ISPOVEST "Studenti vode generacijsku borbu, a ne političku": Miligram o političkim i društvenim promenama, ali i o estradi i Zvezdama Granda

U ekskluzivnom intervjuu u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića na Nova.rs, Miligram bez zadrške otkriva nepoznate detalje iz svog života i otkriva kako danas izgleda put od anonimnosti do zvezde, i objašnjava zbog čega su „Zvezde Granda“ i dalje neprikosnoveni megabrend, uprkos brojnim novim takmičenjima koja pokušavaju da zauzmu tron.

Miligram prvi put govori o „prljavim kampanjama“, stvaranju hitova, tome šta je prava harizma, ko danas ima potencijal da postane velika zvezda, zašto je regionalna scena postala „gladni prostor“ koji čeka originalnost i kako je Aleksandra Prijović uspela da osvoji Balkan u trenutku kad se činilo da nijedna nova zvezda ne može dostići status velikih diva.

Ove godine se u Srbiji emituju tri muzička takmičenja - „Zvezde Granda“, „IDJ Pepsi Show“ i „Pinkove zvezde“, a najavljuju se i četvrte – „Hype zvezde“. Da li pratiš konkurenciju?

„Ne znam zašto, ali ja nemam nijednu informaciju o tome. Znam samo da postoje ‘Zvezde Granda’. Znam da postoje 20 godina i sad gledam ovo kako nam šalju rejtinge – i dalje smo najbolji. Mislim da postoji taj neki minuli rad, to takmičenje traje 19 godina i taj minuli rad je jednostavno poverenje, jedna ogromna količina poverenja u ceo taj set–up ‘Zvezda Granda’. Ono što je zanimljivo, na primer, ove godine dolaze još bolji kandidati. U poslednjih pet godina nismo imali bolje kandidate. Bilo je izolovanih, na primer, kao što sam ja napravio Zoranu Mićanović, Isaka Šabanovića i tako dalje, ali generalno, da bude toliko poverenja ukazano, da sami kažu: ‘Ja sam talentovan, želim da radim, idem u Zvezde Granda’ – to je baš dobar kompliment. Ove druge ne bih komentarisao zato što nikad u životu nisam ništa od toga video – da se odmah ogradim.“

Ali sigurno znaš da se vodila vrlo prljava kampanja protiv Granda posle Popovićeve smrti i tokom audicija za aktuelnu sezonu?

„Ja nisam taj lik. Znaš kako, prljave kampanje – da li postoje ili ne postoje – to je isto kao crna magija. Ako ti veruješ u nju, naravno da ćeš sam napraviti neku budalaštinu od života. Jednostavno smatram da svako priča ono što misli i, što je najlepše u svemu, svaki put kad neko nešto kaže – i ja i bilo ko drugi – mi u stvari govorimo o sebi. Tako da nikada u životu nisam ispratio nijednu kampanju, ni prljavu ni čistu, ako se nije ticala moje zarade.“

Tokom audicija, dok ste birali kandidate za ovu sezonu, da li ste bili stroži prema njima? Da li ste birali one najbolje s obzirom na to da se tada najavljivalo konkurentsko takmičenje?

„To nije moj deo posla. Oni idu po gradovima. Moram da ti kažem – to bi mogao da radiš i ti i ova baka što čisti pod, zato što taj deo kad stane neko ispred tebe i da li je on tebe dodirnuo ili nije – to prepoznaje svako. Mnogo je važnije kuda posle sa tim, kako da se gradi, taj deo je važan. A to da li neko ima nešto u sebi… Pa, mislim, okrenućeš se na ulici za nekim ko je nešto uradio. Inače, svako umetničko delo… Čak moj prijatelj Sam Keller, njega zovu ‘papa svetske umetnosti’... On je formirao i Art Basel i na čelu je Beyeler fondacije, koja je jedna od najznačajnijih na planeti. Njega svi pitaju za savet, i onda sam ja došao i pitao sam ga: ‘Da li ima neki protokol kada ti prilaziš nekom umetničkom delu? Da li imaš ti neki svoj protokol, nešto – kako ti to uradiš, jer svi čekaju, cela planeta čeka da ti kažeš da li je to dobro ili nije?’ I on mi je rekao: ‘Znaš šta, ja stanem ispred dela i čekam da se nešto desi. Ako se desi – to ima svoju težinu. Ako ne – to nije za mene interesantno.’ Hoću da kažem isto – tako je u ‘Zvezdama Granda’ sa tim audicijama. Goran Šljivić, producenti, Darko i Vladica, koji su išli na to – dođe neko ispred njih, ako se nešto desilo – ti si za nas.“

Prošle subote emitovana je emisija u kojoj je Arsena Sapi pevala. Ona je izazvala veliku reakciju publike i na mrežama je viralna. Ljudi komentarišu da li je ona rođena da bude zvezda. Keba je rekao da je ona ženski Sinan Sakić. Šta ti misliš – da li je rođena da bude zvezda?

„To ‘biti zvezda’, šta to znači? To znači da prema tebi ukusom gravitiraju milioni ljudi. Za to ti moraš da imaš harizmu koja ulazi u neki prazan prostor, da si originalan, da ne ličiš ni na koga. Moraš da imaš proizvode, moraš da imaš producente, pesme koje će te usmeravati kuda da ideš. Pazi, mnogo je bilo projekata koji naprave jedan album i posle toga kljoknu i nikad se više ti izvođači ne oporave od toga. Mnogo je teže u ovom poslu održati se nego uspeti. Za ovih 25 godina, ja imam 25 albuma koji su najprodavaniji uvek bili na celom Balkanu od svih projekata koji postoje. Mislim da sam taj rebus razrešio time što se nikada nisam okrenuo da vidim šta sam napravio. Znači, kad završim album – da li je to Ceci 10 albuma, Lepoj Breni, Ani Nikolić, Miligramu - koji je najvažniji i najgenijalniji ustvari od svega toga zbog svoje koncepcije uvezivanja ruralnog i urbanog – ali kad završim album, nikada se nisam okrenuo unazad. Uvek krećem kao da mi je to prvi album i imam entuzijazam i tremu i ‘sad ću da userem’. Non–stop me drži to.“

Šta je potrebno mladoj zvezdi da napravi uspeh u današnje vreme?

„Harizma, njen vokal, taj producent, te pesme – i to mora da bude ‘update’. I to mora da bude jedna ogromna fanatična želja za napredovanjem. Ne radi se ovaj posao zbog novca. Ja sam mnogo poslova odbio i saradnji prekinuo zato što mi se to sve pretvorilo u tezgu. Onog momenta kad to postane biznis – previše energije trošiš: jedan procenat na komponovanje, drugi na posao. Meni se desilo da sam se 95 odsto bavio poslom, klaustrofobično mi je bilo, pa sam prepuštao drugima da rade, da bih ja mogao da komponujem.“

Hajde da se vratimo na ‘Zvezde Granda’. U kom smeru zapravo sve to sada ide posle odlaska Saše Popovića? Gledanost je i dalje velika, a čini se da se koncept malo promenio – više je koncentracija na kandidatima nego na svađama žirija, što je ranije bilo. To se komentariše i na društvenim mrežama, da ljudi vole da gledaju ‘Zvezde Granda’ jer sve mogu lepo da čuju.

„Moram da ti kažem da do ove godine, nekako… Baš sam i sa Marijom Šerifović komentarisao – baš je pozitivna atmosfera, super je nekako. Zezamo se, ja Kebi skačem po glavi, a on reaguje na kreativan način. Pozitivna je atmosfera, protočno je. Možeš da kažeš nešto da ljudi to prihvate, shvate. Nešto mi je u zadnjih pet godina previše bilo napeto, a sada toga nema. Svi uživaju i vidim da su i kandidati sve bolji i bolji. Sve saradnje koje sam prekinuo bile su samo iz jednog razloga, a to je jer se pojavilo nešto negativno, a ja ne mogu da povežem nešto negativno sa muzikom. Jer muzika je sloboda. Uopšte, sa bilo kojom vrstom umetnosti. Ali eto, bavim se muzikom. To je sloboda, to je lepota, to je tvoj neki unutrašnji svemir koji ti prebacuješ na ljude. I ako je on lep, ljudima se to sviđa. I sad – gde ti možeš da staviš nešto negativno? Taj deo mi se u šou nije sviđao, ali je izbacivao puno energije. E, sad je drugačija koncepcija, po meni mnogo bolja. I kad pitaš kuda će budućnost da ide – moram da kažem nešto. Mislim, digresiraću temu koja se odnosi na ceo svet. Mislim da mi živimo u vreme jedne industrijske revolucije koja je najveća otkad smo sišli sa drveta i ja sam nekako ponosan što živimo u tom vremenu. Mislim da će se sad, u sledećih pet do 10 godina, desiti takve stvari, takve promene da jednostavno… Ja mislim da će doneti mnogo dobra. Da li u prvim koracima – ne, ali mislim da će doneti mnogo dobra, a da ćemo posle mi to napraviti, kao i sve, da nas raznese. Ali mislim da se taj operativni sistem mladih generacija potpuno promenio. Znači, bukvalno, neko ko je odrastao na deset hiljada puta više informacija nego što smo mi odrasli – njegov operativni sistem je sasvim drugačiji, drugačije raspoređen. Mi smo možda imali dva traka – škola i devojke – i tu sam već pao, a oni imaju devet trakova na kojima se fokusiraju sa punim fokusom, prelaze s jednog na drugi. To je potpuno novi operativni sistem kod mladih i ja u njih mnogo verujem. To će se odraziti i na ‘Zvezde Granda’. Mislim da čak i to što ima više kandidata jedan početak toga. Mislim da će veštačka inteligencija i sve što se dešava trenutno u svetu nekako anulirati ili preklopiti ili zameniti sve što je prosečno. Taj jedan problem koji mi imamo – mediokriteta koji su pobedili. To je Miloš Forman napravio film ‘Amadeus’, ako si gledala taj film? To je, za mene, najbolji film ikada snimljen, gde on prikazuje borbu mediokriteta i genijalnosti i kako pobeđuje mediokritet. Mislim da danas živimo u takvim vremenima, ceo svet, gde je taj populizam, jednostavno ti prosečni ljudi, ali sa nekim viralnim momentima, uspevaju da vode celu planetu. I mislim da taj deo sada polako prolazi. Da će veštačka inteligencija jednostavno skloniti sve to što je prosečno, a ono što je organsko, što je pravo – to će ostati. Na primer, ‘Zvezde Granda’ – to da ti izađeš tamo, staneš, pređeš, prevaziđeš svoje strahove – to je organski. Znaš, svima je isto, tu nema foliranja. Mislim da će se stvari svesti na to da, ako ti imaš svoje usko polje, kao što ja – ja sam kompozitor – i oni kažu: ‘Gle, on komponuje top, ja ću njega da follow–ujem, njega ću da obožavam’, a ovaj populizam, politika, religija – mislim da će to sve staviti u drugi plan.“

Misliš da će tako brzo doći i do nas, za pet godina?

„Da, za pet godina sigurno. Gledaj, kod nas je već došlo. Ovo što se dešava sa studentima – ljudi ne shvataju da to uopšte nije politička borba, to je generacijska borba. Taj koji je odrastao na 10.000 puta više informacija nego svi ovi koji mu objašnjavaju šta on treba da radi – njemu ti narativi deluju smešno, banalno. On ne može da kaže: ‘O čemu se radi ovde, šta se priča?’ Mislim, to se ne dešava samo kod nas, to se dešava u celom svetu. Mislim da je Asanž to rekao – da ovo što vam se dešava u Srbiji, to je jedan svetski proces. Kako će se to završiti, ja uopšte nemam nikakve predikcije, niti želim, ali smatram da su jednostavno došli novi parametri i ti sa novim parametrima moraš da se povinuješ njima i da vidiš kako da napraviš nešto što je produktivnije.“

Da li mi kao zemlja imamo kapacitet za to? Šta se dešava politički i ko nas vodi?

„Mi kao zemlja imamo kapacitet za sve. Moj lični san je Beograd koji je sređen, u kom se ljudi osećaju sigurno, a da je zadržao sve svoje izlaske. Ovde sam od 1988. i mislim da je to najlepši, najbolji grad na planeti za život – bio bi, sa jednim jakim sistemom i bez nekih komplikacija, crnila, korupcije.“

Evo, mene baš taj sistem zanima. Beograd je prenaseljen. Svuda je prokopano, nigde ne može da se prođe, zatvorene su ulice, zidaju se zgrade na svakih par metara…

„Gledaj, Beograd mora da se gradi. Dugo se niko nije bavio njime. Ali vidim kako se bave – još gore naprave.“

Dobro, ali kad Vučić ode s vlasti, pa makar to bilo i kad mu istekne mandat, ostaće veliki javni dug, to je sad najaktuelnija tema. Šta će onda biti, da li će biti velika inflacija?

„Imali smo ovde i Nemce, izgubili smo teritorije, mi smo se napatili jako puno. Ja ne gledam ni kroz Vučića, ni kroz ovog, nego gledam jedan trend energetski, veliki, novi, koji bi trebalo da zameni i napravi neki talas. Ne da zameni vlast, nego bi Srbija trebalo, po mom nekom iskrenom ubeđenju, da završi taj jedan period od 80 godina od Drugog svetskog rata – taj period negativne selekcije. Kod nas su ljudi od rata ili komunistička partija, ili ovo, ili ono… Bilo je tu fantastičnih ljudi i svega, ali svaka vrsta genijalnosti, svaka vrsta napretka je u puno slučajeva bila otežana. Onda se to 90–ih još pojačalo, pa još više negativne selekcije, i na sve strane negativna selekcija. Ja tražim šansu za ovu našu zemlju da se zaustavi taj jedan proces negativne selekcije i da probamo da selektujemo ljude prema njihovim sposobnostima, da im se nađe mesto šta treba da rade. Znaš, jer danas je tako u celom svetu. Ako želiš da neko ti bude ono ‘tu za šta god, kad god’, samo ga staviš na mesto više nego što on zaslužuje. I on zna da – samo dok si ti tu… Tako da mislim da je bitno da se sve dešava mirno i bitno je da mi svi zajedno, svi građani Srbije – koji su i glasači SNS i ovi drugi – da se probude i da: hajde nešto dobro da se uradi. Promena dolazi i došla je – ne mislim vlasti, nego u celom svetu, što se tiče operativnog moždanog sistema, sasvim drugačije će se stvari odvijati i to je neminovno. To ne može nijedan rat, nijedna politika da zaustavi. To je jednostavno trend, možda i najjači u istoriji čovečanstva.“

Nedavno si bio u društvu jedne indijske princeze. Jeste li pričali možda o toj temi – šta se dešava kod njih? Oni su mnogobrojan narod. Kakav je njen položaj u društvu?

„Meni su ta druženja fascinantna. Ta dinastija vlada Radžastanom više od 1.300 godina. Mi, kada smo se upoznali i kada je ona rekla tu informaciju, rekao sam joj da su vladali i dinosaurusima. U Indiji ima 29 različitih jezika, od kojih se razumeju možda tri–četiri. Ima religija, puno kraljeva… I takva zemlja, koja je trenutno najveća na planeti, da može da funkcioniše i da ima neki svoj prosperitet – gledaj, onda je sve moguće. Ja imam tu sreću što zajedno provodimo neko vreme na interesantnim lokacijama i uglavnom su to – ili umetnost, ili festivali, uglavnom nešto što je vezano i za umetnost i za provod. Svako od njih je više nego normalan, bez obzira što imaju takve ‘backgrounde’. Tu ima puno ljudi, ne samo indijskog, nego italijanskog, švajcarskog porekla. Svi su oni potpuno normalni, jedino što neće da se bave zlom. Neće da pričaju negativno, ne znaju. Ja u tome uživam.“

A otkud ti u društvu tih svetskih ličnosti?

„Pa, znaš šta – moji kontakti po svetu su stvarno iznad mojih mogućnosti. Imam puno prijatelja. Tako sam završio i na molitvenom doručku u Vašingtonu, tako sam na Art Baselu, tako sam u Monaku živeo šest godina. Mislim, to je moj život, jednostavno. Ali mogu da kažem samo jednu stvar – na taj deo sam ponosan. I sinoć sam razgovarao sa svojim prijateljima i locirao sam da, ako si nasmejan, obrazovan, iskren, ako si pun energije – to radi. Da nije ono: moraš biti namazan, od ovog oteti, uzeti, ti imaš više, ja manje. Moraš biti pošten, obrazovan, pun energije i to u svetu prolazi kao nož kroz puter. Ljudi u svetu to vole, to je sve ređe i ređe i ja sam strašno ponosan što sam ja sa tim kvalitetima… Ja sam producent sa Balkana, kompozitor koji je prodao milione albuma. Ok, super, baš lepo da se baviš muzikom i ćao. Odatle već moraš da imaš više. Hteo bih da pošaljem poruku: budite takvi, i mislim da to ima budućnost. Nemojte da vas uče: budite namazani, pravite agende non–stop neke.“

Mnogo lepo rečeno. Ovo je prvi put da neko tako nešto izgovori u emisiji. Uglavnom smo svi u fazonu ‘borba, borba, moramo da se borimo, da preživljavamo’. Ali hvala ti što si ovo ispričao.

„To je moja životna filozofija. Po kineskoj poslovici, najsrećniji čovek je onaj koji se bori. Sve što želiš dobro da uradiš za sebe – to je teško. Na primer, ako ti i ja kažemo: ‘Hajde da pričamo francuski’ – brate, us**ćemo se godinu dana. To je teško, ali to je dobro za tebe. Tako da, jednostavno, ta borba je nešto što čini život mnogo, mnogo boljim.“

Kažeš da si živeo u Monaku šest godina. Zašto si se vratio ovde?

„Ne, ja sam išao tamo kad se završi ovde sezona, tamo sam bio od maja do septembra. Kao mali sam tamo išao sa mamom i tatom i rekao sam: ‘Ovo je moj rodni grad’.“

Kako ti, sa takvim mentalnim sklopom, funkcionišeš sa pevačima?

„Ni sa jednim pevačem s kojim sam radio nisam ulazio u ličan kontakt. Ja uglavnom imam ideju šta treba da se uradi, vodim pevača da to uradi. Tako je bilo i sa Cecom i sa Brenom – ja sam jedini imao koncepciju kako će da izgledaju ti albumi godinu dana unapred. I onda, naravno, da svi slušaju. Marina Tucaković je uklapala tekstove prema mojoj viziji kako će taj album da izgleda. Melodija i aranžman već daju atmosferu, pa ona uklapa tekstove. Posle toga pevač dolazi, susreće se s nečim potpuno novim, ti ga navodiš šta da razmišlja. Tako da je to jedan ogroman posao, gde je lični odnos posle toga besmislen. Evo, moje pesme, na primer, traju – ‘Ja ne pijem’, recimo, i sve što sam pisao pre 30 godina i danas je tu. To je najveći kompliment. E, da bi to stvorio, to je toliko energije, to je tol

Sanja Vučić je najmlađa od svih vas?

„Ona i ja, da. Kada izađemo tamo da se slikamo, gledam oko mene – sve ono… Bez mene nema mladosti u žiriju.“

Da li si ti najkompetentniji član žirija?

„Pa, znaš šta, svako je na svoj način. Činjenica je da moj posao obuhvata mnogo više toga vezano za muziku. Ja i komponujem, i aranžiram, i produciram, i pevače vodim kako treba da njihove karijere izgledaju i sve… Tako da ja imam malo više (segmenata), a oni su uglavnom pevači i imaju osećaj sa publikom. Ali pesmu svi čujemo. Znaš, svi čujemo pesmu. To su sve vrhunski znalci i ja mislim da oko toga nikad ne bi bilo nikakve rasprave. To bi bio mega dosadan šou. Ali je interesantno zato što svako od nas hoće da kaže isto to na svoj način. I onda se svi polupaju tamo – ‘moj način je najbolji’, ‘ne, ne, tvoj’… I to je najinteresantnije, to je organski, to je lepo...

Koliko je tvoj život zapravo bogat iskustvima, poznanstvima i lepim trenucima, lepim događajima?

„To je ono što sam ti rekao. Može se sve kada si pošten, nasmejan, obrazovan, pun pozitivne energije, kad se brineš o ljudima. Sve jednostavno može. Apsolutno sve.“