U intervjuu koji je nedavno dao za ruske medije, glumac Miloš Biković otvoreno je govorio o svom detinjstvu i odrastanju. Biković je ispričao da su se on i njegova majka često selili, budući da je bilo teško naći stan za koji su mogli da priušte kiriju.
„Kad sam bio dete, majka i ja smo se selili od mesta do mesta, šest ili sedam puta, živeli u različitim iznajmljenim stanovima. Mama je pokušavala da iznajmi što jeftinije stanove, pa smo najčešće živeli na periferiji grada. Ponekad smo uspevali da nađemo nešto bliže njenom poslu, ona je radila u školi, ali je stanarina vremenom rasla, pa smo opet morali da tražimo nešto jeftinije. I tek kad sam imao 15 godina, smestili smo se u sopstveni stan, država nam ga je dodelila. Ali dobro se sećam i dedine kuće, nalazi se na severoistoku Srbije, sada tamo živi moj ujak. Sećam se kako su tamo rasle maline, borovnice, kruške. Ti mirisi i dalje pokreću moja prva sećanja iz detinjstva. Najjači od njih je miris borove šume“, rekao je glumac za rusko izdanje magazina „Hello“.
Biković je završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, nakon čega je na istom i predavao, a u intervjuu je takođe pričao o odluci da napusti fakultet.
„Kad sam otišao na snimanje u Rusiju, morao sam da napustim i univerzitet i pozorište, tada sam radio u dva pozorišta odjednom. Nemoguće je raditi oboje, morao sam nešto da žrtvujem. A sada sam se vratio na pozorišnu scenu, nedavno smo radili predstavu „Baal“ po Brehtu. Čini mi se da kada čovek igra u pozorištu, ima više šanse da nauči nešto novo nego na snimanju filma. Pozorište vam daje vremena za razmišljanje. Ne možete izaći u javnost sa polugotovim rešenjima. U filmu vas montaža može spasiti, ali u pozorištu to nije tako, pred gledaoce možete izaći samo kada ste spremni“, rekao je glumac za pomenuti medij.
Pričao je i o tome kako ruski jezik govori poput maternjeg.
„Učio sam ruski u školi i to znanje mi je dalo bazu, ali nemoguće je dobro naučiti jezik ako niste u odgovarajućem okruženju. Prvi put sam došao u Rusiju 2010. godine, bilo je to hodočasničko putovanje autobusom kroz manastire. Sa mojim starijim bratom vozili smo se iz Ukrajine kroz sever Rusije, do Valaama. Razumeo sam o čemu ljudi oko mene govore, ali sam loše govorio. A kad sam ponovo došao, da glumim kod Mihalkova, uplašio sam se čak i da otvorim usta. Ali postepeno sam počeo da pričam, i sada mi je sve lakše i lakše da govorim ruski, govorim ga gotovo kao srpski. I dalje postoji akcenat, ali radim na tome“, rekao je on.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare