Kako je Lepa Brena od skromne devojčice iz provincije postala najveća jugoslovenska zvezda?

Rođena je 20. oktobra 1960. godine u Tuzli, a detinjstvo je provela u Brčkom, gde je odrasla sa roditeljima, bratom i sestrom. Njen otac Abid Jahić radio je kao medicinski tehničar, dok je majka Ifeta bila krojačica. Fahreta je bila najmlađe od troje dece, a porodica je živela skromno, u malom stanu.

Ipak, pevačica je mnogo puta isticala da svoje detinjstvo pamti kao jedan od najsrećnijih perioda života. Uprkos tome što porodica nije imala mnogo novca, odrasla je okružena ljubavlju, pažnjom i porodičnom toplinom.

"Odrastala sam uz roditelje, sestru i brata, u stanu u Brčkom. Kada pomislim na period odrastanja, setim se divnih jutara i prelepog mirisa koji je dopirao iz kuhinje dok je moja mama spremala doručak. Zatim bi sela za mašinu, počela da šije i peva sevdalinke", ispričala je svojevremeno Brena.

Upravo je majka imala veliki uticaj na njenu ljubav prema muzici. Dok je Ifeta šila i pevala sevdalinke, mala Fahreta je slušala, pamtila melodije i pokušavala da ih ponovi. Muzika je veoma rano postala važan deo njenog života, iako tada nije mogla ni da nasluti da će jednog dana postati jedna od najpoznatijih pevačica na Balkanu.

Brena je govorila i da je odrastanje u skromnoj porodici naučilo da ceni rad, red i jednostavne stvari.

"Uživala sam u čarima normalnog, običnog, svakodnevnog života. Malo sam kuvala, sredila sam kuću, dala sam sve stvari koje mi ne trebaju. To se danas kaže feng šui, a ja sam odrasla u porodici gde moja mama nije znala šta je to, nego smo mi svake godine krečili, spremali zimnicu", govorila je pevačica za "Story".

Zanimljivo je da je jedan od prvih važnih trenutaka u njenoj muzičkoj karijeri nastao sasvim slučajno, i to zbog kazne u školi.

Naime, Fahreta je bila veoma nestašna devojčica, pa je u petom razredu osnovne škole, po kazni, morala da učestvuje na takmičenju "Mladi graditelji". Tada je otpevala pesmu Kemala Montena "Sviraj još, prijatelju moj" i osvojila prvo mesto.
Taj događaj pokazao je da poseduje izuzetan talenat, a ubrzo je počela ozbiljnije da razmišlja o muzici.

Nadimak

Trenirala je košarku, a upravo je na terenu dobila nadimak. Njen trener i profesor fizičkog vaspitanja Vlada Bajer prozvao ju je Brena. Mnogo godina kasnije, novinar i voditelj Milovan Ilić Minimaks dodao je epitet "lepa", pa je tako nastalo umetničko ime pod kojim će postati poznata širom Jugoslavije.

Nakon pobede na školskom takmičenju, njen talenat primetili su članovi grupe Yudexi, koji su joj ponudili da nastupa sa njima. Pevala je po domovima kulture, igrankama i lokalnim takmičenjima, stičući prva iskustva pred publikom. Za razliku od pesama koje je slušala kod kuće, na nastupima je morala da izvodi i strane hitove, što joj je pomoglo da proširi repertoar i stekne sigurnost na sceni.

Posle završene gimnazije 1979. godine odlučila je da napusti Brčko i ode u Beograd, gde je upisala studije turizma na Prirodno-matematičkom fakultetu. Prekretnica u njenom životu dogodila se 1980. godine, kada je postala članica grupe Lira šou, čiji je frontmen bio Saša Popović. Njihov prvi zajednički nastup održan je 6. aprila 1980. godine u hotelu "Turist" u Bačkoj Palanci.

Grupa je ubrzo promenila ime u Slatki greh, a 1982. godine objavila debitantski album "Čačak, Čačak", koji je doživeo ogroman uspeh. Istoimena pesma postala je veliki hit, a Brena je svojim izgledom, energijom, scenskim nastupom i specifičnim muzičkim stilom privukla ogromnu pažnju javnosti.

U vreme kada su na estradi postojale prilično jasne granice između narodne i zabavne muzike, Brena je uspela da spoji različite žanrove i privuče publiku koja ranije nije nužno slušala narodnjake. Njena popularnost dodatno je porasla nakon pojavljivanja u filmu "Tesna koža" 1982. godine, u kojem je igrala samu sebe.

Usledili su albumi "Mile voli disko", "Bato, bato", "Pile moje", "Voli me, voli" i "Uske pantalone", a pesme poput "Duge noge", "Dama iz Londona" i "Sitnije, Cile, sitnije" postale su nezaobilazne na zabavama širom Jugoslavije.

Godine 1983. nastupila je na Jugoviziji sa pesmom "Sitnije, Cile, sitnije". Iako nije pobedila, pesma je postala veliki hit, a njen nastup izazvao je brojne reakcije jer se svojim muzičkim izrazom razlikovala od većine tadašnjih učesnika. Ubrzo je počela saradnju sa menadžerom Rakom Đokićem, koji je imao veliku ulogu u izgradnji njenog imidža. Sa Slatkim grehom održavala je stotine koncerata godišnje, neretko nastupajući i dva puta dnevno. Publika je satima čekala da je vidi, a dvorane i stadioni bili su ispunjeni do poslednjeg mesta.

Među njenim najvećim uspesima ostali su upamćeni uzastopni koncerti u beogradskom Domu sindikata i Sava centru, kao i nastupi pred desetinama hiljada ljudi u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama. Posebno spektakularan bio je koncert u Sofiji 1990. godine, kada je na stadion "Vasil Levski" sletela helikopterom, a nastupila je pred oko 90.000 ljudi.

Filmovi

Nakon pojavljivanja u "Tesnoj koži", glumila je u komediji "Nema problema" iz 1984. godine, koja je postigla veliki uspeh. Ipak, najveću popularnost donela joj je filmska trilogija "Hajde da se volimo", čiji je prvi deo snimljen 1987. godine. U filmu su se pojavili brojni poznati jugoslovenski glumci, među kojima su Dragomir Bojanić Gidra, Bata Živojinović i Mima Karadžić. Uspeh prvog dela doveo je do snimanja još dva nastavka, 1989. i 1990. godine.

Upravo u tom periodu nastale su i pesme koje se i danas pevaju, među kojima su "Hajde da se volimo", "Čik pogodi", "Boli me uvo za sve" i "Jugoslovenka". Poslednja je imala posebno značenje za pevačicu, koja je godinama otvoreno govorila o svojoj privrženosti nekadašnjoj zajedničkoj državi. Brena se više puta izjašnjavala kao Jugoslovenka i isticala da je ponosna na činjenicu da je njena muzika povezivala ljude različitih nacionalnosti i veroispovesti.

Ljubav sa Bobom

Na premijeri filma "Hajde da se volimo", 24. oktobra 1987. godine, upoznala je poznatog tenisera Slobodana Bobu Živojinovića. Njihova ljubavna priča ubrzo je privukla ogromnu pažnju javnosti. Ona je bila najveća muzička zvezda, a on jedan od najpoznatijih jugoslovenskih sportista. Venčali su se 7. decembra 1991. godine u beogradskom hotelu "InterContinental", a njihova svadba predstavljala je jedan od najvećih medijskih događaja tog vremena. O raskošnom venčanju pisali su brojni mediji, a interesovanje je bilo toliko veliko da je njen menadžer Raka Đokić objavio i video-snimak ceremonije.

Već naredne godine, 21. maja 1992, u Njujorku je rođen njihov prvi zajednički sin Stefan, dok je drugi sin Viktor rođen 30. marta 1998. godine. Brena je prihvatila i Bobinog sina Filipa iz prethodnog braka.

"On je čovek koji me najbolje poznaje, mi smo zajedno 30 i kusur godina, sasvim je logično da znamo jedno drugo. Mi smo kompatibilne ličnosti, on je muškarac mog života i moja jača polovina. Ne volim slabiće i nikad ne bih mogla da budem sa nekim ko je slabić, da bih ja mogla da budem slabija i nežnija pored njega", ispričala je svojevremeno za TV "Blic".

Stefanova otmica

Jedan od najtežih trenutaka u životu Lepe Brene dogodio se 23. novembra 2000. godine, kada je njen osmogodišnji sin Stefan otet.

Vest o otmici dečaka šokirala je javnost, a porodica Živojinović našla se pred najvećim životnim iskušenjem. Prema navodima koji su godinama objavljivani u medijima, otmičari su tražili ogromnu otkupninu, a porodica je platila dva i po miliona nemačkih maraka kako bi dete bilo oslobođeno. Stefan je vraćen porodici nakon pet dana, ali posledice tog događaja bile su dugotrajne. Brena je kasnije govorila da je otmica ostavila duboke psihološke posledice i da joj je bilo potrebno mnogo vremena da se izbori sa strahovima.

Zajedno sa suprugom Slobodanom Živojinovićem i dugogodišnjim saradnikom Sašom Popovićem, 1998. godine osnovala je "Grand produkciju". Ova diskografska kuća ubrzo je postala jedna od najuticajnijih na Balkanu, a porodica poseduje još nekoliko privatnih biznisa.

Uspeh koji je gradila decenijama omogućio joj je da stekne veliko bogatstvo, a porodica Živojinović danas poseduje vredne nekretnine u Srbiji i inostranstvu. Njihov luksuzni dom na Bežanijskoj kosi godinama privlači pažnju javnosti, dok se u medijima pisalo i o nekretninama u Majamiju, Monte Karlu i na crnogorskom primorju.

Tokom jednog letovanja, kada je sa članovima porodice boravila na luksuznoj jahti, govorila je o tome koliko joj znači mir.

"Ovo je naša oaza mira. S obzirom na to da je poslovni život veoma aktivan, puno se slikam i imam dosta koncerata... Oko mene je veliki tim ljudi i ekipa koju vodimo na koncerte broji i do 120 ljudi, veoma smo koncentrisani da sve to bude fantastičan mozaik sa svakom kockicom na mestu."

Posle višegodišnjih pauza, Brena se 2008. godine vratila albumom "Uđi slobodno", na kojem su se našle pesme "Pazi kome zavidiš" i "Kuća laži". Tri godine kasnije objavila je album "Začarani krug", a na svoj 51. rođendan, 20. oktobra 2011. godine, održala je veliki koncert u Beogradskoj areni. Godine 2018. objavila je album "Zar je važno da l' se peva ili pjeva". Ni u sedmoj decenije ne odustaje od muzičke karijere, te je objavila nekoliko singlova, kao što su "Dobra sam ti bila" i "Odiseja ljubavi".