0
Jedna od najcenjenijih hrvatskih kantautorki današnjice je svakako Sara Renar. Devojka koja je svojom, prvenstveno spontanošću i harizmom, osvojila čitav region. Ono što je do sada definisala jeste specifičan odnos prema kantautorskom izrazu. Među prvima je na ovim prostorima slobodno kombinovala akustiku, elektroniku, psihodeliju koje je propustila kroz formu eksperimenta.
PROČITAJTE JOŠ:
Poslednji album „Šuti i pjevaj“ Sare Renar predstavlja vrhunac njene dosadašnje karijere. Fenomenalno, nesvakidašnje nadahnuto izdanje koje, šire gledano, poseduje izuzetnu snagu umetnice na emotivnoj, duhovnoj i društvenoj
vetrometini.
„Sve pesme na albumu su u stvari nastale pre pandemije. Kada je ista počela, uzela sam nekoliko nedelja pauze u radu na albumu ‘Šuti i pjevaj’. Morala sam dobro da promislim što zapravo znače te pesme u novom kontekstu. Pitala sam se i šta uopšte znače muzika i umetnost u trenutku zabrane okupljanja i opasnosti zaraze. Zaključila sam da pesme moraju biti objavljene. Takođe sam zaključila da je pandemija samo zaoštrila sva ona pitanja koja su me i ranije zaokupljala. Ono na šta je ‘nova realnost’ sigurno uticala jeste apokaliptični aranžman pesama. Za takav zvuk albuma, pored mene zaslužna je i producentkinja Ivona Eterović. Trenutak je nametnuo da je primereno raditi sulude aranžmane u suluda vremena“, kaže Sara za Nova.rs.
Naziv albuma je vrlo jasan i hirurški precizan. Da li nam samo to posle svega ostaje da ćutimo ali pesmom kažemo šta nas i koliko tišti?
Naziv albuma je namerno dvosmislen, album ne predlaže rešenja već postavlja pitanja. A ako me pitaš lično, nastojim čvrsto da se oduprem bilo kakvom obliku defetizma.
Veoma mi se dopalo to što si na ovom albumu sebe drugačije predstavila u spisateljskom smislu. Nekako su tekstovi vrlo direktni, vrlo iskreni i često veoma ogoljeni. Možeš li mi reći nešto više o toj vrsti procesa introspekcije kroz koju si prolazila tokom nastanka albuma?
Pisanje pesme je jedan duboko individualan i intuitivan čin. Mislim da mi je ta krajnja sažetost i višeznačnost jezika postala potpis čak i kada se, kao što je to slučaj u pesmi „Držali smo se za ruke“, upustim u spoken word pristup. Dodala bih nešto što će zvučati kao kliše ali evo ga – prešla sam tridesetu i eksponencijalno se manje zamaram time da nekoga slučajno ne uvredim. To stanje duha se prelilo i u tekstove.
Ovo je tvoj četvrti album. Od prvog izdanja zainteresovala si muzičku javnost u Hrvatskoj a potom u čitavom regionu. Šta misliš, čime si to uspela da fasciniraš kritiku i osvojiš publiku?
To su jako lepe reči, nadam se da ih barem delomično opravdavam. Muzika je nešto što me najviše na svetu veseli. Uživam dok stvaram, ako još ta moja muzika nekome nešto znači onda je to je velika radost i blagoslov.
Koji su sve izvođači imali veliki uticaj na tebe kao umetnika a koji konkretno po pitanju poslednjeg albuma?
Svakako Laurie Anderson, Nick Cave, Leonard Cohen, St. Vincent, PJ Harvey, ali i Radiohead i Massive Attack. Zatim Sevdaliza, FKA Twigs, Bjork, Bon Iver,Fiona Apple pa čak i Lana Del Ray. U zadnje vreme slušam dosta elektronske muzike, snimila sam i zajednički EP „Hyperventilation“ sa sjajnom Insolate, svetski priznatom disk džokejkom i producentkinjom. Ona je nesumnjivo imala
uticaja na moj pristup muzici.
Složićeš se da je veoma neobično da jedna nacionalna diskografska kuća, pokaže interesovanje za jedan toliko avangardni albuma kakav je „Šuti i pjevaj“. Kako je došlo do saradnje sa Croatia Records i da li je to nešto što si možda potajno priželjkivala da ti se tokom karijere desi?
Sigurno da je svakom umetniku, onako intimno, najljepše kad je nezavisan i vlasnik sopstvenog snimljenog materijala. Međutim, prošla sam iskustvo samoizdavaštva sa prethodnim albumom („Gdje povlačiš crtu?“) i, premda je to bilo neprocenjivo iskustvo, doživela sam potpuni burnout od sastančenja, dizajna, promocije, troškovnika, fizičkog slaganja ploča, računovodstva, distribucije i ostalog posla koji uz to ide. Za idući studijski album, odnosno za ovaj „Šuti i pjevaj“ htela sam da imam izdavača koji može biti i financijski i medijski partner u projektu. U tom slučaju moje je da se fokusiram na ono što mi je primarni posao, a to je komponovanje i izvođenje. Nakon niza sastanaka sa ljudima iz izdavačke kuće Croatia Records koji su dali najbolju ponudu. Izuzetno sam zadovoljna našom saradnjom.
Nemoguće je zaobići temu pandemije. Dakle, kako si Saro? Čime si okružena, šta ti zaokuplja pažnju? Šta te brine a šta čini optimističnom?
Okružena sam predivnim saradnicima, dragim prijateljima i porodicom, u tom sam smislu stvarno blagoslovena. Trenutno mi najviše pažnje zaokuplja priprema novog materijala za nastupe. Verovali ili ne imam zakazane neke koncerte za kraj aprila i sredinu maja iako sad opet najavljuju moguća zatvaranja. Ukratko – sviram, pripremam par novih umetničkih projekata, radim malo u struci tek datotalno ne propadnem. Veselim se malim stvarima. Ovo je bilo daleko od sigurnog zanimanja i u „normalna“ vremena a sada sam sposobnost „ne-dugoročnog“ planiranja i pritom „ne-umiranja“ od brige, razvila gotovo do savršenstva.
PROČITAJTE JOŠ:
Kad stvaraš da li imaš u vidu kakav profil ljudi će želeti da čuje to što stvaraš?
Ono čemu razmišljam su pitanja poput: Je li ova pesma meni lično nešto duboko znači? Da li me radi ova melodija? Koji je razlog postojanja ove pesme? Je li mi/nam svejedno kada je čujemo? Da li nas prolaze trnci? Da li mi ova pesma dozvoljava da zaspim? Da li me zabavlja? Ne razmišljam ni o kakvoj dopadljivosti unapred, eventualno nekad analiziram recepciju post festum. Što se publike tiče, Facebook i Instagram analize kažu da me prate podjednako žene i muškarci, procentualno je više žena starosne dobi od 25 do 34 i muškarci od 35 do 44 godine. Ali možda me i društvene mreže lažu, ko zna…
Kako da „šutimo“ i „pjevamo“ sa tobom?
Nadam se na kakvom koncertu…
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
