Kraftwerk u subotu 19. jula u Luci Beograd

Kraftwerk su 1970. godine osnovali Ralf Hiter i Florijan Šnajder, koji nas je napustio 2020. U Diseldorfu su napravili Kling Klang Studio, u kojem su osmišljavali i producirali kultne albume grupe.

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, Kraftwerk su stekli međunarodno priznanje zahvaljujući revolucionarnim elektronskim zvučnim pejzažima i eksperimentima sa robotikom i drugim tehničkim inovacijama. Svojim vizijama budućnosti stvorili su zvučnu podlogu za digitalno doba 21. veka.

Pred nastup u Beogradu, iznova se podsećamo zašto su toliko veliki, piše Buro247.

Kraftwerk, što u prevodu znači „elektrana“, jeste bend iz budućnosti koji je aktivan još od šezdesetih godina prošlog veka. Krenuli su sa ciljem da redefinišu arhetip „radnog čoveka“ u robotske radnike futurističke muzike. Pritom su zapalili maštu sveta svojom upotrebom sintisajzera, ritam mašina, intenzivnom opsesijom vizuelnom umetnošću i beskompromisnom individualnošću.

Kraftwerk je bilo provokativno ime za jedan bend u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina. U to vreme je nakratko bio popularan lokalni ekološki pokret građana protiv izgradnje Kraftwerke (elektrana). Nazvati svoj bend po jednoj od njih imalo je u sebi priličnu dozu pankerskog bunta.

Da bismo razumeli priču o bendu, moramo se vratiti u Nemačku sredine šezdesetih godina prošlog veka, u vreme rađanja krautroka (Krautrock) i radikalnog omladinskog umetničkog pokreta posleratne, metropolitanske Evrope.

Šezdesete su bile decenija promena – mladi ljudi tražili su nove načine da mehanizme svetskog rata ostave u prošlosti i pronađu budućnost u koju bi mogli da veruju. U Nemačkoj, nekih dvadeset godina nakon Drugog svetskog rata, zemlja je i više nego spremna da poslednje ostatke sveta okovanog sukobima zameni kulturom koja vrednuje inovacije u umetnosti i humanističkim naukama, sa fokusom na obrazovano stanovništvo koje ceni zajednicu, kreativnost i međunarodnu saradnju.

Srce ove nove kulturne prekretnice kucalo je u dva grada – u Berlinu na istoku i Diseldorfu, koji se nalazi nasuprot Berlina, na zapadnoj strani zemlje. Tokom šezdesetih godina, Diseldorf je bio centar inovacija u modi i modernoj eksperimentalnoj umetnosti. Upravo će taj eksperimentalni talas biti zaslužan za rađanje pokreta „krautrok“, a iz te scene izrodiće se i jedan od najvećih darova Nemačke – prijateljstvo dvojice neprevaziđenih vizionara, Ralfa Hitera i Florijana Šnajdera.

Ralf je odrastao svirajući klavir i interesovao se za komponovanje muzike. Florijan je, sa druge strane, bio fasciniran elektronikom. Njih dvojica će doživeti pun stvaralački procvat u toj psihodeličnoj, eksperimentalnoj i elektronikom prožetoj zvučnoj kulisi koja je pustila korenje u Diseldorfu.

Ova scena će početkom sedamdesetih godina konačno dobiti naziv „krautrok“. Bendovi poput Can, Popol Vuh i Kluster bili su na čelu psihodelično-eksperimentalne muzike sa naglaskom na klavijature.

Najraniji albumi benda Kraftwerk bili su čist eksperiment. Na izdanjima Kraftwerk 1 (1970) i Kraftwerk 2 (1973), kao i albumu Ralf and Florian (1974), čuje se kako su i dalje tragali za sopstvenim glasom. Tek kada su se Ralf i Florijan udružili sa svojim legendarnim bubnjarom Volfgangom Flirom na četvrtom albumu Autobahn (1975), činilo se da su se kockice složile.

Autobahn je prvi potpuno elektronski album benda – dosegao je 5. mesto na američkoj top-listi Billboard 200 i 5. mesto na britanskim top-listama, i to u roku od samo godinu dana od objavljivanja. Bouvi je upravo albumu Autobahn pripisivao zasluge za preusmeravanje svog kulturnog fokusa sa Amerike i R&B zvuka ka Evropi i elektronskoj muzici. To ga je na kraju navelo da se preseli u Berlin, gde je stvorio najsmeliju muziku u svom životu i producirao dva albuma koji su iz korena promenili karijeru Igija Popa – The Idiot i Lust for Life.

Godine 1978. bend je objavio album The Man-Machine, naslednika izuzetno često semplovanog izdanja Trans Europe Express (1977), i tako postavio nove standarde u svom repertoaru.

Trans Europe Express je bio konceptualni album. Inspirisan zajedničkim putovanjima članova benda vozom, ovo izdanje za kuću Capitol Records prikazalo je svu četvoricu u odeći iz tridesetih godina prošlog veka i postalo prvi album produciran van Evrope, budući da je miksovan u Los Anđelesu. Uz do tada najbolju sintisajzersku produkciju, ovo je ostalo jedno od najčešće semplovanih elektronskih izdanja svih vremena.

The Man-Machine iz 1978. godine smatra se izuzetno uticajnim na britansku scenu elektronske i tehno muzike, a predstavilo je i novu ravnotežu između mehaničkih iskaza i sintetizovanog futurizma. Spajajući ambijentalne sintetizovane flaute i široku upotrebu vokodera, ovaj album predstavlja novi vrhunac u prepoznatljivom Kraftwerk zvuku.

Godine 1981. Kraftwerk je objavio album Computer World. Tamo gde je The Man-Machine poslužio kao inspiracija za same korene britanske elektronske muzike, Computer World je inspirisao američke muzičare širom te zemlje.

Njihova upotreba sintisajzera, ritam mašina i instrumenata koje su sami kreirali otvorila je vrata ideji o robotskom zvuku. The Man-Machine, fokusirao se na koncept menschmaschine, odnosno na interakciju čoveka sa robotikom. Computer World, je predvideo tehnološku budućnost godinama pre nastanka interneta.

Ipak, izuzetan tempo objavljivanja visokokvalitetnih izdanja tokom osamdesetih je naglo opao, a istina je da nijedan kasniji album – ni Electric Café (1986), ni The Mix (1991), pa čak ni Tour de France Soundtracks (2003) – nije mogao da parira njihovim epohalnim ranijim radovima.

Muzika Kraftwerka bila je revolucionarna, ali ih je takođe izdvojila njihova jedinstvena estetika. Oštro krojena odela i zalizana kosa bili su imidž koji se preslikavao i na samu muziku. Njihovi nastupi kombinovali su sinhronizovane vizuelne efekte i elektronske zvuke, stvarajući imerzivno iskustvo koje je integrisalo umetnost, tehnologiju i muziku.

Brojni umetnici iz različitih žanrova crpeli su inspiraciju iz opusa Kraftwerka. Unutar new wave scene osamdesetih godina, bendovi poput Depeche Mode i Duran Duran oberučke su prihvatili njihov elektronski zvuk. Rejv kultura devedesetih takođe nosi pečat genijalnosti ovog benda. Na primer, njihov uticaj je posebno očigledan u pesmi Around the World dvojca Daft Punk.

Nadalje, nasleđe grupe Kraftwerk jasno se ogleda i u današnjoj muzici, u kojoj umetnici sve više brišu žanrovske granice i inkorporiraju elektronske elemente. Njihova kreativnost je istinski preoblikovala savremenu muziku i nastavlja da inspiriše nove generacije umetnika.