"Ćerka Teodora i ja seljakale smo se kao podstanari": Gordana Bjelica je u svojoj autobiografiji ovako pričala o Miroslavu Lazanskom

Druga po redu knjiga popularne glumice Gordane Bjelice već je osvojila publiku, a ona ističe da se ovim delom ne sveti, kao što to u naslovu piše, već želi da prenese emociju sa kojom će se prvenstveno dame poistovetiti.

"Roman je proizvod moje ljubavi prema pisanju. Filološki fakultet završila sam paralelno sa glumom. Sve vreme sam saradnik na scenarijima za filmove i serije u kojima igram. Što se osvete tiče, da bi joj neko bio sklon, prvo bi trebalo da u sebi ima mržnju i zavist. Pošto to nije meni svojstveno, onda i ne reagujem na sve što je nisko, gledam ravno, samim tim često umem da se sapletem", ispričala je glumica i dodala:

"Neko ko je svestan da je u svom snalaženju u životu i profesiji povredio i pregazio mnoge, ponekad u autobiografiji traži pokajanje i to ima smisla, osim ako to nije pokušaj opravdanja. Preživljavati teške trenutke iznova kroz pisanje to je mučenje i sebe i čitalaca, danas kada je ceo svet sluđen, jedino humorom možete učiniti nešto dobro za sebe i druge."

Govoreći o ljubavnom životu, Gordana je istakla da se nikada nije pokajala što je odbila brojne svoje udvarače.

"Od trenutka razvoda zarekla sam se da se nikada više neću udavati. Brak me naučio da se ljudi menjaju kada pristanete na taj 'ugovor'. Bila sam tada suviše mlada, ali shvatila sam da su posesivnost, permanentna kontrola, odvajanje od glume i prijatelja držanje u zlatnom kavezu. Bog mi je odškrinuo vratanca i to mi je dalo znak da nismo u veku bračnih robovlasnika", istakla je glumica, te je opisala kako se sada odnosi prema muškarcima:

"Kod mene ne postoji ono 'otela mi je muškarca', svaka od nas se bori na svoj način. Na svu sreću, uvek sam vrlo kvalitetne muškarce imala kraj sebe. Napadnih se klonim, prepuštam ih drugima. Čim vidim da je on meni podigao obrvu, počinje da krivi usnu, gledam samo kako da se izvučem. Istovremeno nisam neko ko zavodi."

U romanu Gordana Bjelica opisala je udvaranja, odnos sa bivšim suprugom, dotakla se teme crne magije, opisal je fizički napad, uvrede, podmetanje bombi, boravak u policiji, čak i jedan nespretni seksualni čin, kao i podmetanje požara. Kako kaže, podmetanja nikada nije istraživala.

"Nisam želela da njuškam, ali ženska intuicija, uz malo logike, dovodi do jasnog zaključka. Uplašeni ljudi u strahu uvek reaguju agresivno. Razumela sam sve, ali nisam želela da čeprkam jer nisam Kalimero, već žena koja se bori. Volim sve sama da rešim, a na svu sreću, uvek se tu nađe pravi muškarac koji to ceni kod mene", rekla je glumica u intervjuu za Story i istakla:

"Da se razumemo, nisam ja svetica, osećam puno greha u svojim postpucima koji nisu bili namerni, međutim kada imate nekog najvoljenijeg, ko zavisi od vas, nemate vremena da se bavite niti ljudima koji su vam to učinili niti sopstvenom slabošću. Postajete jaki iako do tada možda i niste znali da to jeste."Naizgled, u autobiografiji nije govorila o onome što se izdvaja kao posebno važno u njenom životu - ćerki Teodori Bjelici."To vi mislite. Ono što izgleda da nije spomenuto to se najviše voli. I zato i nije eskplicitno spomenuto", rekla je Gordana za pomenuti medij.

U periodu kada su osvanule priče da je otac Teodore Bjelice ratni izveštač Miroslav Lazanski, glumica je ovako tada prokomentarisala navode:

"Odluka da rodim dete bila je samo moja jer smatram da bi svaka žena koja je u mogućnosti trebalo da postane majka i nikada od muške strane nisam tražila bilo šta. Ko je Teodorin otac znamo ona, ja i on."

Upitana da li će u nekom nastavku autobiografije otkiriti istinu o pričama koje kruže, glumica je ostala dosledna svom stavu.

"U vašem pitanju je i odgovor. Ono što je bilo bilo je, idemo dalje."

Glumica je za Story govorila o tome kako se snalazila kroz život kao samohrana majka.

"Fatalistički jer rodbine nije bilo ni na vidiku. Pamtim vreme bombardovanja, sve vreme smo bile u stanu. Legnemo u krevet, uspavam Teodoru, pa ja šetam po kući ali blizu nje da mogu, ukoliko se nešto dogodi, da se bacim na nju. Što se i desilo, tri puta. To je bilo vreme čekanja po redovima za namirnice. Na svu sreću, Teodora se ne seća ama baš ničega", ispričala je Gordana Bjelica.