Najveća ljubav 20. veka ili sado-mazohistička veza? Marija Kalas gazila je svoju slavu i dostojanstvo zarad Aristotela Onazisa, a on se pokajao tek na samrti

„Za one koji nisu upoznati s likom i delom Marije Kalas, volela bih da ovaj film bude prozor u taj neverovatan svet opere i operskih pevača“, rekla je u Veneciji Anđelina Džoli.

Film se bavi burnom i tragičnom pričom operske dive, koji je bio prepun uspona i padova.

Marija Kalas rođena je 2. decembra 1923. godine u Njujorku, u porodici grčkih emigranata, kao Marija Ana Sofija Sesilija Kalogeropulos. Njen otac je prezime najpre skratio u Kalos, a potom promenio u Kalas kako bi ga učinio lakšim za izgovaranje u zemlji u koju su se doselili.

Roditelji nisu bili srećni kada je ona došla na svet jer su želeli sina, a majka ju je stalno vređala i govorila joj da je debela, nespretna, netalentovana...

Nakon što su joj se roditelji razveli, Marija se sa majkom preselila u Atinu. Tamo je stekla muzičko obrazovanje i već kao sudent počinje da nastupa u operi.

Profesionalni debi u Grčkoj nacionalnoj operi imala je 1941. godine u maloj ulozi Beatriče. U glavnoj ulozi debituje 1942 kao Toska u istoimenoj Pučinijevoj operi.

Nakon toga, kreću da se ređaju uloge širom sveta, a Marija postaje voljena i slavna. Tada i njen privatni život počinje da intrigira javnost.

Dosta se pisalo i govorilo o njenom rivalstvu sa italijanskom operskom zvezdom Renatom Tibaldi, kao i o Marijinoj burnoj vezi sa grčkim biznismenom Aristotelom Onazisom, njenoj borbi sa depresijom i zdravstvenim problemima.

Kada se između Kalasove i Onazisa rodila ljubav na njegovoj jahti „Kristina“, na kojoj se elita tog doba zaputila na tronedeljno krstarenje Mediteranom, oboje se bili u braku – ona sa 30 godina starijim menadžerom Đovanijem Batistom Meneginijem, a Aristotel s bogatom naslednicom Atinom Livanos. Ono što je u priči dodatno bizarno jeste činjenica da je Marijin suprug tada bio prisutan na jahti.

Harizmatični bogataš bio je opčinjen šarmom dive koja je tada imala 32 godine, i svaka njena želja za njega je predstavljala zapovest – kada je rekla da voli tango - plesali su celu noć tango, kada je rekla da voli ruže - on je ispunio čitavu plesnu dvoranu ružama, kada je rekla da voli proslave - organizovao je jednu samo u njenu čast.

Oni su se tada susreli sa vaseljenskim patrijarhom Atinagorom, koji im se zahvalio na tome što su proslavili Grčku, nazvavši ih „najvećim pevačem i najvećim mornarom u savremenom svetu“. Mariji su se oči napunile suzama, i ona je te reči protumačila kao Božji znak i dozvolu za njihovu ljubav, slomivši svaki otpor za ovu zabranjenu romansu.

Marija je od svog supruga zatražila razvod čim se krstarenje okončalo. Menegini je bio besan i javno je optužio Onazisa za slom braka. Legendarni bogataš je odreagovao u svom maniru – javno ga je zapitao: „Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona?“

A onda se jedne noći jednostavno pojavio ispred njihove kuće, dozivajući Mariju i obrativši se njenom suprugu rečima: „Došao sam da ti uzmem ženu!“

U mesecima koji su usledili, zaljubljeni par okončao je svoje brakove i upustio se u romansu koja će trajati do smrti, ali uz užasne i bolne slomove i peripetije.

Veza sa Aristotelom doprinela je tome da lepa Grkinja bude česta meta tabloida, iako je i pre toga bila na lošem glasu u štampi. Novinari su neretko uz nju vezivali reči - razuzdana i perverzna, a ova afera bila je prava poslastica za njih.

„Nisam anđeo i ne pretvaram se da jesam. To nije jedna od mojih uloga. Ali, nisam ni đavo. Ja sam samo žena i umetnik, i kao takvoj hoću i da mi se sudi", rekla je Marija jednom prilikom.

Ipak, loša reputacija u javnosti u kombinaciji sa teškoćama u pevanju koje su se javile usled naglog mršavljenja i slabljenja dijafragme, kao i sama ljubav sa Onazisom, podstakl su je da se povuče sa scene dosta pre vremena.

Ona je želela da bude samo žena koja voli i da svu pažnju i energiju usmeri u svoju novu ljubav. I zaista, jedno vreme ona i Aristotel su se voleli beskrajno. Marija je imućnog brodovlasnika pratila na putovanjima širom sveta, uživala je u njegovim skupocenim darovima, raskošnim haljinama koje joj je kupovao, podršci, pažnji, oduševljenju njome…

Međutim, u narednim godinama njihova veza poprimila je patološku formu i pretvorila se sado-mazohistički odnos u kome je Aristotel bio brutalan i neosetljiv, a Marija žena zavisna od njegovog dodira i reči, koja je živela jedino za vreme provedeno sa njim.

Ponekad je danima ne bi zvao, a ona je očajna čekala njegov poziv. Igrao se njome – nestajao je na neko vreme, pa se vraćao uz velike gestove, sladunjave reči i postupke. Bio je surov – neretko bi je u društvu ponižavao, govoreći da je ona samo „glupa, predebela dama sa velikim nosem“.

Jednom prilikom javno ju je osramotio rečima da je dobra samo za krevet. Drugom prilikom, kada je obećao Mariji da će se njome konačno oženiti, ona je to obelodanila novinarima. Međutim, Onazis je njene izjave demantovao uz opasku da su to „dečje šale i njene fantazije“. Kao da sve to nije bilo dovoljno, Onazis je bio kompulsivno neveran, a vrhunac je bila afera sa Džeki Kenedi, tada najpoželjnijom udovicom na planeti.

Marija je jedno leto poželela da ponovo provede na krstarenju sa Onazisom, a on joj je saopštio da je to nemoguće jer on ima specijalnog gosta na jahti (misleći na Džeki). Marija ga je tada ostavila, što je on olako shvatio, rekavši joj da će se videti ponovo u septembru.

„Ne, Ari, ne shvataš, ostaviću te i više ti se nikada neću vratiti“, rekla mu je ova tragična heorina tada.

I zaista – taj događaj označio je definitavan krah njihove ljubavi, ali ne i kraj.

Onazis se oženio Džeki Kenedi, navodno kako bi pridobio uticaj u Americi. Džeki se udala za njega samo zbog bogatstva i moći i nije umela da ugodi njegovom temperamentu i prirodi, za razliku od obožavane Marije, i on je ubrzo strašno zažalio zbog ove odluke.

Za Mariju Kalas, to je bio najtragičniji period života i najbolje ga opisuje njena kratka izjava: „Prvo sam izgubila glas, zatim figuru, i na kraju Onazisa“.

Ona je za venčanje saznala od prijatelja i iz novina, i nakon suicidnih misli, gomile lekova i sredstava za smirenje, poslednjim naporima volje pustila je da vreme jednostavno prođe i počela polako da sređuje svoj život.

Međutim, Aristotel se vratio u njen život jer je shvatio da mu nedostaje i njih dvoje su ponovo počeli da se viđaju, iako je on bio u braku sa Džeki.

Ipak, nikada nije krio da je bio čest gost u pariskom stanu Kalasove i njihova ljubav bila je doslovce transparentna. Čak je ostalo zabeleženo da je u čuvenom klubu „Maksim“ uzviknuo: „Kako je dobro opet osetiti Marijine kukove, kostiju sam sit kod kuće“.

Poslednje godine Onazisovog života obeležile su velike tragedije – smrt sina jedinca, poslovni krahovi, samoubistvo bivše supruge, teška bolest, a Marija je tada, kao i u mnogim trenucima njegovog burnog života, bila jedina svetla tačka.

I tada, kada je osetio da mu je kraj blizu, potražio je svoju voljenu ljubavnicu, nazivajući je svojom „jedinom istinskom suprugom“, a ona je došla i bila uz njega.

Te 1975, kada je preminuo, Aristotel je u bolnicu sa sobom poneo poslednji Marijin poklon – crveno Hermes ćebe.

Dve godine nakon njega, preminula je i Marija Kalas u 54. godini, od srčanog udara. Njen pepeo rasut je iznad Egejskog mora.

U čast jednog od najvećih soprana u istoriji, u Atini je 2021. godine otkrivena i statua Marije Kalas. Biografiju operske dive napisala je Lindzi Spens koja je na raspolaganju imala kolekciju Marijinih pisama koja su do 2019. godine stajala u različitim arhivama. U njima Kalasova govori o svojim ljubavima, ali i mučnom detinjstvu.

Tu je otkrila i da je njena majka novac zarađivala baveći se prostitucijom, te da je i nju pokušala da podvodi, a da ni otac nije bio mnogo bolji, te da se pravio da umire kako bi iznudio novac od ćerke.

Povodom 100 godina od njenog rođenja, u Atini je otvoren i muzej u njenu čast. Posetioci ovog zdanja u prilicu su da vide brojne lične predmete - od uzorka njene kose do plave baršunaste haljine koju je nosila nakon nezaboravnog izvođenja Verdijeve "Travijate" 1955. u milanskoj Skali.