokazuje interesovanje ka muzici i da li bi joj preporučila da se profesionalno njome bavi?
Meni je važno da je Tatjana muzički obrazovana a da li će se ona muzikom baviti, to je njena odluka.
Bonus video: Maja Louis Svi mi imamo „krila“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar