0
"Na snimanju smo imali ljude koji su iz Leskovca i okolnih mesta, oni su nam bili poslednja provera, kada oni aminuju da je nešto tačno, ako neko iz Beograda možda i kritikuje, to je prošlo odobrenje ljudi koji su u tome", rekao je za Nova.rs glumac Radovan Vujović, pričajući o svojoj novoj ulozi u filmu "Bilo jednom u Srbiji".
Film „Bilo jednom u Srbiji“, reditelja Lazara Ristovskog, smešten je tokom i posle Prvog svetskog rata. Dva mladića i dve devojke iz Leskovca: Cone i Dine, i Zorka i Ružica imali su različite sudbine. Dineta su saveznici odveli do Pariza, gde je naučio sve o lepotama života i svetlima metropole. Cone je, posle ranjavanja i amnezije, završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je načio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha. Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, dva mladića vraćaju se u svoj oronuli Leskovac. Dine u svoj mali, sada već nepostojeći bioskop, a Cone svojoj verenici Zorki, koja posle pet godina čekanja, nevoljno daje pristanak da je otac uda za ratnog liferanta. Cone će pokušati svoju staru ljubav da vrati, a Dine da svoju novu ljubav pronađe.
PROČITAJTE JOŠ
Jednu od glavnih uloga tumači glumac Radovan Vujović, koji je nedavno preležao koronavirus, a koji u razgovoru za Novu ističe da mu je ovo jedna od omiljenih uloga u karijeri.
Kako ste?
„Super sam, hvala Bogu, nisam imao nikakve simptome ni kada sam bio pozitivan, imao sam energije, zdrav sam hvala Bogu, ali sam bio dugo pozitivan, nekih sedam ili osam dana.“
Ovo nije prvi put da sarađujete s Ristovskim. Kakvo je Vaše iskustvo u radu sa njim?
„Imao sam poverenja u Petra. Već smo radili na Čarapama kralja Petra, to se na kraju ipak zvalo Kralj Petar Prvi. Dosta dobro sarađujemo, razumemo se, dobro komuniciramo. On ima poverenja u mene, ja imam u njega, i to dosta dobro funkcioniše. Dopada mi se kod njega što ima jasnu viziju šta bi želeo da napravi, što ne odustaje dok to ne postigne, što na snimanju neke stvari moraju da se ubrzaju zbog plana i tempa snimanja i svega, a on uspeva da izgura sve što želi do kraja, po cenu toga da se pomalo i zakasni.“
Film je još jedna epoha u srpskoj kinematografiji. Po čemu se razlikuje od ostalih?
„Mislim da je kod nas, možda grešim, ali epohe se vezaju za dramsku strukturu, a ovde je uslovno rečeno, posle Montevidea na ovamo, prva epoha koja je više u žantru komedije, ceo film je veseo , duhovit, južnjački temperament je takav – ta tema zlatnog doba Leskovca i krize koja je nastupila, odvaja film od ostalih epoha.“
Pomenuli ste južnjački temperament. Kako ste se snašli s akcentovanjem?
„Ja sam zadovoljan akcentovanjem, zadovoljan kako to sve zvuči, imali smo pomoć profesorke Dijane Marović, ona se temeljno bavi tim stvarima, a ja imam puno poverenja u nju. Ona sve to ispita, nađe značenje nekih nepoznatih reči, radimo na tome šta je ona osmilila. Na snimanju smo imali ljude koji su iz Leskovca i okolnih mesta, oni su nam bili poslednja provera, kada oni aminuju da je nešto tačno, ako neko iz Beograda možda i kritikuje, to je prošlo odobrenje ljudi koji su u tome.“
U odnosu na Vaše prethodne uloge, na kom mestu bi se našla ova?
„Ova uloga je verovanto u samom vrhu, jedna od dražih uloga koju sam imao do sada. Radio sam nešto drugačije, karakter i taj lik mi je bio dosta simpatičan i inspirativan i sigurno je negde u vrhu mojih uloga.“
BONUS VIDEO: Nova.rs na snimanju serije „Kljun“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
