0
Kao neko čiji je umetnički opus toliko širok, u intervjuu za Nova.rs, glumac Ljubomir Bandović govori o svojim karantinskim danima, projektima, fenomenu naroda koji od aplauza dolazi do buke, kritici vlasti, ali i tome zašto su naredne dve serije u kojima će u budućnosti igrati ključne...
Glumac Ljubomir Bandović igrao je i kapetana i kriminalca, i vlast i opoziciju, i uzornog i problematičnog muža, i priglupog tabadžiju i naučnika. Zato važi za jednog od svestranijih domaćih glumaca.
PROČITAJTE JOŠ
Pre svega, kako ste i gde provodite dane izolacije?
– Dobro sam, hvala, ostao sam kod kuće.
Kako podnosite karantin i sve ove varijacije policijskog časa?
– Ja sam dugo čekao pauzu, jer sam poslednjih godina intenzivno radio. Nisam baš zamišljao odmor na ovakav način, ali daj šta daš.
Kakvo je Vaše mišljenje o pandemiji koronavirusa i da li se ono menjalo od početka, kako se širila svetom, pa do danas?
– Nemam neko formirano mišljenje, jer ne znam o čemu se u stvari radi. Ovo što nam pričaju, na opštem, globalnom nivou, sigurno nije jedini razlog zbog kojeg se sve menja, ispostavlja se, na neodređeno vreme. Samo bih voleo da nas neko nekad udostoji istine.
Da li možete da prokomentarišete fenomen kako smo kao nacija došli od aplauza do buke?
– Taj aplauz bi bio mnogo značajniji kada bi i društvo i sistem poznavali pojam opšteg dobra. Na primer da sve stane već u normalnim uslovima, jer su lekari malo plaćeni i rade u neuslovima, da se protestuje, ne ide na posao. Jednom rečju – da se voli bližnji svoj, ili komšija, kako ovde vole da kažu. Buka je nemoć.
Mnogi prave poređenje sa epidemijom variola vere, koja je prema svedočenju mnogih koji se sećaju tog vremena bila strašnija od ovoga sada, a ponašanje i ljudi i vlasti je bilo u skladu sa realnim stanajem, šta vi mislite o tome?
– Valjda su tada ljudi bili realniji.
Vi ste još pre nekoliko godina govorili da biste voleli da se predsednik malo skloni s televizije. Šta biste mu sada poručili?
– Zašto je taj telefon za one koji hoće sto evra, a ne za one koji neće? I još jedno samo pitanje: hoće li predsednik lično nositi sto evra na adrese građana, jer je sa respiratorima postavljen određeni standard i ljudi bi to sigurno voleli. Hvala.
Danas se uglavnom ljudi bore protiv vlasti putem društvenih mreža, a Vi ste negde, čini mi se, izjavili da vam je dosta revolucije iz fotelje. Šta onda činiti? Da li je bolje i tako pustiti neki glas i da li u današnje vreme postoji ikakav drugi vid revolucije?
– Vratite se na odgovor o aplauzu. Mnogo smetamo jedni drugima i ništa se neće promeniti dok opet ne počnemo da budemo potrebni jedni drugima
Šta je sa litijama u Crnoj Gori? Deluje kao da se baš niko nije nadao onolikom odzivu naroda. Postoje i mišljenja da je siromaštvo i toliko nezadovoljstvo, da više nemaju šta da izgube, nateralo ljude na ulice.
– E, to je to. Nemaju život dostojan čoveka i tako obespravljeni imaju jedni druge, imaju zajedničku ideju, cilj, otpor…
Da li ste i dalje u statusu slobodnog umetnika, koji su trenutno možda i najugroženiji? Ne samo sada dok traje vanredno stanje, nego je pitanje i kasnije kako će sve da funkcioniše?
– Jesam, slobodan sam, sramota me da kukam, a šta će biti – nemam pojma.
Koji su vam sve projekti usled pandemije ostali na stend-baju?
– Taman izbacismo Putujuće pozorište Šopalović u JDP i sve odlično – i mi i reakcije – i naiđe ovo… Par serija, jedan film. Biće.
Kakve su Vaše prognoze i imate li neka alternativna rešenja? Da li iz ove perspektive uopšte može da se razmišlja o novim ulogama?
– Još uvek ne razmišljam o tome… Pokrenuće se uskoro. Što reče Flojd Mitrović: „Ne znam, ako ne padne kiša“.
Imate li Vi problem sa tim što reditelji mahom iste glumce angažuju za slične uloge, ubija li Vam to kreativnost i da li može na neki način da se utiče, da im se sugeriše da glumca isprobaju u više različitih karaktera?
– Evo, probajte Vi da im sugerišete. Lakše je valjda tako. I publika lakše prepoznaje nešto što je poznato. Meni to ponekad i probudi kreativnost. Slično, a nije isto. Fini radovi. Tako nekako.
Imate li neku ulogu koja vam je omiljena ili neku zbog koje ste se pokajali?
– Sve što sada igram po pozorištima volim. Shvatio sam da je mučenje da nešto moraš što ti se ne igra. Nema radosti – nema mene.
Da li odbijate uloge i ako da – u kojim slučajevima?
– Od slučaja do slučaja (smeh).
Kada ćete glumiti u nekoj seriji gde Vas neće ubiti?
– Sledeće dve serije su ključne.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
