Ispovest Đorđa Davida: Korona me je izlečila

Pevač Đorđe David Nikolić danas je posle više od dve nedelje lečenja od koronavirusa otpušten iz bolnice. Njemu je određena kućna izolacija u trajanju od 21 dan, nakon što su rezultati ponovljenih testova pokazali da je negativan na Covid-19, i da je izlečen.U ekskluzivnom intervjuu za Nova.rs, Nikolić priča o borbi sa koronom, i svemu kroz šta je prolazio poslednjih 16 dana. Ono što je izvesno- opaki virus promenio je i njega, ali i njegove poglede na svet, zauvek."Mene je u ovom ruskom ruletu izvukao samo jak organizam. Izvuklo me je to što ne pušim, ne pijem i vežbam. Dečko koji je mlađi od mene 15 godina i koji je ležao sa mnom u sobi, umro je posle 36 sati. Odveden je na treći sprat i stavljen na respirator. Najveći šok je bio što su prva dva dana rekli da jebolje, da bi trećeg dana rekli da je preminuo".Zna li se je li pre toga imao zdravstvenih problema?"Poenta je da ne smeš da zakačiš ništa teže, ako se ispostavi da si zaražen koronom. Jedna upala pluća izaziva smrtni ishod. Da ne pričam o ljudima koji imaju rak, primaju hemioterapije, imaju povišen krvni pritisak, povišene gliceride, baj paseve, problema sa bubrezima, astmom... Ja ništa od toga nemam, ali sam imao ozbiljnu upalu pluća koja je upravo mogla da me ubije. Osećao sam se kao da igram ruski rulet- šanse su bile 50:50. Bio sam od onih koji su mislili da je sve to farsa, a onda sam se susreo sa pravom realnošću. Dok sam bio u bolnici umrlo je četvoro ili petoro ljudi. Institut za Pulmogoliju u okviru Kliničkog centra je pun zaraženih."

Da li si i ranije imao upalu pluća ili bilo kakav problem s respiratornim organima?"Nikad. Ali ja sam i jedini sa upalom pluća koji je sa koronavirusom ležao 13 dana, a 14-tog dana otpušten iz bolnice. Ljudi leže minimum tri nedelje. Moja upala nije bila nimalo naivna i simptomi su bili katastrofa, i svi su bili u šoku da sam se tako brzo povratio. Verovatno je moj organizam bio dovoljno spreman da primi tu količinu "otrova". Čak mi je jedna devojka, na drugom rengenu pluća rekla "Ja ne mogu da verujem, ovo je drastično pomeranje na bolje za samo sedam dana". Imao sam više sreće nego pameti."Kako izgleda procedura oko testiranja pre nego što te otpuste iz bolnice?"Kad mi se posle sedam dana vratilo čulo mirisa i ukusa, i kašalj prestao, a temperaturu nisam imao tri dana zaredom, lekari su odlučili da me opet testiraju na koronu. Kad je utvrđeno da je test negativan opet sam išao na snimanje pluća, a onda na još jedan test na koronu. Za 16 dana sam tri puta snimao pluća, što je dosta zračenja. Poslednji nalaz rendgena pluća pokazavio je samo malu senku. Tada sam otišao i na drugi test na koronu koji je pokazao da sam negativan i momentalno sam dobio otpusnu listu i otišao kući."

Da li su testirane tvoja supruga i ćerka nakon što je utvrđeno da si pozitivan na koronu?"Nisu. Ako u tih prvih 14 dana nemaš simptome, ne testiraju te na koronu. Prvo ti odrede samoizolaciju. S obzirom na to da da već dve nedelje njih dve nemaju nikakve simptome, tretira se kao da nisu zaražene. U svakom slučaju, naredne dve nedelje neću viđati ni jednu ni drugu. Biću potpuno izolovan. Moja žena je bila pametna pa je odmah krenula sa merama zaštite. Nosila je masku i rukavice od samog početka, i nije mi ni tada dozvoljavala kontakt s detetom. Ja sam bio ubeđen da sam nepobediv. Krenuo sam na put, uprkos tome što nije bilo racionalno krenuti tada bilo gde. Zahvaljujući njenom oprezu tada, sa ćerkom sam bio na distanci.Koliko je bilo teško ostati psihički stabilan u bolnici pored svega što si tamo čuo i video?"Pucali su ljudi mentalno. Jednostavno, čovek pukne i ne može više, a to izgleda strašno. Iako me neki možda ocenjuju kao nestabilnog, po hiljaditi put dobio sam potvrdu da je upravo suprotno. Čovek kada je koncentrisan na borbu i ima fokus na suštini, na kraju ima i rezultat. Zbog toga se sada osećam kao pobednik. Pobedio sam samog sebe. Izmrcvarljen sam doduše, pa nemam trenutno snage da se radujem, i verovatno ću sve ovo što sam preživeo u svojoj glavi sažvakati tek nakon 10, 15 dana. Prosto ne mogu da verujem. Tih 16 dana trajalo je kao dve godine, i tome je došao kraj."

Kako je izgledao prvi susret sa spoljnim svetom nakon 16 dana bolničkog karantina?"Čim sam izašao doživeo sam vazdušni udar. Strašno mi se vrtelo u glavi i imao sam utisak kao da sam izašao na planinski vazduh. U bolnici sam bio 24 sata zatvoren u sobu i nisam smeo nos da promolim kroz prozor. Ulazila su samo ovlašćena lica koja su zabarikadirana od glave do pete. Pričao sam sa vanzemaljcima, razumete? To osoblje tamo, sve te sestre, žene i devojke koje su čistile, doktorke imaju i svoje lične probleme i brige, a biju bitku sa ovom situacijom kao da ništa drugo ne postoji. Prema svim pacijentima se isto ponašaju. Za svakoga imaju podjednako vremena, energije i snage da ga ohrabre kada padne u bedak. Postoje doduše i one koje su se pozivale na decu i odbijale da rade ali ima i devojaka od 19, 20, 23 i 26 godina koje nisu stalno zaposlene i rade bukvalno kad god im se kaže. U ovakvoj situaciji kada ne znaš gde te je virus opalio i da li si ga i kome preneo, to je velika hrabrost. I moram sada da se vratim na priču o neodgovornosti i nesvesnosti situacije. Čovek je sebi najveći neprijatelj. Ljudi šetaju i dalje ulicama i rade isto što sam radio i ja. Živ sam primer toga kako se ponaša jedna budala. Jedino zbog čega se oglašavam po medijima je zato što smatram da je dužnost svake javne ličnosti da na te stvari ukaže. Kad sam gledao slike i snimke na portalima nisammogao da verujem da su ljudi sa bebama u parku i da se opušteno kreću i voze bajseve."Je l' si se pitao "zašto baš ja"?"Ništa se ne dešava bez razloga, ali o tome ću mozgati u svojoj glavi narednih dana u izolaciji. Neznanje te dovede to toga da kažeš "ma jaoj gde su Kina i Italija", to je nešto mnogo daleko...Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.