Jedan od najuzbudljivijih vokala nove generacije stiže na Musicology Sessions

Dva puta nominovan za Gremi nagradu, umetnik savremene neo-soul i džez scene, čiji izraz pomera granice tradicionalnog poimanja glasa i improvizacije, rođen je u Los Anđelesu u porodici profesionalnih muzičara čije korene čine džez, R&B i gospel tradicije. Upravo to bogato nasleđe u mladosti oblikovalo je njegov jedinstveni pristup muzici, glas koristi ne samo kao instrument, već kao kompletnu paletu tonova, boja i emocija.

Svoju formalnu muzičku edukaciju gradio na prestižnim institucijama, završio je New England Conservatory of Music, a potom je postao tek treći vokalista primljen u čuveno Thelonious Monk Institute of Jazz Performance (danas Herbie Hancock Institute), gde je učio od legendarnih mentora kao što su Herbie Hancock, Wayne Shorter i Dianne Reeves.

Nakon turneje sa legendarnim Herbie Hancockom, Mayo dobija inspiraciju za svoj debi album Bones (2021), koji je dobio je široko priznanje kritike zahvaljujući svojoj originalnosti, slojevitim vokalnim harmonijama i emotivnoj dubini, a sledeći album Fly (2024) dodatno je potvrdio njegov status jednog od najuzbudljivijih novih glasova džez inspirisanog izraza. Na 68. dodeli Grammy Awards, album Fly nominovan je za najbolji jazz vokalni album, dok je numera „Four“ dobila nominaciju za najbolju jazz izvedbu.

U okviru projekta Fly, Mayo istražuje improvizaciju, instinkt i kreativnu slobodu kroz inovativne vokalne tehnike, beatbox, layering i harmonije koje prevazilaze žanrovske okvire. 2025. godine, Mayo nastupa sa sopstvenim NPR Tiny Desk Concert koncertom, gde izvodi numere sa oba albuma - Bones i Fly.

Često koristiš glas kao harmonski instrument, a ne kao klasičan lead vokal. Kada si shvatio da tvoj glas ne mora da se ponaša „kao pevački glas“?

Iskreno, mislim da je stvar u tome što ne razdvajam muzičke ideje na „vokalne“ i „instrumentalne“. Samo pokušavam da izrazim ono što mi u tom trenutku dolazi kao muzička ideja. Nekad su te melodije jednostavne, nekad kompleksnije. Ali uvek sam svoj glas doživljavao kao pevački glas.

Postoji li zvuk koji još uvek juriš, nešto što čuješ u glavi, ali još nisi u potpunosti dostigao?

Mislim da uvek jurim neku vrstu transparentnosti između onoga što čujem u sebi i onoga što zapravo izađe napolje. Postoje trenuci kada se to savršeno poklopi, ali su kratkotrajni. Ne znam da li se ikada zaista „stigne“ do toga, ali baš ta potraga me pokreće.

Odrastao si okružen profesionalnim muzičarima, koliko ti je trebalo da pronađeš sopstveni izraz?

Iskreno, mislim da se to nikada nije u potpunosti odvojilo. Naravno da imam svoj muzički jezik, ali ga doživljavam kao deo kontinuiteta, kao prirodan nastavak svega što sam nasledio.

Živeo si i radio u različitim muzičkim sredinama. Da li gradovi oblikuju tvoj zvuk ili ti menjaš prostor u kojem sviraš?

Mislim da je i jedno i drugo. Svako mesto ima svoj ritam i energiju, i to se neminovno odrazi na način na koji sviraš. Ali u isto vreme, ti donosiš svoj jezik u taj prostor. Idealno je kada postoji dijalog između ta dva.

Ovo ti je prvi put u Srbiji, da li drugačije pristupaš publici koja te prvi put sluša uživo?

Baš se radujem dolasku u Srbiju! Kada sviram na novom mestu, trudim se da naučim nešto o kulturi, jeziku, hrani. To mi pomaže da se povežem s nečim stvarnim, a ne samo da nastupam pred ljudima koje ne vidim iza svetala.

Ako bi publika s koncerta ponela samo jedan osećaj, koji bi to bio?

Voleo bih da ljudi odu sa osećajem da su se povezali sa nečim stvarnim i ljudskim. Da cene to što su izašli iz kuće i doživeli nešto uživo, sa stvarnim ljudima.

Da li veruješ da muzika može da kaže ono što jezik skriva?

Apsolutno. Jezik može biti precizan, ali i ograničavajući. Muzika može da nosi emocije koje nemaju jasnu definiciju. Nekad govori direktnije nego reči.

Svojim nastupima na međunarodnim festivalima i u malim klupskim prostorima, Mayo je izgradio reputaciju izvođača koji publiku osvaja tehničkom virtuoznošću, emocionalnom neposrednošću i istinskom umetničkom prisutnošću.

„Kao izvođač, težim tome da se vodim prvim instinktom, on vodi tamo gde reči i note postaju istina. Muzika je za mene razgovor, a svaki nastup je nova priča koju stvaramo zajedno s publikom.“