"Da smo imali decu ne bi se tako završilo": Pevač se razveo, pa nakon dve godine dobio dete sa drugom ženom

Ivan je svoj ljubavni život uglavnom čuvao od prevelikog uvida javnosti, te malo ko zna da se ženio dva puta, kao i da je obe supruge upoznao na radnom mestu, odnosno na nastupu.

- Sa 32 godine sam se prvi put oženio, Vesna je bila moja velika ljubav još iz KUD-a „Lola“, gde sam odlazio i pevao. Venčali smo se i bili u braku sedam godina i razveli smo se. Nismo imali dece. Da jesmo, verovatno se to tako ne bi završilo. Vesna je studirala književnost, italijanski i grčki. U Italiji sam završavao, od sedam nivoa, četvrti nivo znanja italijanskog jezika zbog želje da ga i privatno, a i zbog opere i profesionalno koristim, i tamo sam bio nekoliko meseci zajedno sa njom - rekao je on za Kurir.

- Posle dve godine od razvoda, sa drugom suprugom dobio sam sina Filipa. On je jako talentovan, bezobrazno talentovan, ima sluha, studira IT. Jako je lepo vaspitan, ima sestru po majci Anju. Supruga i ja smo na Kosmaju, tamo živimo. Kada se Filip rodio, bio sam tu, naravno. Moglo je da se desi da radim, ali mi smo bili jako saglasni u grupi i oni su znali da ću uskoro postati tata, pa je bila pošteda nedelju dana. Suprugina ćerka Anja u to vreme je prešla kod nas i ona je na svoj način preživljavala te trenutke, ali sve je to sazrevanje, sve je to život... Sećam se, smeštamo suprugu na GAK početkom decembra i Filip se rađa drugog. U dva sata i dvadeset minuta. Dakle, 2. 12. 2002. u 2.20, sve je u simbolu broja dva. Znam da smo Anja i ja kod kuće gledali film, sećam se i koji, „Velika avantura“, da bismo se malo razonodili, kad su mi javili - rekao je i nastavio:

- Sa 40 sam dobio sina, to je život. U životu imaš neke planove, ali i život ima neke svoje. I sve on to poslaže, te kockice... Tad sam shvatio da je Anja, koja u tom momentu ima deset godina, imala jako razvijenu empatiju prema majci, imala je jaku povezanost sa bolom koji je njena majka proživljavala. Stvarno sam to tad i video i shvatio. Sa deset godina devojčice imaju, mislim, zrelije stavove, zrelija razmišljanja, one svakako pre sazrevaju od nas. Inače, moja supruga ima običaj da kaže da ima treće dete - mene! Kad već pričam o sazrevanju... Ali evo i ovo: pet minuta posle porođaja supruga je tražila telefon od doktora, sin joj je ležao na stomaku, i ona me je pozvala i rekla: „Ljubavi, dobili smo sina...“ Znali smo da ćemo dobiti dečaka mesec dana pre porođaja.

- I otišli smo na GAK Anja i ja i... E, taj osećaj ne mogu da opišem... Neopisiva trema i neopisiva emocija. Ideš da vidiš svoje dete prvi put u životu. Ideš da vidiš nešto svoje, svoje najvažnije. Taj momenat kad sam ga video onako malog... E, to ne umem da ti opišem ovako, to je jednostavno - osećaj.

- Od više ljudi sam čuo da je Filip lepo vaspitan, u fazonu, kao da je sa dvora sišao, morate da ga malo pokvarite da bi se lakše prilagodio ovom svetu. Takvi neki saveti. A ja mu kažem, sine, kroz život moraš da ideš srcem, mozak je tu samo da kontroliše situaciju, srce prepoznaje. Kada donosiš neke odluke, donosi ih trezveno, ali neka ti srce bude ispunjeno. Inače, ne mešamo mu se u njegov put, hoću da se sam odredi, a sve što bude želeo, otac će mu dati. Kao i meni moj što je.