"U današnjem svetu je sve moguće i ništa nije dobro. Nalazimo se uvek u crno belom svetu", rekao je roker za Nova.rs o aferi hapšenja zbog prostitucije, a dotakao se i brojnih drugih tema.
Roker, producent i kompozitor Zoran Kiki Lesendrić uskoro završava rad na novom albumu, koji će sa svojim „Pilotima“ objaviti 1. juna. Do tada, muzičar će vredno raditi koncerte širom regiona nakon pauze koju su, kao i svi, imali zbog situacije sa koronavirusom.
PROČITAJTE JOŠ
Kikija smo sreli na snimanju emisije „Nikad nije kasno“, gde je redovno gost na mestu žirija, pa smo proćaskali s njim i razgovarali o brojnim aktuelnim temama. Pored noviteta koje je nabrojao, Lesendrić se dotakao teme zabrane autorskih prava, moderne muzike, društvenih mreža, a komentarisao je i priče oko afere hapšenja zbog prostitucije.
Često Vas viđamo na mestu žirija u emisiji „Nikad nije kasno“. Kakav je osećaj ocenjivati kandidate koji iza sebe imaju dugogodišnje pevačko iskustvo?
– Ovaj format mi se stvarno dopada. Kad god me Žika zove ja se odazovem i rekao sam mu da ću stalno da dolazim. Mislim da je to jedna od najlepših emisija koja je, ne onakva samo kako je zamišljena, nego je i ostvarena. Ljudi koji su veliki talenti i nisu hteli da se bave muzikom na ozbiljniji način, imaju šansu da se čuju i vide. Ima dobrih kandidata. Uvek verujem u prvu, drugu i devetnaestu šansu. Cela ekipa je kao kod kuće.
Pošto ste roker u duši, da li ste merodavni da ocenjujete narodnjake?
– Niko od nas nije imun na narodnu muziku. Počeo sam kao panker, a slušao sam Tomu Zdravkovića. Voleo sam mnogo pesama od Cuneta, Toze… To su neprevaziđene pesme. Uz Balaševića sam zavoleo starogradske i te njihove tamburice. Kao što narodnjaci znaju da ocene rokenrol, tako i mi njih. Jednostavno prepoznaš dobar glas, originalnost… Možda neko lošije peva, ali u sebi nosi neku energiju koja je jedinstvena i ona uvek pobeđuje. To se vidi i teško može da se sakrije.
Imamo slučajeve dosta autora koji su stavili zabranu na njihova autorska prava, između ostalog je i Džiboni na tom spisku. Kakav je Vaš stav o tome?
– Ma ja dajem dozvolu svima. Ljudi mi često traže da snime te kavere. Ako sam radio pesmu za nekog drugog, onda zovnem i pitam. Skoro sam pitao Čolu i još nekog. Ali, u principu se svi slažu i rado daje onima koji hoće da se bave time.
Neki to naplaćuju, a Vi?
– Ne. Ja ne naplaćujem. Skoro su četiri moje pesme išla u dva filma u Sloveniji i Hrvatskoj. Svima sam dao dozvolu da mogu da koriste muziku. Mislim da je to okej, šta sad. Muzika mi nije biznis nego život pa gledam malo drugačije.
Kakva je situacija sa koncertima, da li ste zakazali prolećnu i letnju sezonu?
– Ima, počinje da se dešava. Nije to sad neki veliki spektakl, ali imamo dosta zakazanih. Krajem aprila prvi put sviramo u Pragu, zatim dosta festivala po Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… Pored toga, izlazi nam novi album oko 1. juna. To je neki datum kada sam sve svoje uspešne albume izdavao.
Album posle korone kad se nije radilo, kako to?
– Ovo snimam bar dve i po godine i čekajući neki bolji trenutak uvek ga propustim. Taman kad hoću da izdam dolazi treći talas korone, pa peti… Bolje da ćutim, da ne bacim te pesme pa je pitanje kada ću ih poslednji put snimiti (smeh).
Folkeri kažu da se poslednjh godina ne isplati izdavati albume jer se probere samo jedna ili dve pesme koje se slušaju, a s druge strane to nije slučaj sa pop i rok izvođačima.
– Mi smo celog života navikli da radimo albume i toga se držimo. Mnogo toga nije pametno, ali i jeste. Ko će ga znati. Nekada smo izdavali singlove, ali singl je uvek nagoveštavao album. Ja sad i ne znam koju bih pesmu izabrao za prvu kad imam snimljenih 20 numera, a objavićemo 12.
Zbog čega ne koriste društvene mreže kad je danas to vrlo aktuelno i negde presudno u Vašem poslu?
– Ja to nemam. Digitalno sam nepismen. Ne mogu ja to, ali imamo ekipu koja to radi, postavljaju pesme i ostalo.
Zar ne mislite da Vam mogu biti korisne za posao?
– Jesu, za dve sekunde se sazna gde letiš, a ne da lepiš plakate kao nekada ili pišeš na zidovima da postojiš.
Imate li običaj da pravite selfi fotografije?
– Ha, ha, ha… Ma svako vreme ima svoje, 21. vek je doprineo sve. Lako se dolazi do informacija.
Da li Vam se dopada ova moderna muzika i da li ste čuli za Nuccija, Vojaža, Bubu, Džalu, Cobija i druge koji stvarno pune klubove iz noći u noć?
– Uvek je postojala ta vrsta muzike, i kad je rokenrol bio dominantan i kad nije. Ja nisam to slušao, zaista. Jednom smo imali koncert u Tivtu i posle toga sam otišao u neki klub gde se puštala ta muzika. Neki su pobegli, ja sam ostao i slušao. Mogu Vam reći da ima dobre energije i ne mogu da kažem da je loše. Čim ljudi to slušaju i čim je čitava jedna generacija odrasla na tome, znači da je dobro. Da li će preživeti, videćemo kroz vreme. Nije na meni da sudim. Super su, talentovani su, nema tu šta. Recimo, ja volim MC Stojana. Stojke i ja igramo tenis i super mi je. Ne takmičimo se, imamo istog trenera Jocu pa igramo neke mečeve. To je nova generacija, on gde god da radi sve je puno. Nije lako kad radiš bilo gde u inostranstvu i da ljudi dođu da te slušaju i da te vole. Mi smo se devedesetih zgražavali na muziku pa sad kad čujem neku pesmu dopadne mi se. Da li to bio Dr Igy ili neko drugi. Đavola, sad je to super.
Kako komentarišete to što neke pevačice pevanje koriste kao paravan, a bave se drugim poslovima. Poslednjih dana aktuelna je afera hapšenja starleta i devojaka zbog prostitucije.
– Ja sam očekivao Eru da će uhapsiti, a ne unuka (smeh). Šalim se, naravno. Ma nemam pojma, malo sam nešto čitao. Ipak mi je zanimljivije da pročitam tu vest nego o ratu u Ukrajini. Šta znam, to je najstariji zanat na svetu. Nismo mi to izmislili, postoji svugde, pa i kod nas. Verovatno ne plaćate porez na to pa je u suprotnosti sa zakonom. Otkud znam. To ako je neka pevačica, nekako su uvek za pevačiče i sezdesetih godina govorili: „Jao, vidi kakva je“. A nije tako.
Da li ste za legalizaciju prostitucije u Srbiji?
– Bolje bi bilo da sve bude legalizovano. U svim zemljama Evrope postoji, ne znam zašto kod nas toga nema. Ne znam uopšte da li je pametno da se legalizuje duvanje kao trava, ja ne pušim pa ne znam. U nekim zemljama upravo zahvaljujući tome što su dozvolili smanjio se broj narkomana. U današnjem svetu je sve moguće i ništa nije dobro. Nalazimo se uvek u crno belom svetu. Ako nešto dozvoliš možeš posle da se kaješ. Ja bih se borio samo za legalizaciju u fudbalu da budu naši igrači i da nema stranaca (smeh).
BONUS VIDEO: Inas: Cobi mi nije dao popust za album, reperi se ne cenkaju
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar